Deset pretnji koje mogu uništiti život na Zemlji

Deset pretnji koje mogu uništiti život na Zemlji Izvor: NASA

Naučnici s Kembridža napravili su listu deset najvećih rizika koji prete opstanku čovečanstva.

Centar za proučavanje egzistencijalnih rizika na Kembridžu se bavi proučavanjem i smanjenjem egzistencijalnih rizika s naglaskom na rizike koji mogu ugroziti čovečanstvo, a dolaze iz tehnološkog napretka i ljudske aktivnosti.

Poznati globalni tehnološki magazin Wired zamolio je stručnjake ovog centra da sastave listu deset najvećih rizika koji prete opstanku čovečanstva, prenosi Večernji list.

1. Veštačka inteligencija preuzeće svet

Bude li se veštačka inteligencija razvijala brzinom uporedivom s industrijskom i poljoprivrednom revolucijom, tada možemo očekivati da se njen razvoj neće zaustaviti tako lako. U Centru za proučavanje egzistencijalnih rizika procenjuju da će mašine raspolagati s 90 odsto ljudske inteligencije već do 2075. Posebna opasnost leži u činjenici da rizik od veštačke inteligencije povećava sve ostale rizike. Ne veruju da će doći do scenarija iz filma Terminator. Takvi su rizici čoveku zamislivi, ali se kod veštačke inteligencije razmišlja o onome što još ne možemo zamisliti te onda postaviti scenario kako da se opasnost spreči.

2. Superviru - prema njemu pandemija kuge je prehlada

Jedan od najproučavanijih rizika je onaj u kojem se pojavljuje prirodna ili veštački izazvana pandemija. Prema procenama Centra, moguć je scenarij u kojem se veštački stvoren ili na veštački način poboljšan virus otima kontroli ili naprosto beži iz laboratorija. Pogotovo je reč o riziku visokog stepena jer virusi imaju sposobnost lakog razmnožavanja, što mere sprečavanja čini mnogo komplikovanijim. Navodi se da se današnjom biotehnologijom mogu stvoriti patogeni prema kojima srednjovekovna epidemija kuge nalikuje na prehladu. Razni su načini kako se rizik može pretočiti u stvarnost, a ne treba bežati od scenarija kakav smo gledali u filmovima o Džejms Bondu. Jedan nezadovoljnik s dosta znanja bio bi dovoljan.

3. Roboti stvaraju moćnu vojsku

Oružje kojim upravlja veštačka inteligencija danas već postoji. Granicu između Severne i Južne Koreje čuvaju robotizovani čuvari koji mogu i pucati. Kod ovog rizika misli se na scenaro izvoditi dodatno naoružanje kad se veštačka inteligencija dovodi do nivoa gde može prepoznati metu. Rizik leži u tome što oružje postaje sve jeftinije, pa tako i dostupnije. A uz to je i sve efikasnije, pa se može zamisliti da se naprosto s nekoliko komada tako naprednog naoružanja uništi stanovništvo nekog gradića u manje od sat vremena. A da niko ne zna odakle je napad zapravo došao. Nova trka u naoružanju među velesilama takvom bi scenariju sasvim sigurno pomogla. Dronovi i bespilotna vozila već su ionako prisutni.

4. Nuklearni sukob donosi kraj našoj civilizaciji

Ovaj se rizik naprosto mora uzeti u obzir iako se o njemu ne raspravlja toliko kao u doba hladnog rata, smatraju u Centru za proučavanje egzistencijalnih rizika. Među nekim od država s ovim naoružanjem već su stvorene tenzije, poput Indije i Pakistana. Ovde se pogotovo obraća pažnja na mogućnost slučajnog izbijanja konflikta izazvanog nekom lažnom uzbunom. Takav slučajni rat između, na primer, SAD i Rusije, moguće je da se dogodi svakih 14 godina. Nije baš zanemarivo, a pogotovo zato što te dve zemlje drže 90 odsto svetskog nuklearnog arsenala. Globalni rizik ne odnosi se samo na radijaciju kojoj bi bila izložena područja koja su bila meta. Više se razmišlja o nuklearnoj zimi koja bi pogodila planetu.

5. Klimatske promene remete infrastrukturu

Za neke naučnike ovo i nije tako velik problem, no ne i nepostojeći kako tvrdi administracija Donalda Trampa. Za istraživače to jeste nešto na šta treba obratiti pažnju. Misle da je zaista moguće da dobijemo neku tehnologiju koja će klimu staviti pod kontrolu, no može se zbog toga dogoditi i obrnuti scenarij. Ali, nemoguće je predvideti hoće li se i na koji način klima menjati. Najveći rizik je u izumiranju vrste koja će poremetiti neki ekosistem u meri da dovede u opasnost čoveka ili neki njemu ključan resurs. Tako nešto moglo bi izazvati i rat nuklearnim oružjem i posledično uništenje čovečanstva. Znači, kada se govori o riziku koji dolazi zbog klimatskih promjena, reč je o sistemskom riziku.

6. U zemlju udara asteroid i izaziva propast čovečanstva

Tu je sve jasno. Da nema atmosfere, Zemlja bi konstantno bila udarana malim asteroidima. No, njena atmosfera sagoreva sve što je manje od deset metara pa nikakvih udara ne može biti. Da se tako što dogodi, udar asteroida u Zemljinu površinu bio bi jednak eksploziji nuklearne bombe u Hirošimi. Istorija govori da je asteroid razmera većih od deset metara udarao Zemlju svakih hiljadu godina. Svakih milion godina kometa veličine jednog kilometra udara Zemlju, a to je dovoljno da poremeti njenu klimu, izazove propast roda i tako dovede čovečanstvo u opasnost. Asteroid kakav je uništio dinosauruse pojavi se svakih pedeset do sto miliona godina. Računa se ipak da će biti dovoljno sredstava da se takav udar spreči.

