Koncesija za Aerodrom, stručnjaci tvrde nepotrebna odluka

Vlada Srbije i Aerodrom "Nikola Tesla" u Beogradu objavili su javni poziv za davanje koncesije za tu kompaniju u trajanju od 25 godina. Iako je koncesija pravdana željom za modernizacijom i unapređenjem aerodroma, stručnjaci tvrde da je takva odluka čudna i potpuno nepotrebna.

Izvor: N1

U nadmetanju će moći da učestvuju preduzeća koja poseduju više od 500 miliona evra kapitala, ali ne i ona koje već upravljaju aerodromima udaljenim do 450 kilometara od Beograda.

Finansiranje izgradnje i rekonstrukcije, redovno održavanje i obavljanje formalne uloge operatera aerodroma - to očekuje budućeg koncesionara Aerodroma Nikola Tesla.

O njegovoj potencijalnoj zaradi se ne govori, ali o finansijskoj injekciji u domaći budžet, više puta je bilo reči. Premijer je u decembru tvrdio da je koncesija dobra ideja:

"To bi značilo da mi godišnje imamo .. ne znam.. nekoliko miliona evra, 10 ili 11 miliona evra, puta koliko godina, plus unapred plaćanje, mislim da možemo da dobijemo 350, možda i 400 miliona evra", izjavio je Aleksandar Vučić 9. decembra 2016. godine.

Stručnjaci se ne slažu. Milan Kovačević, savetnik za strana ulaganja kaže – ne! Tvrdi da nema logike davati nekome profitabilno preduzeće koje i samo iz sopstvenih prihoda može da finansira neophodne poslove i radove.

"Aerodrom sad ima vrlo dobar uspeh, samo dva odsto od imovine je uklupan dug, popravljaju se rezultati i ne razuumem uopšte, ako je cilj neko finanisiranje zašto ne dospe u javnost koliko to treba i za koju nameru i da vidimo da li je to bolje na drugi način obezbediti. Na ovaj način čitav poduhvat ostavlja vrlo čudan utisak", smatra Kovačević.

U sindikatu kažu da ih oko koncesije niko nije konsultovao i podsećaju na 17 odsto malih akcionara, građana Srbije, koje je trebalo bar obavestiti o planovima. Pri tome, za toliko se smanjuje prihod o kome govore predstavnici države. Ne razumeju ni njenu svrhu.

"Aerodrom Nikola Tesla nema potrebe za koncesijom, apsolutno nema i nije potrebna. O tome postoje i međunarodne studije koje idu u prilog ovoj izjavi. Imovinsko-pravni odnosi po pitanju nepokretnosti, koje su pod navodnicima u posedu aerodroma, nisu do kraja rešeni, za dobar deo ne postoje ni upotrebne dozvole. Iz svega navedenog nismo sigurni šta bi koncesionar i dobio na koncesiju", kaže Dejan Popović iz sindikata Nezavisnost.

Iskustva iz regiona nisu sasvim povoljna. U koncesiju su dati aerodromi Zagreb, Skopje, Priština i Ohrid, jer su imali mali broj i to zaastarelih terminala, ali ni nakon koncesije nisu zablistali.

U analizi koju je hrvatski analitičar Alen Šćuric letos uradio za portal Tangosix, navodi se da Beorgad nema taj problem i da Aerodrom treba zadržati, najviše zbog toga što se on sopstvenim profitom može razvijati daleko iznad potrebnih osavremenjivanja i širenja kapaciteta, a ostatak novaca može se uložiti u kvalitetan menadžment, dalje širenje poslovanja i razvoja.

Jer Aerodrom Beograd je jedan od najvažnijih, ako ne i najvažniji strateški objekt Srbije, zaključuje Šćuric.

Komentara 18

Komentar je uspešno poslat.

Slanje komentara nije uspelo.

Neispravan kod, pokušajte ponovo

Poslednji komentari

Стефан сурчин

Мене занима где има јефтина кавурма?

1 0

SNS ekonomija

Ovo nema veze sa ekonomijom. To su cista lopovska posla. Samo da neko dobije procenat od "koncesionara". Sada samo da cekamo da se neki famozni Kinezi, Arapi, Indijci pojave, jer naravno iz Evrope ce malo ko uci da radi tako mutan posao i placa mito.

14 0

Stradija

Posle ovih,neće ni dugmići ostati !

16 101

* Sva polja su obavezna

Izdvajamo