Zatvori

Zločin u Sjeverinu - pravda još nije zadovoljena

Zločin u Sjeverinu - pravda još nije zadovoljena Izvor: N1

Danas se navršava 23 godine od zločina u Sjeverinu u kome je streljano 16 bošnjačkih civila. U mestu Mioče, u kome su ovi ljudi oteti iz autobusa, danas je otkriveno spomen obeležje žrtvama, dok su se u centru Beograda okupili aktivisti Žena u crnom s porukom da pravda još nije zadovoljena.

Pripadnici srpske paravojne formacije "Osvetnici" su 22. oktobra 1992. godine iz autobusa na liniji Priboj-Rudo, u mestu Mioče, oteli 16 stanovnika pograničnog sela Sjeverin, odveli ih u Višegrad, gde su ih psihički i fizički zlostavljali, a potom ubili na obali Drine. Ubijeni su samo zato što nisu bili Srbi. Aktivisti Žena u crnom, koji su u centru Beograda obeležili godišnjicu streljanja bošnjačkih civila, ne dopuštaju da se ovaj zločin zaboravi.

 "Mi se borimo protiv amenzije ili državno organizovanog zaborava tih zločina iz prošlosti, želimo da podsećamo na njih. A veliko prisustvo policije pokazuje kako se društvena klima u Srbiji nije promenila od devedesetih godina, kako vrednosti koje su važile devedesetih godina važe i danas, samo su obavijeni jednom drugom retorikom", kaže Miloš Urošević iz organizacije Žene u crnom.

U Tužilaštvu za ratne zločine su prvo pristali da govore o zločinu u Sjeverinu, da bi se ubrzo predomislili zbog "zauzetosti". Kratko su prokomentarisali da je slučaj Sjeverin je pravosnažno okončan i da je pravda zadovoljena.

Sa ovim se ne slažu ni porodice žrtava ni predstavnici organizacija civilnog društva koji podsećaju da istraga o očiglednoj umešanosti državnih organa nikada nije pokrenuta.

Za ovaj zločin osuđeno svega četvoro ljudi - Milan Lukić i Oliver Krsmanović na po 20 godina zatvora u odsustvu, a na 15 godina Dragutina Dragićevića i Đorđa Ševića. Lukić je u međuvremenu u Haškom tribunalu osuđen na doživotnu kaznu zatvora zbog zločina u Višegradu, ali nikada nije odgovarao za otmicu u Sjeverinu.

Bošnjačko nacionalno veće zatražilo je od Srbije da žrtvama masakra u Sjeverinu prizna status civilnih žrtava rata, u skladu sa međunarodnim pravom. Ovoj inicijativi pridružio se i predsednik skupštinskog Odbora za ljudska i manjinska prava i ravnopravnost polova Meho Omerović zahtevom da se što pre usvoji zakon koji bi regulisao prava civilnih žrtava rata. Zahtev je podržalo i nekoliko poslanika iz Sandžaka, koji su iz u skupštinskih klupa uputili sličan zahtev. Odgovorio im je resorni ministar, ali se nije jasno izjasnio.

"Zakon je prošao javnu raspravu, neke primedbe su usvojene neke nisu, sada čekamo potvrdu od Evropske komisije jer tako naše zakonodavstvo funkcionise. Mi sve svoje zakone dostavljamo i Evropska komisija treba da da svoje misljenje. Kada sve to bude bilo gotovo, onda ćemo izaći pred vladu", rekao je ministar Aleksandar Vulin.

Iz organizacija civilnog društva podsećaju da su, pored žrtava iz Sjeverina, oštećene i žrtve otimice u Štrpcima i ubistva civila u Kukurovićima, koje takođe ne mogu da dobiju status "civilnih žrtava rata".

Izvor: N1

Komentara 3

Komentar je uspešno poslat.

Slanje komentara nije uspelo.

Neispravan kod, pokušajte ponovo

Poslednji komentari

anonimus

Autobus nije sobraćao na relaciji Priboj Rudo , jer je tada bio rat u BIh, nego na relaciji Priboj - Pljevlja.

5 1

DAVOR

Koja sramota za zemlju koja pretendira da bude civilizovana i demokratska. Da tolika policija obezbedjuje obelezavanje stradanja svojih gradjana.

14 4

Milan

Godinama unazad secanje neguju i drugi ali vi ih ignorisete.

12 1

* Sva polja su obavezna

Izdvajamo