Zatvori

Umesto potencijala, otpadne vode samo - otpad

Otpadne vode na samom su vrhu ekoloških probelma Srbije. To ilustruje primer Beograda, koji je jedina prestonica na slivu Save i Dunava koja uopšte ne prečišćava vodu iz kanalizacije. Država, naime, tek razmišlja o izgradnji postrojenja za tretiranje otpadnih voda, dok od korišćenja energetskog potencijala fekalnih voda, Srbiju dele decenije.

: N1

Doza smeća koje dnevno isporučimo najbližem kontejneru tek je delić otpada koji proizvedemo.

Tečni otpad je u nekim državama zlata vredan. Na primer, u Holandiji, istraživačka organizacija u čijem timu je i inženjerka srpskog porekla nudi praktična rešenja: kako otpad iz kanalizacije pretvoriti u grejanje ili u poljoprivredno đubrivo.

"Tako da na primer ako pogledate ovaj koncept koji je ovde predstavljen možemo videti da vode otpadne iz kuhinje, kuhinjski otpad i otpadne vode se tretiraju i dobijemo struvit. Struvit je magnezijum amonijuk fosfat koji je takođe đubrivo i može da zameni diamonijum fosfat koji se trenutno prodaje. Druga mogućnost je na primer povraćaj biogasa, pošto takođe ima puno organske materije koja se može transformisati u metan i na taj način se može zagrevati kuća uz pomoć biogasa", objašnjava Darja Kragić Kok iz organizacija LEAF.

Za Srbiju je sve to naučna fantastika. Ministar energetike podseća da biomasa u Srbiji tek postaje "in" i priznaje da se mulj tj. fekalije iz otpadnih voda uopšte ne koriste kao gorivo.

"Polovina je iz poljoprivredne proizvodnje, polovina iz one sanitarne seče šuma.Tako da je to vrlo zanemarljivo u ovom trenutku, ali nešto sa čime treba kalkulisati u budućnosti. Biomasa u Srbiji dugo godina nije ozbiljno shvatana i doživljavana, osim drva za grejanje", kaže ministar energetike Aleksandar Antić.

otpadne vode, otpad Izvor: N1

Da će potencijal otpadnih voda još dugo ostati ad acta ukazuje i to što Srbija tek treba da poradi na izgradnji kolektora za tretman otpadnih voda.

Srbija trenutno ima samo 44 postrojenja za otpadne vode, od toga osam po evropskim standardima. Da bi se približila nivou Evrope, državi je potrebno najmanje 300 fabrika za preradu otpadnih voda, za čiju će izgradnju kao rok od unije tražiti 2041. godinu.

Za to Evropska investiciona banka već ovog trena nudi kredite. Ipak, kako to obično biva - nema projekata. Zato evropska banka ide korak dalje: spremna je da ponudi čak bespovratan novac za pisanje istih.

"Ali ne samo to, već i da podrži odobravanje bespovratnih sredstava za samu investiciju. Znači,na jednom projektu, koji može da košta 50 miliona bespovratna sredstva mogu da iznose čak i do 50 odsto, u nekim slučajevima čak i do 75 osto", navodi Dubravka Negre iz Evropske investicione banke.

Brojke još pokazuju da nas od koristi fekalija i mulja iz kanalizacije deli najmanje pet milijardi evra - koliko se procenjuje da će Srbija morati da uloži u postorjenja za preradu otpadnih voda.

Komentara 5

Komentar je uspešno poslat.

Slanje komentara nije uspelo.

Neispravan kod, pokušajte ponovo

Poslednji komentari

Petar

Pare ce sve da urade!

0 4

Aleksa

Ovako nesto treba da bude projekat od drzavnog znacaja.A ne BG na vodi.

11 0

USAforever

Sirbistan. Ruska gubernija. Pa i u Rusiji je blato umesto asfalta, sta se bunite?!?!?!?

16 2

* Sva polja su obavezna

Izdvajamo