Tužioci: Tuđman i Prlić ključni u zločinačkom poduhvatu

Tužioci: Tuđman i Prlić ključni u zločinačkom poduhvatu Izvor: N1

Tužioci Haškog tribunala odbacili su tvrdnje ratnog lidera Hrvata u BiH Jadranka Prlića da samoproglašena Hrvatska Republika Herceg-Bosna u BiH nije bila plod zločinačkog udruženja, naglašavajući da dokazi pokazuju da je upravo suprotno i da je Prlić bio "ključni čovek" tog poduhvata, zajedno s tadašnjim predsednikom Hrvatske Franjom Tuđmanom.

Prlića, koji je bio predsednik Vlade HRHB, Tribunal je, u martu 2013, osudio na 25 godina zatvora zbog zločina nad muslimanskim stanovništvom u zapadnoj Hercegovini i srednjoj Bosni, 1993-94. Petorici Prlićevih saradnika, sud je tada izrekao kazne od 10 do 20 godina zatvora.

Presudom je utvrđeno da su ti zločini počinjeni u okviru udruženog zločinačkog poduhvata, na čelu s hrvatskim predsednikom Tudjmanom, čiji je cilj bilo uspostavljanje "hrvatskog entiteta, delimično u granicama Hrvatske banovine iz 1939. godine", nasilnim i trajnim proterivanjem muslimanskog stanovništva iz osam opština u BiH.

Cilj stvaranja tog entiteta, HRHB, po presudi je bilo "ponovno ujedinjavanje hrvatskog naroda", budući da je zločinačkim planom bilo predvidjeno da se on "ili ujedini s Hrvatskom, u slučaju raspada BiH" ili ostane u BiH "s tesnim vezama s Hrvatskom".

Odgovarajući na Prlićeve tvrdnje, tokom današnje rasprave o žalbi koje su nepravosnažno osudjeni, ali i Tužilaštvo uložili na presudu, tužilac Daglas Stringer (Douglas) ukazao je da su hrvatske snage počinile niz zločina nad Muslimanima po istom obrascu, realizujući udruženi zločinački poduhvat.

Cilj tog poduhvata, koji je trajao od januara 1993. do aprila 1994. bila je "promena etničke ravnoteže" na tom području, "etničkim čišćenjem" Muslimana, kao što je, na osnovu dokaza, utvrđeno prvostepenom presudom.

Sprovođenje tog poduhvata predvodio je i podržavao hrvatski predsednik Tudjman, koji je, po prvostepenoj presudi, zagovarao podelu BiH izmedju Hrvatske i Srbije.

Tužilac Stringer citirao je reči tadašnjeg ambasadora SAD u Zagrebu Pitera Galbrajta (Peter Gallbraith) koji je na suđenju posvedočio da je Tudjman "verovao da bi značajni delovi BiH trebalo da budu deo Hrvatske".

Iste Tudjmanove pretenzije, po tužiocu, vidljive su iz njegovih reči da je HRHB ključna za "očuvanje hrvatske državnosti" i da je vreme da se hrvatski narod okupi u "najširim granicama".

Po Stringeru, to je dokaz da je "ponovno ujedinjenje hrvatskog naroda u Hrvatskoj i BiH bilo svrha udruženog zločinačkog poduhvata". Za to je bilo potrebno promeniti etničku strukturu HRHB na čijim su delovima Muslimani bili u većini, što su hrvatski lideri dobro znali.

Ilustrujući da su učesnici u zločinačkom poduhvatu u tome uspeli, zastupnik optužbe precizirao je da je u opštini Stolac pre rata bilo 8.000 Muslimana, a u jesen 1993. nije ostao nijedan.

O tome je lokalni hrvatski lider izvestio Tudjmana u septembru 1993, ističući da su, umesto Muslimana, u Stolac naseljene hrvatske izbeglice.

Tužiteljka Katrina Gustavson (Catrina Gustafsson) podvukla je da je Jadranko Prlić igrao "ključnu ulogu" u odnosima s Tudjmanom i drugim hrvatskim liderima, te da su delili "zajedničku zločinačku nameru".

Pozivajući se na prepise snimljenih razgovora koje je Tudjman, u septembru 1992, vodio s Prlićem i drugima, tužiteljka je naznačila da je Tudjmanova vizija za BiH bila širenje hrvatskih granica u okvire Banovine iz 1939. godine, što je on smatrao neophodnim za odbranu hrvatske državnosti.

"Hrvatski entitet u BiH ne sme, pritom, imati previše Muslimana i Srba", rekao je Tudjman tada po transkriptu koji je citirala zastupnica optužbe.

Zbog "neprirodnih granica sadašnje hrvatske države", smatrao je Tudjman, "moramo imati hrvatsku vlast u Hercegovini".

Time je tužiteljka odbacila jutrošnju Prlićevu tvrdnju da je HRHB bila "privremena" tvorevina.

Na tvrdnju Prlića da je Tudjman stalno podržavao nezavisnost i suverenitet BiH, Gustavsonova je uzvratila da je istina da je hrvatski predsednik to činio javno, zbog medjunarodne zajednice, ali da je u privatnim razgovorima zagovarao HRHB.

