Za oblik nosa zaslužna je i klima

Za oblik nosa zaslužna je i klima Izvor: Shutterstock

Uz oči i usne, nos je najistaknutiji i najvidljiviji deo lica, često i njegovo obeležje. Britanski lekar i antropolog Artur Tomson je još u 19. veku tvrdio da za oblik i dužinu nosa nije zaslužno samo genetsko nasleđe, već i drugi faktori.

Pored najvažnije funkcije nosa  - disanja, nos obezbeđuje i da vazduh koji udišemo bude topao i vlažan kada stigne u pluća. Nosna duplja pomaže i pri sprečavanju infekcija. Dlačice u nosu zaustavljaju veće čestice i patogene koje udišemo, a ljepljiva sluz „lovi“ druge neželjene posetioce i mikrobe.

Oblik nosa, naravno, zavisi od oblika nosa naših roditelja i njihovih roditelja i tako dalje. Ali to nije jedino što ga oblikuje.

Britanski lekar i antropolog Artur Tomson još u 19. veku tvrdio je da su dugi, uski nosevi češći u regionima sa hladnijom i suvom klimom. Kraći i širi nosevi karakteristika su toplijih i vlažnijih podneblja. To pravilo danas je poznato kao Tomsonovo pravilo.

Njegova teorija ranije se dokazivala na ostacima lobanja, a naučnici su sada Tomsonovo pravilo prvi put testirali na živim ljudima koristeći se 3D tehnologijom. Grupa stručnjaka koju su predvodili Arslan Zaidi i Mark Širver proučavala je noseve ljudi iz zapadne Afrike, istočne i južne Azije i sa severa Evrope.

Pojedincima su merili širinu i dužinu nozdrva, razmak između njih, visinu nosa, dužinu nosne kosti i spoljno područje nosa. Rezultate su objavili u časopisu PLOS Genetics.

Kada su analizirali podatke potvrdili su Tomsonovu teoriju da oblik i dužina nosa nisu puka genetska slučajnost. Šire nozdrve stvarno su povezane s populacijom čiji su preci živeli u toplijim i vlažnijim područjima. Takav zaključak upućuje na to da je klima bila najvažniji faktor u evoluciji oblika nosa.

Uže nozdrve menjaju dotok vazduha tako da nosna membrana efikasnije zagrava i vlaži vazduh na putu do pluća. A to omogućava bolje preživljavanje u hladnom podneblju i, posledično, veću verovatnoću reprodukcije.

Naravno, klima nije jedina zaslužna za oblik nosa. Na primer, i kulturne preferencije imaju ulogu u tome. U nekim kulturama veći nosevi smatrali su se privlačnijim pa su pojedinici koje je genetika „nagradila“ velikim nosevima imali veće izglede da ostvare potomstvo i tako prenesu genetski materijal na buduće generacije.

Tagovi: nos , Klima

Komentara 1

Komentar je uspešno poslat.

Slanje komentara nije uspelo.

Neispravan kod, pokušajte ponovo

Poslednji komentari

Tijosava

Kakav nos -- takav "ponos"! (važi za muškarce)

5 8

* Sva polja su obavezna

Izdvajamo