Panika šteti kardiovaskularnom sistemu

Panika šteti kardiovaskularnom sistemu

Panika šteti kardiovaskularnom sistemu Izvor: Pixabay

Pandemija koronavirusa, strah ljudi od neizvesnosti i ograničeno kretanje mnogi ljudi teško podnose. Okolnosti u kojima se ceo svet našao, nagomilani stres, ubrzani puls i gubljenje daha usled panike vidno utiču i na zdravlje srca.

Međutim, postoje metode kojima se može regulisati rad najvažnijeg organa u ljudskom telu i smanjiti štetan uticaj anksioznosti.

Ubrzan rad srca povezan sa bolestima kardiovaskularnog sistema

Anksioznost je jedan od faktora koji prouzrokuju tahikardiju, osnosno ubrzan rad srca. Ako stanje potraje u dužem razdoblju, povećava se rizik od srčanih bolesti.

Nedavno istraživanje pokazuje da ljudi koji se suočavaju s anksioznošću imaju 26 odsto veći rizik od bolesti koronarne arterije, najčešćeg oboljenja srca.

“Current Psychiatry Reports”  objašnjava da su anksiozni poremećaji  usko povezani sa prekidom rada srca i kardiovaskularnim oboljenjima.

Kako da smirite srce usled panike?

Američka organizacija za anksioznost i depresiju kaže da se bol u grudima i poremećaj srčanog ritma javlja kao posledica povećanja broja otkucaja. Napad panike može da se pretvori i u srčani udar.

Psihijatar Brajan Ajzakson kaže da prvi korak podrazumeva lečenje anksioznosti. Tretman se sprovodi kognitivnom bihevioralnom terapijom, antidepresivima ili kombinacijom ove dve metode lečenja.

Pored kognitivne bihevioralne terapije postoje i druge metode za regulisanje nepravilnog rada srca. Intervencije snižavaju puls, ali i pomažu osobi da upravlja anksioznošću.Vremenom ova veština smanjuje rizik od opasnih oboljenja.

Fizička aktivnost

Vežbanje je korisna metoda u smanjenju stresa i anksioznosti. Analiza časopisa “Depression and Anxiety”  otkriva da su ljudi koji se bave fizičkom aktivnošću manje uznemireni u poređenju s drugim osobama.

Ajzakson kaže da fizička aktivnost smanjuje anksioznost. Redovno vežbanje snižava puls u trenucima mirovanja, što ga čini jednim od najvažnijih faktora za očuvanje zdravlja srca.

Duboko disanje

Metode opuštanja kao što su duboko disanje i progresivno opuštanje mišića, smanjuju anksioznost, a samim tim i regulišu broj otkucaja srca. Duboko disanje pomaže u stimulaciji vagus nerva.

Aktivnosti ovog dela nervnog sistema smanjuju količinu supstanci u telu koje prouzrokuju emotivni naboj. Smanjuje se broj otkucaja srca i nivo krvnog pritiska, a povećava količina neurotransmitera odgovornih za smanjenje anksioznosti.

Komentari (1)

Komentar je uspešno poslat.

Slanje komentara nije uspelo.

Nevalidna CAPTCHA

Orden

Vođa nas ubi em se i dere na nas!

* Sva polja su obavezna

NAJČITANIJE

ČITAOCI REPORTERI

ČITAOCI REPORTERI

Vaša poruka je uspešno poslata.

Hvala.

GOTOVO

Ubacite video ili fotografiju.

Možete da ubacite do 3 fotografije ili videa.
Ne sme biti više od 25 MB.

Pročitajte još

Zdravlje

Zdravlje

Dvoje zaraženih u Južnoj Koreji ozdravilo nakon lečenja plazmom 18:20 h

18:20 h  |  Zdravlje

Zdravlje

Zdravlje

Na kraju dugog dana u izolaciji, treba li vam čašica alkohola 14:02 h

14:02 h  |  Zdravlje

Zdravlje

Zdravlje

Svetski dan zdravlja 2020 pod sloganom "Podržite medicinske sestre i babice" 09:00 h

09:00 h  |  Zdravlje

Zdravlje

Zdravlje

SZO: Maske nisu čudotvorno rešenje u borbi protiv pandemije 06.04.2020.

06.04.2020.  |  Zdravlje

Zdravlje

Zdravlje

Infektolog: Virus podao ali ima slabe tačke, hlorokin da daju isključivo lekari 06.04.2020.

06.04.2020.  |  Zdravlje

loader