Hoće li Srbija ostati bez zanatlija?

Hoće li Srbija ostati bez zanatlija? Izvor: N1
Ilustracija

Sve češće slušamo upozorenja o tome da će Srbija ostati bez lekara, IT stručanjaka i inžinjera koji trbuhom za kruhom odlaze u inostranstvo. Manje se govori o još jednom problemu sa kojim se tržište rada u Srbiji već suočava - a to je manjak zanatlija. Da li ćemo uskoro ostati bez vodonstalatera, električara i zidara...

Na zanate u Srbiji idu đaci koji "nemaju drugi izbor". Malo je onih koji su spremni da do zarade dođu uprljanih ruku. Zato se sve teže nalazi dobar stolar, armirač, zavarivač, autolimar, vozač...

“Postoji nedostatak tih kadrova, iz različitih razloga. Osnovni razlog je i da kažem moj lični stav da je podcenjivanje trogodišnjih obrazovnih profila, takozvanih zanata. Ja sam siguran da na fali veća reklama, to su obrazovni profili koji po završetku imaju posao, imaju siguran hleb”, kaže Predrag Mihailović, direktor GSP škole.

Prosečna plata vozača je oko 50 hiljada dinara, kaže Mihajlović i dodaje da velike mogućnosti zapošljavanja pružaju i automoheničirski i autolimarski zanat.

“Zamislite ako Srbija ima oko milion i 600 hiljada vozila, a u Beogradu je oko 20-tak odsto. ko će da održava ta vozila?”, kaže Mihajlović.

U zanatksim školama navode da je problem i u neusklađenosti tržišta rada sa obrazovnim sistemom. Nije poznato koji su zanati potrebni srpskoj privredi, pa se odgovarajući kadar ne obrazuje, kaže Dragana Radovanović, direktorka Građevinske škole u Beogradu.

“Velike građevinske firme iz Beograda, imaju stalno otvorene konkurse, recimo za armirače, a a nama izađe iz škole oko šest armirača. dete koje je završilo prošle godine, radi za platu od oko 50 hiljada”, kaže ona.

Kako tvrdi, odluka da deca sa manje od 50 bodova pri upisu u srednju školu, ne mogu da upišu četvorogodišnje smerove, mera je koja bi trebalo da poveća broj đaka u zanatskim školama. U zavodu za unapređenje obrazovanje, u pokušaju da spreče da neki smerovi budu ugašeni, primenjuju novi model.

“Na primer, u mašinstvu smo pokušali da kroz dualni sistem obrazovanja pokušamo da rešimo problem, tako što smo uvodili obrazovne profile, odnosno dva neka profila spajali u jedan i pravili standard kvalifikacije kao što je na primer bravar zavarivač”, kaže Zoran Spasić iz ovog Zavoda.

U zavodu veruju i da će uvođenje dualnog obrazovanja i stručnog usavršavanja tokom školovanja, obezbediti i dobro obučen kadar. Sa druge strane u zanatskim školama upozoravaju:

“Dobar majstor je zlata vredan i u Srbiji i u inostranstvu, ali deca nakon određenog vremena provedenog u Srbiji, nakon pet godina iskustva, odlaze naravno u inostranstvo gde imaju bolje uslove za rad”, ističe Dragana Radovanović.

Iz prosvete upozoravaju da od brzine kojom će biti sprovedene reforme u obrazovnom sistemu, ali i od rasta privrede, zavisi da li će se trend odlaska mladih iz Srbije nastaviti.

Izvor: N1

Tagovi: Zanati

Komentara 20

Komentar je uspešno poslat.

Slanje komentara nije uspelo.

Neispravan kod, pokušajte ponovo

Poslednji komentari

Alan Ford

Ja imam rešenje. Svi da se učlanimo u neku političku stranku, bilo koju, jer kod nas se bolje živi od prazne priče nego od teškog rada. Pa kad budemo bili svi političari, a ne majstori, doktori, inženjeri..., onda će mo lepo iz Nemačke, Francuske, Norveške..., da uvezemo majstore, doktori, inženjeri... da rade za nas

2 0

Prosto

Dobrog majstora treba dobro i platiti, ali kako? Svi hoće jeftino, jer nemaju čime da plate, a onda im radi bilo ko i bilo šta. Naplati koliko može i ode. A i gde da uče zanat kada nema posla ni za ove što nešto i znaju? Kako da steknu tehničku kulturu kad većina nema ni osnovnu? A odakle im osnovna kultura kada se Srbija (vlast) bavi posledicama a ne uzrocima. Osnova svega su deca koju treba vaspitavati da bi društvo za par generacija stiglo do nekog, višeg cilja.

10 0

KIMI.C

Ostace bez zanatlija i naravno Srba!

22 0

* Sva polja su obavezna

Izdvajamo