Zatvori

Stopa siromaštva u Srbiji 25,5 odsto

Stopa siromaštva u Srbiji 25,5 odsto Izvor: N1
(arhiva) (ilustracija)

Republički zavod za statistiku (RZS) saopštio je da je stopa siromaštva u Srbiji 25,5 odsto, odnosno da je četvrtina građana u riziku da postane siromašna.

Prema podacima RZS, stopa rizika od siromaštva ili socijalne isključenosti u 2016. godini iznosila je 38,7 odsto.

Rizicima od siromaštva najizloženiji su mladi od 18 do 24 godine (32,7 odsto), zatim mlađi od 18 godina (30,2 odsto), dok najnižu stopu rizika od siromašva ima populacija starija od 65 godina (19,1 odsto).

Najveću stopu rizika od siromaštva imaju osobe koje žive u domaćinstvima koja čine dvoje odraslih s troje ili više izdržavane dece (49,8 odsto) i osobe mlađe od 65 godina koje čine jednočlana domaćinstva (40,1 odsto).

Kada je reč o radnom statusu, riziku od siromaštva najizloženiji su punoletni nezaposleni građani (48 odsto), dok je najniža stopa rizika od siromaštva kod zaposlenih kod poslodavca (devet odsto).

Oko trećine samozaposlenih je u riziku od siromaštva, dok je oko 15,4 odsto penzionera izloženo tom riziku.

Anketa o prihodima i uslovima života sprovedena je četvrti put na teritoriji Srbije od maja do jula 2016. godine. U anketi direktnim intervjuima učestvovalo je 5.554 domaćinstva, odnosno 15.057 osoba starijih od 16 godina.

Prosečni prihodi domaćinstava

Prosečni mesečni prihodi domaćinstava u Srbiji u novcu i naturi u 206. godini iznosili su 59.624 dinara i u odnosu na prethodnu godinu nominalno su viši za 3,1 odsto, saopštio je RZS

Domaćinstva sa gradskog područja u proseku su imala prihode 62.336 dinara, što je nominalno povećanje od 2,9 odsto u poređenju sa 2015. godinom, dok su na ostalom području prihodi bili 55.210 dinara i veći su za 3,5 odsto.

Izdaci za ličnu potrošnju domaćinstava iznosili su 60.720 dinara i u odnosu na 2015. godinu viši su minimalno za 2,8 odsto.

U gradskom području izdaci domaćinstava bili su 62.328 dinara, što je povećanje od 2,3 odsto, a na ostalom području su povećani za 3,7 odsto, na 58.102 dinara.

Najveći udeo u prihodima domaćinstava u novcu i u naturi imali su prihodi iz redovnog radnog odnosa (49,2 odsto), penzije (30,9 odsto), prihodi od poljoprivrede, lova i ribolova (4,5 odsto), naturalna potrošnja (4,3 odsto), ostala primanja od socijalnog osiguranja (tri odsto), prihodi van redovnog radnog odnosa (2,5 odsto).

U ličnoj potrošnji domaćinstava najveći izadaci su za hranu i bezalkoholna pića (34,9 odsto) i stanovanje, vodu, električnu energiju, gas i ostala goriva (16,7 odsto).

Slede izdaci za transport (9,3 odsto), za ostale lične predmete i ostale usluge (5,9 odsto), za komunikacije (5,3 odsto), za rekreaciju i kulturu (5,2 odsto), za odeću i obuću (5,2 odsto), za alkoholna pića i duvan (4,6 odsto).

Podaci o prihodima i izdacima domaćinstava dobijeni su na osnovu ankete 6.457 domaćinstava.

Pad industrijske proizvodnje

Industrijska proizvodnja u Srbiji u februaru ove godine manja je za 1,7 odsto nego u februaru 2016. godine, a u odnosu na prošlogodišnji prosek pad je 8,2 odsto, saopštio je danas RZS.

U prva dva meseca 2017. godine industrijska proizvodnja je u poredjenju sa istim periodom prošle godine veća za 0,7 odsto.

Posmatrano po sektorima, u januaru i februaru je prerđjivačka industrija imala rast od 5,5 odsto, dok je u rudarstvu pad bio 2,9 odsto, a u snabdevanju električnom energijom, gasom, parom i klimatizaciji pad je iznosio 9,8 odsto.

Rast spoljnotrgovinske razmene

Ukupna spoljnotrgovinska robna razmena Srbije u januaru i februaru ove godine iznosila je 5,1 milijardi dolara, što je porast od 6,7 odsto u odnosu na isti period prethodne godine, saopštio je RZS.

U evrima spoljnotrgovinska razmena je bila 4,8 milijardi evra, što je za 10,3 odsto više nego u istom periodu prošle godine.

Iz Srbije je u prva dva meseca ove godine izvezena roba u vrednosti dve milijarde evra evra, što je 8,5 odsto više nego u istom periodu 2016. godine, dok je uvoz robe imao vrednost od 2,7 milijardi evra što predstavlja povećanje od 11,7 odsto.

Deficit iznosi 642 miliona evra, što je povećanje od 23,7 odsto u poredjenju sa istim periodom prethodne godine.

Pokrivenost uvoza izvozom je 76,4 odsto i manja je od pokrivenosti u istom periodu prethodne godine, kada je iznosila 78,7 odsto.

U izvozu su glavni spoljnotrgovinski partneri Srbije bili Italija (350,8 miliona dolara), Nemačka (297,3 miliona dolara), Bosna i Hercegovina (162 milion), Ruska Federacija (132,5 miliona) i Rumunija (90,9).

U uvozu, glavni spoljnotrgovinski partneri bili su: Nemačka (367,5 milion dolara), Italija (283 miliona), Kina (252,2 miliona), Ruska Federacija (229,9miliona) i Madjarska (132,7 miliona).

Spoljnotrgovinska robna razmena bila je najveća sa zemljama sa kojima Srbija ima potpisane sporazume o slobodnoj trgovini, a zemlje članice Evropske unije činile su 65,7 odsto ukupne razmene.

Po važnosti drugi spoljnotrgovinski partner su zemlje CEFTA, sa kojima je Srbija imala suficit u razmeni od 221,8 miliona dolara , koji je rezultat uglavnom izvoza poljoprivrednih proizvoda (žitarice i proizvodi od njih i razne vrste pića), proizvoda od metala, kao i izvoza raznih gotovih proizvoda.

Kada je reč o uvozu, najzastupljeniji su gvoždje i čelik, kameni ugalj i briketi, povrće i voće, medicinski i farmaceutski proizvodi. Izvoz Srbije iznosi 331,6 miliona dolara, a uvoz 109,8 miliona dolara. Pokrivenost uvoza izvozom je 302 odsto.

Tagovi: RZS , siromaštvo

Komentara 100

Komentar je uspešno poslat.

Slanje komentara nije uspelo.

Neispravan kod, pokušajte ponovo

Poslednji komentari

Alex1

U kom to gradu je prosek 60 i nesto hiljada? Ljudi su srecni ako imaju 22-23 000, po unutrasnjosti i mnogo manje.

18 55

Ipak Ipak

U proseku radi jedan clan domacinstva, maksimalno dva, sto ce reci da su im racunali prosek plata oko 60, tj. 30 hiljada, respektivno.

6 45

Ipak

Alex1, prosek od oko 60 hiljada se u tekstu jasno odnosi na domaćinstva, ne na individualne prihode.

58 0

* Sva polja su obavezna

Izdvajamo