Šta je eudaimonia i zašto je bolja od sreće?

Šta je eudaimonia i zašto je bolja od sreće?

Šta je eudaimonia i zašto je bolja od sreće? Izvor: Shutterstock

Svi kažemo da želimo da budemo srećni, ali potraga za srećom često liči na traganje za nečim što je teško uhvatiti. Možda problem nije toliko u nama ili svetu u kom živimo, već u samom konceptu sreće.

U tom kontekstu može se spomenuti i koncept eudaimonie, što doslovno znači “dobar duh".

Eudaimonia ili blaženstvo je mnogo dublji, celovitiji i bogatiji koncept od sreće, ponekad artikulisan u smislu procvata ili življenja života koji je vredan ili ispunjen.

Mnoge filozofske škole u antičko doba su eudaimoniu smatrale najvišim dobrom, često čak i samim ciljem i svrhom filozofije, iako su je različite škole poput stoicizma mogle da zamisle u nešto drugačijim crtama.

Ono što se može reći jest da eudaimonia, za razliku od sreće, nije emocija, već stanje postojanja ili čak, posebno za Aristotela, stanje stvarnosti. Kao takva, stabilnija je i pouzdana i nije ju moguće tako lako oduzeti. 

Sokrat je, čini se, izjednačio eudaimoniu s mudrošću i vrlinom. Onaj ko nije mudar ne može biti srećan.

Na svom suđenju, u Apologiji, Sokrat pruža prkosnu obranu, govoreći porotnicima da treba da se stide svoje spremnosti da poseduju što više bogatstva, ugleda i časti, a da pritom ne brinu i ne razmišljaju o mudrosti ili istini. Bogatstvo, kaže, ne donosi izvrsnost, ali izvrsnost čini bogatstvo i sve ostalo dobro.

Platon se u načelu slagao sa Sokratom. Tvrdi da su pravda i nepravda duši kao što su zdravlje i bolest telu. Ako je zdravlje u telu poželjno, onda je i pravda u duši.

Za Platona nepravedan čovek ne može da bude srećan jer je iracionalan i nema kontrolu nad sobom.

Upravo je s Platonovim studentom Aristotelom i njegovom etikom najbliže povezan koncept eudaimonie. Za Aristotela se stvar najbolje razume gledanjem njenog kraja, svrhe ili cilja. 

Na primer, cilj studenta medicine može biti kvalifikacija za lekara, ali taj cilj je podređen cilju izlečenja bolesnih, koji je i sam podređen cilju za život tako što će učiniti nešto korisno, piše Psychology Today.   

Šta je eudaimonia?  

Za Aristotela, to je razumevanje funkcije neke stvari kako bi se razumela njena suština. Dok je ljudskim bićima potrebna ishrana kao i biljkama, njihova prepoznatljiva funkcija je, kaže Aristotel, njihova jedinstvena i božanska sposobnost rasuđivanja.

Dakle, naše je vrhunsko dobro je da vodimo život koji nam omogućava korišćenje i razvoj razuma, i to je u skladu sa razumom.

Živeći svoj život u potpunosti prema našoj suštinskoj prirodi kao racionalna bića, mi smo dužni da razvijamo i izražavamo svoj puni ljudski potencijal, nezavisno od bogatstva.

Ako razvijamo svoje sposobnosti razmišljanja, ako se štitimo od laži i samoobmane, ako treniramo i savladavamo svoje emocije, s godinama ćemo donositi sve bolje i bolje odluke, činiti sve značajnija dela i dobijati sve veće zadovoljstvo od svega što smo postali i svega što smo učinili.

POVEZANE VESTI

Komentari (6)

Komentar je uspešno poslat.

Slanje komentara nije uspelo.

Nevalidna CAPTCHA

Gorana

Divan i pametan tekst iz kog ću par rečenica zapisati u svoju svesku,ali ono što me je ovom prilikom posebno prijatno iznenadilo su komentari. Hvala svima koji su nama (polu)laicima skrenuli pažnju na još neke stvari a i predložili novu literaturu. Zaista,lično ,bih volela da se češće nadju slični tekstovi na vašem portalu. Hvala.

Deli

Već smo bogatiji .Hvala .

Xhamster

Kod Aristotela ,bogastvo je ljudsko dobro nužno za eudamoniu.Bogastvo nije isto sto i eudamonia,ali bez dovoljno bogastva,lepote,političkog statusa i ugleda čovek ne može biti blazen buduci da je pored toga sto je racionalno i društveno biće.Stavise,kod Aristotela postoje nužna dobra koja neophodno moramo posedovati a koja ne zavise od nas tj našeg razuma.Zato pored je eudamonia stvar ne samo razuma nego i sudbine tj okolnosti koje utiču,ali ne zavise od nas.Sokrat,Platon i stoici smatraju da je razum svemoguć i da posredstvom njega čovek doseže blaženstvo nezavisno od dogadjanja u ovom svetu.Sokratova ironizacija smrti,Platonovo uzdizanja besmrtnosti duše i stoička ravnodušnost prema spoljašnjem toku dogadjanja koja se ticu nas,tj indiferentnost ka sudbini i razumna samodovoljnost potvrdjuju ovo tvrdjenje

* Sva polja su obavezna

NAJČITANIJE

ČITAOCI REPORTERI

ČITAOCI REPORTERI

Vaša poruka je uspešno poslata.

Hvala.

GOTOVO

Ubacite video ili fotografiju.

Možete da ubacite do 3 fotografije ili videa.
Ne sme biti više od 25 MB.

Pročitajte još

Zdravlje

Zdravlje

Čudni snovi i anksioznost - normalna pojava tokom pandemije 02.08.2020.

02.08.2020.  |  Zdravlje

Zdravlje

Zdravlje

Naučnici: Moguće je da neki ljudi imaju prirodnu zaštitu od koronavirusa 02.08.2020.

02.08.2020.  |  Zdravlje

Zdravlje

Zdravlje

Sedenje na stolici ili podu, šta je bolje za naše zdravlje? 02.08.2020.

02.08.2020.  |  Zdravlje

Zdravlje

Zdravlje

Istraživanje pokazalo da se kovid-19 može odraziti i na sluh 01.08.2020.

01.08.2020.  |  Zdravlje

Zdravlje

Zdravlje

Babezioza - retka infektivna bolest koju prenose krpelji 01.08.2020.

01.08.2020.  |  Zdravlje

loader