Tužiteljka je iz ratnog dnevnika generala Ratka Mladića citirala da je Mladić 1993. s Prlićem, Slobodanom Praljkom i drugim liderima HRHB razgovarao o "podeli BiH" uz stvaranje kantona u koji bi "Muslimani mogli da odu".

Pobijajući Prlićevu tvrdnju da je HRHB bila osnovana i delovala u skladu s Vens-Ovenovim mirovnim planom, tužilac Stringer citirao je reči američkog diplomate Herberta Okuna koji je na tom planu radio, da je hrvatska interpretacija "nezakonita" i "suprotna" samom planu.

Vođstvo Hrvatske i HRHB iskoristilo je taj mirovni plan kao izgovor za ostvarivanje svojih teritorijalnih pretenzija, kazao je tužilac Stringer.

Nasuprot tvrdnji odbrane, Prlić je, po Tužilaštvu, u januaru i aprilu 1993. uputio dva ultimatuma Armiji BiH da se potčini Hrvatskom veću odbrane (HVO), a kada je ultimatum odbijen, usledili su napadi na muslimanska naselja tokom kojih je HVO počinila brojne zločine.

U maju te godine, HVO je, uz ključno učešće svih optuženih, napala hiljade Muslimana u zapadnom Mostaru i proterala ih u istočni deo grada, koji je zatim mesecima granatirala.

Tužilac Stringer rekao je da su hiljade Muslimana tog leta nezakonito zatočene u mreži zatočeničkih logora HVO, pod neljudskim uslovima, a puštani su tek pošto bi obećali da će napustiti HRHB.

U oktobru 1993, hrvatske snage počinile su masakr nad 28 civilia u selu Stupni Do kod Vareša, a nepravosnažno osudjeni Slobodan Praljak i Milivoj Petković pokušali su da taj zločin zataškaju.

U nastavku rasprave, Tribunal će sutra raspravljati o žalbi drugooptuženog Bruna Stojića.

Tribunal je 2013. izrekao kaznu od 20 godina zatvora Stojiću, ministru odbrane HRHB, kao i načelniku Glavnog štaba Hrvatskog veća odbrane Slobodanu Praljku (HVO) i zameniku komandanta HVO Milivoju Petkoviću.

Valentin Ćorić, komandant vojne policije HVO, osudjen je na 16 godina zatvora, a predsednik komisije za razmenu zarobljenika HRHB Berislav Pušić na zatvorsku kaznu od 10 godina.

Pušić ne prisustvuje raspravi o žalbama, budući da je praktično izdržao kaznu.

O njihovim žalbama, ali i o žalbi Tužilaštva koje je zatražilo oštrije kazne, Tribunal će raspravljati do 28. marta.

Prlić i ostali proglašeni su krivim za kampanju progona Muslimana iz osam opština u zapadnoj Hercegovini i srednjoj Bosni od proleća 1993. do proleća 1994. koja je uključivala ubistva, silovanja, deportacije, nečovečno postupanje, protivpravno zatvaranje, nehumana dela, uništavanje i oduzimanje imovine, bezobzirno razaranje naselja i kulturnih i verskih objekata, ;prinudni rad i protivpravno terorisanje civila.

Ta zlodela - kvalifikovana kao zločini protiv čovečnosti, kršenje zakona i običaja rata i teške povrede ženevskih konvencija - počinjena su u opštinama Mostar, Čapljina, Ljubuški, Prozor, Stolac, Vareš, Gornji Vakuf i Jablanica.

Svi optuženi su se u aprilu 2004. dobrovoljno predali Tribunalu, a u septembru iste godine su pušteni na privremenu slobodu do početka sudjenja, krajem aprila 2006.

Od okončanja sudjenja u februaru 2011, Prlić i saoptuženi bili su, takodje, na privremenoj slobodi u Hrvatskoj, ali su od izricanja presude, u martu 2013, svi ponovo u pritvoru Tribunala u Sheveningenu, osim Pušića, koji je kaznu već izdržao, ali su tužioci žalbom zatražili da ona bude produžena.

Komentara 7

Komentar je uspešno poslat.

Slanje komentara nije uspelo.

Neispravan kod, pokušajte ponovo

Poslednji komentari

Eto

Tako je bilo i u Nemačkoj posle drugog svetskog rata,za sve kriv pokojni Hitler i poneki visoki oficiri koji nisu mogli da izbegnu kaznu,a buljuci onih malih koji su odradili prljavi posao i dalje ugledni mirni građani.

6 1

Ajde

Kada će ovi balvan narodi sa Balkana da shvate jednom,da sada oni koji su sve te ratove organizivali peru svoju umešanost u iste,tako što posle 20 godina i kada su završili posao,optužuju i procesuiraju iste one koje su tada ložili i finansirali da pod plaštom borbe za svoje nacije od kojih su muslimane i Hrvate iz Bosne čak uspeli da prekrste u izmišljenu naciju Bošnjake?

3 1

Vojislav

Zašto se muslimani predstavljaju kao etnička grupa a ne religijska kao što jesu?

21 9

* Sva polja su obavezna

Izdvajamo