Zatvori

Manji porezi na zaradu, veći minus u budžetu

Oni koji rade iščekuju da vide koliko će, kako je premijer ponovo najavio, da budu sniženi nameti na plate. Vučić je na kopaoničkom forumu prvi put izjavio da će se to dogoditi tokom godine. Međutim, ima li u budžetu prostora sa smanjenje tih prihoda.

Izvor: N1

Veće plate u javnom sektoru - manji porezi na zaradu u privatnom. Takve ekonomske mere ponovo najavljuje predsednik Vlade Srbije, koji uverava da će i sa nove pozicije predsednika obećano ispuniti. Kada i kako - bez detalja.

"Nije laka odluka o smanjenju poreza i doprinosa na rad, ali makar to bilo jedan - dva - tri - pet odsto, biće. Ali će povećanje plata biti svakako veće u odnosu na ovo o čemu sam govorio. N1: Kada možemo da očekujemo? U najkraćem mogućem roku, do kraja godine sve, a ovo mislim i nadam se čak i pre toga. Verujem septembar, oktobar", rekao je predsednik Vlade Srbije Aleksandar Vučić.

Ekonomisti, ipak, sa oprezom gledaju na takav reformski korak. Upozoravaju da država prihoduje mnogo od poreza i da bi svako smanjenje moglo da se reflektuje kao minus u državnom budžetu.

"U zbiru, prihodi koje država ostvaruje po osnovu oporezivanja zarada su veoma visoki. U zbiru javni prihodi, odnosno porezi i doprinosi iznose oko 15 odsto bruto domaćeg proizvoda, dakle negde oko 4,5 milijardi godišnje država prihoduje po tom osnovu. Smanjenje poreza i doprinosa na plate za jedan procentni poen bi dovelo do pada budžetskih prihoda za oko 100 miliona evra godišnje", kaže profesor Ekonomskog fakulteta Saša Ranđelović.

"Imamo novca. Na današnji dan - danas je 17.maj, ne 18. maj, na 17. maj imamo, jer ne mogu da znam na 18. maj, za to ću znati ujutru i na 17. maj imamo oko 23 milijardi suficit, a trebalo je da imamo oko 650 miliona deficit, pa vi sada izračunajte", rekao je Vučić.

grafika Izvor: N1

Nivo opterećenja zarada u Srbiji je visok, što se vidi i na primeru prosečne neto plate od 45.000 dinara, na koju je poresko opterećenje oko 28.000 dinara, stoga jedna prosečna plata poslodavca iznese oko 73.000 dinara.

Pitanje je, smatraju stručnjaci, šta je cilj smanjenja poreza - smanjenje sive ekonomije ili smanjenje nezaposlenosti.

"Ne bi bilo ekonomski utemeljeno oslanjati se na pretpostavku da ćemo sa jedne strane smanjiti poreze i doprinose, a da će sa druge strane radna aktivacija i prelazak iz sive zone u legalne biti dovoljno veliko da nam kompenzuje gubitak prihoda usled smanjenja poreskih stopa. Nema nikakvih dokaza da bi se to desilo", navodi Saša Ranđelović.

Za privrednike bi smenjenje opterećenja bilo pozitivno, jer upravo visoke namete navode kao ključan razlog zbog čega se odlazi u sivu zonu.

Komentara 20

Komentar je uspešno poslat.

Slanje komentara nije uspelo.

Neispravan kod, pokušajte ponovo

Poslednji komentari

Krenuo na sve ili ništa !

Vidi da mu rejting kreće u sunovrat pa da produži malo agoniju.Ko se upeca,upec'o se !

6 1

Konzervativac

U zadnjih 200 godina od vise hiljada poznatih svetskih ekonomista na prste jedne ruke se mogu nabrojati oni koji su bili uspesni preduzetnici! Problem je u tome sto biti preduztnik ne pociva na znanju vec na vestini, biti preuzetnik je umetnost a ne nauka. Ekonomista moze da komentarise ekonomske pojave kao sto kriticar umetnosti moze da komentarise vredna umetnicka dela, ali on ne moze da bude preduzetnik kao sto ni kriticar umetnosti ne moze da bude umetnik. Za uspesnu ekonomiju potrebne su ekonomske slobode koje bi omogucile talentovanim ljudima da iskoriste svoj talenat za svoje dobro ali i za dobro celog drustva.

6 1

Budjoni

Manje plate i penzije a plate i penzije nikad vece ! Manji porezi i doprinosi a budzet , ne manji nego nikad veci ! Magicne izjave "skockanih" vladaoca ! Koliko "ivica" ima magicna kocka ?

7 0

* Sva polja su obavezna

Izdvajamo