Kako je Južna Koreja uspela da spreči širenje zaraze?

Kako je Južna Koreja uspela da spreči širenje zaraze?

Kako je Južna Koreja uspela da spreči širenje zaraze? Izvor: Tanjug/Xiong Qi/Xinhua via AP

Južna Koreja pokazala je da je moguće suzbiti koronavirus, bez zaustavljanja države, ali stručnjaci nisu sigurni da li bi bi njen pristup uspeo negde drugde, piše “The New York Times”.

Nezavisno od toga kako tumačite brojke, Južna Koreja je jedina zemlja koja se izdvaja od drugih.   

Krajem februara i početkom marta broj novozaraženih u zemlji eksplodirao je sa nekoliko desetina na nekoliko stotina, a zatim i na nekoliko hiljada.  

Na vrhuncu, 29. februara, bilo je potvrđeno 909 novih slučajeva zaraze u samo jednom danu i činilo se da će zemlja sa 50 miliona stanovnika biti pokošena.  

 Ali nedelju dana kasnije broj novih slučajeva zaraze smanjio se za pola. Za četiri dana takođe se prepolovio i idući dan isto tako.   

Južna Koreja je jedna od samo dve zemlje sa velikim epidemijama, uz Kinu, koja je uspela da izravna krivulju širenja zaraze.

Ali to je postigla bez drakonskih ograničenja kretanja kakve je uvela Kina i po državu štetnih mera ograničavanja kretanja kakve su uvele Europa i SAD.  

Dok je broj umrlih u svetu od novog koronavirusa prešao 18.000, stručnjaci u celom svetu proučavaju primer Južne Koreje ne bi li iz njega izvukli pouke.  

A te pouke, premda daleko od toga da su lagane, izgledaju relativno jednostavne i financijski izvodljive: brzo delovanje, testiranje širokih razmera i utvrđivanje bliskih kontakata zaraženih i, ključno, podrška građana.  

Direktor Svetske zdravstvene organizcije (SZO) Tedros Adhanom Gebrejesus odao je priznanje Južnoj Koreji na tome što je dokazala da je suzbijanje virusa "moguće". Pozvao je i druge države da "primene lekcije naučene u Južnoj Koreji".  

Skot Gotlib koji je radio za američku Agenciju za hranu i lekove ističe Južnu Koreju kao ogledni primer kako se COVID-19 može pobediti pametnim, agresivnim javnozdravstvenim merama. 

Intervenisati brzo, pre krize  

Samo nedelju dana nakon što je krajem januara dijagnostikovan prvi slučaj zaraze u zemlji, zaposleni u vladi su se sastali sa predstavnicima nekoliko medicinskih kompanija. Zatražili su od njih da odmah počnu da rade na razvijanju  testova za koronavirus za masovnu proizvodnju.   

Dve nedelje kasnije, iako je Koreja imala samo dvocifreni broj zaraženih, svakoga dana isporučivalo se na hiljade testova. Zemlja ih sada proizvodi 100.000 na dan i  pregovara se sa 17 drugih država o njihovu izvozu.  

Takođe, odmah su uvedene vanredne mere u Daeguu, gradu od 2,5 miliouna ljudi gde se zaraza brzo proširila preko mesne crkve.  

"Južna Koreja mogla je to da izvede bez ograničavanja kretanja ljudi jer je prilično rano otkrila glavni izvor infekcije, crkvenu zajednicu", rekao je Ki Mo-ran, epidemiolog koji savetuje vladu u vezi odgovora na koronavirus.    

"Da smo kasnije saznali, stvari su mogle biti daleko ozbiljnije" dodao je on.  

Južnokorejci, suprotno od Evropljana i Amerikanaca, bili su pripremljeni na to da se epidemija koronavirusa tretira kao vanredno stanje jer su imali iskustva sa MERS-om,sličnom respiratornom bolesti, od koje je 2015. u zemlji umrlo 38 ljudi.  

