Neadekvatna reakcija nadležnih na nasilje nad ženama

Neadekvatna reakcija nadležnih na nasilje nad ženama Izvor: N1

Godišnje u Srbiji između 30 i 40 žena bude ubijeno u porodičnom nasilju a svaka treća od njih prethodno je prijavljivala nasilje, kaže Vedrana Lacmanović iz Autonomnog ženskog centra koja ističe da taj podatak govori o neadekvatnom reagovanju nadležnih institucija.

 Gostujući u Novom danu, ona je naglasila da postojeća zakonska regulativa daje ingerencije da se spreči nasilje ali da postoje propusti u zaštiti žena i manjkavosti u odgovoru institucija na nasilje.

Mahom, kako ističe, institucije nisu reagovale u skladu sa svojim ovlašćenjima.

Lacmanović dodaje da ima onih u institucijama koji nisu dovoljno obučeni ali da je drugi deo priče to što ima onih koji profesionalno postupaju u skladu sa svojim predrasudama – da je žena sama izazvala nasilje.

"Deo problema je i što se nasilje ne evidentira, policija na licu mesta izda samo usmeno upozorenje i time se nasilje čini nevidljivim",naglašava ona.

Lacmanović navodi da se dugoročno može videti da se dešavaju promene u ovoj oblasti jer recimo, pre 20 godina, nije postojalo delo nasilja u porodici. Sada treba naterati sistem da radi, da institucije sistema međusobno sarađuju i to policija i socijalne službe. Takođe, izveštavanje medija u ovim slučajevima je senzacionalističko i vrši se sekundarna viktimizacija žrtve.

"Mediji šire predrasude o ženama", navodi ona dodajući se žene ne prikazuju kao žrtve ako nisu u modricama a da se nasilnici prikazuju stereotipno kao neko ko dolazi iz siromašne porodice, ko je zavisan od alkohola.

Sve to, kako naglašava, dovodi do toga da se nekima manje veruje i da se prebacuje krivica sa počionica na žrtvu.

Izvor: N1

Od 1. juna počinje da se primenjuje novi Zakon o sprečavanju nasilja u porodici. Baveći se ovom temom, Centar za istraživanja javnih politika, došao je do podatka da se preko 30% ubistava žena u Srbiji u prethodnih nekoliko godina odigralo uz upotrebu vatrenog oružja.

Tanja Jakobi iz ovog Centra ističe da se zalažu za donošenje niza mera kako bi se pooštrili uslovi za izdavanje oružja.

Ppredlažu da bude neophodna saglasnost supruge/partnerke za izdavanje oružja, da se sadašnji rok od pet godina važenja dozvole skrati na jedni ili najviše dve godine, da se u procenu,pored psihijatra uključi i psihologa.

"Oružje je rizik ali i pretnja kada je u pitanju nasilje u porodici", naglašava ona pojašanjavajući da sama činjenica da nasilnik poseduje oružje, odvraća žene od toga da prijave.

Govoreći uopšteno, ona pak navodi da to što u medijima sve češće vidimo slučajeve nasilja u porodici ne predstavlja povećanje nasilje već napredak u vidljivosti. Ipak, slaže se da institucije moraju da rade svoj posao jer su im ljudi tokom istraživanja govorili o slučajevima kada policija muža nasilnika odvede iza kuće i kaže mu: "Nalupetaj ovu tvoju još više što je zvala".

Komentara 6

Komentar je uspešno poslat.

Slanje komentara nije uspelo.

Neispravan kod, pokušajte ponovo

Poslednji komentari

Snežana

Bravo i hvala za temu koju ste odabrale/i i gošće koje ste pozvale/i. Molim vas da se više bavite pitanjem položaja žena i ravnopravnosti.

12 1

Da Primetim

U drzavi gde bivsi ministar vredja zene i postaje direktor BIA-e, gde gradonacelnik prestonice tuce zenu, a premijer ga savetuje da ne iznosi javno sta radi tajno, gde ministar policije stiti kriminal, i ne odgovara za sopstvenu doktorsku diplomu, mogu reci da zene ne mogu vise ni da ocekuju, na zalos svih pristojnih gradjana ove drzave. Iz bede, nemastine, nemorala, bahatosti i nase nesposobnosti da se odupremo tome, bojim se da ce nasilja biti sve vise.

46 26

Zoran987

Koje država?

20 24

* Sva polja su obavezna

Izdvajamo