7. Život kakav poznajemo ipak je samo simulacija

Da bi se pravilno procenio neki rizik, moraju se pravilno proceniti i njegovi dosezi. No, šta ako mi zaista nismo jedina inteligentna vrsta u svemiru nego smo deo nečeg znatno većeg što teško sami možemo razumeti? Sećamo se vesti prema kojoj su neki uticajni i bogati poslovni ljudi počeli finansirati istraživanje ideje da živimo u Matrixu. Ta hipoteza pretpostavlja kako ljudi sa svojom istorijom i kulturom nisu više od običnog eksperimenta, odnosno da su tek igračka nekog većeg entiteta. Prema nekima, baš je to razlog zbog kojeg je svemir tako savršeno uređen. Ipak, ovaj se scenario ne uzima kao stvaran rizik jer naprosto sve i da jest tako, u vezi toga ne bismo mogli učiniti baš ništa.

8. Nestašica hrane uzrokuje masovno gladovanje

Ovde se nestašica hrane gleda kroz prizmu rasta globalne populacije. Zemlja bi do 2050. godine trebala imati 9,6 milijardi ljudi. Tako neki naučnici tvrde da bismo proizvodnju hrane morali povećati 70 odsto u ovih nešto više od 30 godina, koliko je preostalo do 2050. Za ove profesionalne procenitelje rizika problem je u tome što se mora unaprediti i tehnologija proizvodnje hrane, a ona se do sada uglavnom bazirala na fosilnim gorivima. Pri tome se ne zanemaruje ni osetljivost temeljnih kultura na bolesti, pogotovo jer su danas stvoreni uslovi da se one uzgajaju i na mestima na kojima to do sada nije bilo moguće. Takođe, zbog potražnje rašće i cene, što opet može dovesti do globalnih nemira.

9. Nestanak svemira u jednom trenutku koji izaziva čovek

U ovom se scenariju radi o visokoj nauci. U Centru za proučavanje egzistencijalnih rizika upozoravaju na mogućnost da ono za što smo mislili da je vakuum u svemiru zapravo sadrži čestice. Ali da zaista postoji i “pravi” vakuum gde je moguće da on naprosto usisa sav postojeći svemir. Do sada se to nije moglo dogoditi zbog stabilnosti u kojoj svemir egzistira. No, ima ih koji vide opasnost u sistemima poput Velikog sudarača čestica koji prema njima ima takvu snagu da tu stabilnosti može poremetiti. Jasno, ima i onih koji dokazuju da tako nešto nije moguće jer Zemlja je ionako konstantno pod udarom kosmičkih zraka koje su daleko snažnije od sudarača, a nije joj se još dogodilo ništa. Mogućnost da se ovakav scenario dogodi očigledno je izuzetno mala.

10. Vladar tiranin narušava globalnu bezbednost

Stručnjaci Centra za proučavanje egzistencijalnih rizika održali su sastanak odmah nakon što je na izborima pobedio Donald Tramp. Tema je bila da li on sam predstavlja egzistencijalni rizik. Ima, međutim, tu i nešto korisno. S Trampom pažnju više neće toliko okupirati opasnost veštačke inteligencije, već neki drugi činioci na koje smo možda pomalo zaboravili. S druge strane, prikriveni je rizik pomeranje naučne argumentacije iz javnih rasprava, što je doneo Tramp i njegovi ljudi, zbog čega je nepredvidivost njegovih postupaka znatno veća. Ne smatra se ipak da će SAD predstavljati veću pretnju za svet nego do sada jer Tramp nije pobedio većinom glasova. Eventualna njegova ekstremna odluka imaće dosta protivnika, prenosi Večernji list.

Tagovi: Zemlja , pretnje

Komentara 8

Komentar je uspešno poslat.

Slanje komentara nije uspelo.

Neispravan kod, pokušajte ponovo

Poslednji komentari

Slobodna zona

Hahah, pa fenomenalno je sto se ovde kritikuje Vucic, a nema botova da ocenjuju komentare.

0 0

Drax

Znači za sve osim jednog je krivac ljudski faktor (čovek) i šta onda reći...kraj je neizbežan!

0 0

treba

dodati i broj 11:Totalna zaglupljenost nacionalizmom,protkana snažnim religiskim uticajem. U današnje Vreme savremenih dostignuća i shvatanja,nažalost još uvek ima pojava anticivilizaciskog i totalističkog poimanja vlasti,što je krajnji rezutat-Diktatura!Ne želeći da se upuštamo u globalistiku problema,zadržaćemo se u Europi,tačnije jugoistoku Europe.Na prostoru bivše Države Yugoslavije,posle 50godina lepog i zajedničkog života,nakon krvavih obračuna,nastalo je nekoliko kvazi nacionalističkih tzv.banana tvorevina,među kojima se naročito ističe tvorevina Srbija.Nastala tako što su sve okolne tvorevine bukvalno pobegle glavom bez obzira od nje,Srbija je reinkarnirala svoju prošlost i pokazala kako se ,uz pomoć Nacionalizma,Religije,Idolopoklonstva i svega zlog i negativnog upropaštava sopstveni Narod.Uz pomoć demagogije i Religije,Srbija je unazadila svoj živalj čitavih 100godina,dok su se svi njeni Vladari besomučno obogatili,stvarajući lažnu viziju blagostanja i besramno se uvlačiti kako Istoku tako i Zapadu,pokušavajući (kao i ranije) izazvati globalnu katastrofu.To joj,u današnje doba naravno neće uspeti ali najvišu cenu će platiti Narod!

18 7

* Sva polja su obavezna

Izdvajamo