Veruje se da je inkubacijski period novog koronavirusa pet dana, nakon čega često sledi period blagih simptoma koji se mogu pomešati sa prehladom, a tada se virus jako lako prenosi na druge ljude.   

Zbog toga izbijanje zaraze postaje očito tek nakon nedelju ili dve. Čini se da je zaražena tek šačica ljudi, a zapravo ih mogu biti i stotine. Ako su zaražene stotine, mogu biti i hiljade.  

"Tradicionalne mere, poput karantina i izolacije, zbog takvih karakteristika virusa nisu delotvorne", kazao je zamenik južnokorejskog ministra zdravlja Kim Gang-lip.  

Testirati rano, često i sigurno  

Južna Koreja testirala je daleko više ljudi na koronavirus nego bilo koja druga zemlja, a to je omogućilo da se izoluje i leči mnogo ljudi odmah nakon što su se zarazili. Zemlja je sprovela preko 300.000 testiranja, što je po glavi stanovnika 40 puta više nego u SAD-u.  

"Testiranje je ključno jer omogućava rano otkrivanje zaraze, drastično smanjuje dalje širenje i omogućava brzo lečenje zaraženih", rekao je južnokorejski ministar spoljnih poslova Kang Kjung-vha za BBC, istakavši da to objašnjava i njihovu veoma nisku stopu smrtnosti.  

Premda se za Južnu Koreju sada govori da je suzbila epidemiju, zarazile su se hiljade ljudi i vladu su u početku optuživali za pasivnost. Njen pristup sa testiranjem bio je osmišljen da bi se smanjilo širenje zaraze koje je već nastupilo.  

Kako bi se spečilo da se bolnice i klinike izlože prevelikom pritisku, otvoreno je 600 centara za testiranje da bi se što više ljudi testiralo što brže i zaštitili zdravstveni radnici.  

Građane su neumorno pozivali da zatraže testiranje ako su oni ili netko koga poznaju razvili simptome.   

Kancelarije, hoteli i druge velike zgrade često koriste termalne kamere kako bi se na ulazu identifikovali ljude koji imaju povišenu telesnu temperaturu. Mnogi restorani proveravaju gostima temperaturu pre nego ih puste unutra.  

Utvrđivanje bliskih kontakata, izolacija i nadzor  

Kada je osoba pozitivna na testu, zdravstveni radnici analiziraju njeno nedavno kretanje kako bi pronašli, testirali i, u slučaju potrebe, izolovali osobe sa kojima je možda bila u kontaktu.  Tako mogu rano identifikovati mreže moguće transmisije virusa, odstranjujući ga iz društva hirurškom preciznošću.

Zdravstveni radnici prikupljaju podatke o kretanju pacijenta koristeći se snimcima sigurnosnih kamera, podacima o transakcijama kreditnih kartica, čak GPS podacima njihovih automobila i mobilnih telefona.  

"Srovodili smo epidemiološka istraživanja poput policijskih detektiva", rekao je dr Ki.

"Kasnije smo revidirali zakone kako bi sigurnost društva u vreme kriza izazvanih zaraznim bolestima imala prioritet nad zaštitom privatnosti", dodao je doktor.    

Kada je zaraza postala prevelika da bi se pacijenti tako intenzivno pratili,  počeli su više da se oslanjaju na masovno slanje SMS poruka.   Mobilni telefoni  Južnokorejaca vibriraju sa upozorenjima kad god se u njihovoj blizini otkriju novi slučajevi zaraze.  

Internet stranice i aplikacije za pametne telefone iz sata u sat, ponekad iz minuta u minut, objavljuju podatke o kretanju zaraženih, kojim su se autobusima vozili, kada i gde su ušli i sišli, čak i da li su nosili maske.    

Južnokorejci su uglavnom prihvatili gubitak privatnosti kao nužan kompromis.  

Identifikujući i lečeći zaražene ranije i razdvajajući blage slučajeve u posebne centre, Južna Koreja sačuvala je bolnice za najozbiljnije pacijente. Njena stopa smrtnosti je samo nešto veća od jedan posto, među najnižima na svetu.  

