Usvojen Zakon o sprečavanju nasilja u porodici

Usvojen Zakon o sprečavanju nasilja u porodici Izvor: Fonet

Poslanici Skupštine Srbije su usvojili ukupno četiri pravosudna zakona, kao i odluku o izboru predsednika i članova Komisije za hartije od vrednosti.

Za Zakon o sprečavanju nasilja u porodici glasala su 147 poslanika, niko nije bio protiv, šest je bilo uzdržano a isto toliko poslanika nije glasalo.

Tim zakonom, koji je predložila vlada, omogućeno je privremeno udaljenje nasilnika iz kuće i privremena zabrana kontaktiranja i prilaska žrtvi nasilja.

Skupština Srbije izabrala je i članove Komisije za hartije za vrednosti. Članovi Komisije su vanredni profesor Beogradske bankarske akademije Predrag Dedeić, viši savetnik-inspektor u sektoru za nadzor Komisije Vladislav Stanković, dosadašnji članovi Komisije Žarko Milićević i Mirjana Ivišević, kao i Marko Janković koji dolazi iz privatnog sektora.

Koordinisani rad i saradnja javnih tužilaštava, policije i centara za socijalni rad kroz zajedničko telo - Grupu za koordinaciju i saradnju, takođe su omogućeno tim zakonom.

Cilj donošenja zakona je da se uredi organizacija i postupanje državnih organa i ustanova i time omogući delotvorno sprečavanje nasilja u porodici i brža, blagovremena i delotvorna zaštita i podrška žrtvama nasilja u porodici.

O slučajevima nasilja u porodici vodiće se evidencije to je, po novom zakonskom rešenju dužnost policijske uprave, osnovnog suda, osnovnog javnog tužilaštva i centra za socijalni rad.

Primena ovog zakona predviđena je od 1. juna 2017.godine.

Poslanici Skupštine Srbije su usvojili i tri pravosudna zakona.

Usvojene su izmene i dopune Krivičnog zakonika, Zakon o organizaciji i nadležnosti državnih organa u suzbijanju organizovanog kriminala, terorizma i korupcije, kao i izmene Zakona o oduzimanju imovine proistekle iz krivičnog dela, koje je predložila vlada.

Kažnjavanje negiranja genocida

Izmenama i dopuna Krivičnog zakonika predviđeno je i kažnjavanje negiranja genocida i ratnih zločina, a za to delo je propisana kazna zatvora od šest meseci do pet godina.

Kazna je predviđena ako neko javno odobrava, negira postojanje ili značajno umanjuje težinu genocida, zločina protiv čovečnosti i ratnih zločina učinjenih protiv grupe lica ili člana grupe na osnovu rase, boje kože, vere, porekla, državne, nacionalne ili etničke pripadnosti.Potrebno je da to bude urađeno na način koji može dovesti do nasilja ili izazivanja mržnje prema takvoj grupi lica ili člana te grupe, ako su ta krivična dela utvrđena pravosnažnom presudom suda u Srbiji ili Međunarodnog krivičnog suda (osnovan Rimskim statutom).

Izmenama i dopunama Zakona o oduzimanju imovine proistekle iz krivičnog dela, uvedena su nova krivična dela na koja će se on primenjivati.

To su teško ubistvo učinjeno pri izvršenju razbojništva ili razbojničke krađe, odnosno, ako je učinjeno iz koristoljublja, kao i krivična dela protiv intelektualne svojine (neovlašćeno iskorišćavanje autorskog dela) ili predmeta srodnog prava i povreda pronalazačkog prava.

Izmenama zakona su precizirane i dodate određene nadležnosti Jedinice za finansijsku istragu i Direkcije za upravljanje oduzetom imovinom radi efikasnijeg postupanja u fazi otkrivanja imovine proistekle iz krivičnog dela.

Tagovi: zakon , skupština

Komentara 6

Komentar je uspešno poslat.

Slanje komentara nije uspelo.

Neispravan kod, pokušajte ponovo

Poslednji komentari

Rastko Vuković

Napredak će doći sa relaksiranjem zakona dole, a suprotno gore. Društvenu hijerarhiju odozgo na dole čine korporacije i politika pa prema srednjem i nižem sloju stanovništva. Dole je korisnija što veća tolerancija, do amorfnog stanja koje bi značilo prirodnu, istinsku ravnopravnost. Jednakost generiše sukobe a oni, ta nadmetanja, zapravo jedina pokreću. Bez sukoba nema razvoja, a zato što unapred ne možemo tačno znati koji razvoj je bolji, treba nam što je veća moguća vera u slobodno ponašanje. Sa druge strane, efikasnim hijerarhijama treba omogućiti da rade po svojim strogim principima. Efikasnost hijerarhije i razvojnost koju daje ravnopravnost su dualni procesi, često nespojivi. Ta njihova oprečnost je obično i nevidljiva. Ali ipak je opažamo, recimo kada kažemo da nas je najlakše menjati kada smo najviše ugroženi. Na žalost, zakonodavci uglavnom hodaju u magli, bez ovih znanja.

0 0

Mira Milosevic

Zakonom se nece spreciti nasilje, vec stimulisati. Dodajete ulje na vatru, lecite, umesto da sprecite. Imate gotovo resenje i za skolu i za porodicu. Prof.Milica Novkovic, naucno je dokazala sta su uzroci nasilja i kako ih otkloniti. Tada nam zakon i batina nece trebati, vec ce se covek preumiti i vratiti u mirnu luku svoga izvornog bica. Sem ako nije cilj stogod drugo.

1 0

Viki

Sramota.Treba da se ceka do 1 juna.Ja sam prijavila nasilje.U Centru za Socijalni rad sam docekana kao nasilnik a ne kao zrtva.Socijalni radnik je vikao na mene ,morala sam da se suocim sa nasilnikom,jos su od mene u prisustvu super vizora,trazili da idem sa njim na pice i da se dogovorimo sta cemo.Sa svim lekarskim nalazima,detetom koje je bilo prisutno i cak pokusalo da me odbrani,predmet u tuzilastvu je uvrsten pod razno.Nemam vise nikakav komentar,a pogotovo kad slusam,nemojte da cutite,prijavite nasilje.Ja cu vam iz iskustva reci nemojte prijaviti nasilje ako niste spremne da trpite jos vise bola i patnje od batina koje ste dobile.

7 2

* Sva polja su obavezna

Izdvajamo