Saradnja građana  

Budući da nema dovoljno zdravstvenih radnika kao ni skenera za merenje telesne temperature kako bi se zaraženima ušlo u trag,  moraju da pomognu i obični građani.  

Čelnici su zaključili da je za suzbijanje zaraze potrebno da "građani budu jako dobro informisani i da sarađuju", rekao je Kim, zamenik ministra zdravlja.   

Televizija, glasovna upozorenja na stanicama podzemne železnice i upozorenja koja se šalju putem pametnih telefona neprestano podsećaju ljude da nose maske, poštuju socijalno, odnosno fizičko distanciranje i prate podatke o novozaraženima svaki dan.  

Time se stvara osećaj zajedničke svrhe gotovo kao za vreme rata. Ankete pokazuju da ljudi većinom odobravaju vladine napore. Poverenje u vladu je visoko, panika mala i nema masovnih kupovina.  

"Takvo poverenje javnosti rezultiralo je veoma visokim nivoom  građanske svesti i dobrovoljne saradnje koja jača kolektivne napore”, rekao je zamenik ministra spoljnih poslova Li Tae-ho.

Da li se korejski model može primeniti negde drugde?  

Južnokorejske metode i alati za zadržavanje zaraze nisu ni složeni ni skupi.  Od sedam zemalja sa težim zarazama od Južne Koreje, pet je bogatijih.  

Stručnjaci navode tri velike prepreke za oponašanje južnokorejskog primera od kojih nijedan nema veze sa troškovima ili tehnologijom.  

Jedno je politička volja. Mnoge vlade oklevaju sa uvođenjem strogih mera sve dok ne izbije kriza.

Drugo je volja javnosti. Poverenje javnosti veće je u Južnoj Koreji nego u mnogim drugim zemljama, posebnou zapadnim koje razdiru polarizacija i populistički otpor.  

Ali najveći izazov je vreme. Moglo bi biti "prekasno" za zemlje koje je epidemija jako zahvatila da je stave pod kontrolu jednako brzo i delotvorno kao Južna Koreja, smatra dr. Ki. anje

POVEZANE VESTI

Komentari (4)

Komentar je uspešno poslat.

Slanje komentara nije uspelo.

Nevalidna CAPTCHA

Miki

Kao prvo nemaju sns i vučića, kao drugo lončara i ne šalju građane u Milano u šoping.

Penzioner

Mi se jos uvek bavimo svinjskim usima.

Jojo

Skroz suprotno od onoga kako se u Srbiji radi. :)

* Sva polja su obavezna

NAJČITANIJE

ČITAOCI REPORTERI

ČITAOCI REPORTERI

Vaša poruka je uspešno poslata.

Hvala.

GOTOVO

Ubacite video ili fotografiju.

Možete da ubacite do 3 fotografije ili videa.
Ne sme biti više od 25 MB.

Pročitajte još

Zdravlje

Zdravlje

Zamena kontaktnih sočiva naočarima može sprečiti širenje virusa 28.03.2020.

28.03.2020.  |  Zdravlje

Zdravlje

Zdravlje

Tokom epidemije koronavirusa stomatolozi primaju samo hitne slučajeve 28.03.2020.

28.03.2020.  |  Zdravlje

Zdravlje

Zdravlje

U SAD-u razvijen uređaj za brzo testiranje na koronavirus 28.03.2020.

28.03.2020.  |  Zdravlje

Zdravlje

Zdravlje

Preti globalna nestašica kondoma zbog pandemije koronavirusa 28.03.2020.

28.03.2020.  |  Zdravlje

Zdravlje

Zdravlje

Šef SZO za hitne slučajeve: Treba živeti sa virusom dok se ne pojavi vakcina 28.03.2020.

28.03.2020.  |  Zdravlje

Zdravlje

Zdravlje

Konzumiranje alkohola u samoizolaciji ne donosi rešenje 27.03.2020.

27.03.2020.  |  Zdravlje

loader