Svaki sat sedenja kod tinejdžera povećava šansu za razvoj depresije

Svaki sat sedenja kod tinejdžera povećava šansu za razvoj depresije

Svaki sat sedenja kod tinejdžera povećava šansu za razvoj depresije Izvor: Shutterstock

Kod tinejdžera koji sede satima u toku dana povećava se mogućnost za razvoj depresije u adolescentskom periodu, upozorila je studija.

Istraživači su pratili nivoe aktivnosti 4.200 tinejdžera starosti između 12 i 16 godina koristeći akcelerometre, uređaje za prećenje aktivnosti tela. Zatim su ih ispitivali o njihovom mentalnom zdravlju, kasnije, u adolescenciji.

Za svakih 60 minuta koje je dete u toku dana provodilo bez fizičke aktivnosti, mogućnost za razvoj depresivnih simptomi sa 18 godina bila je veća za 10 odsto.

Kod dece koja su više sati provodila bez fizičke aktivnosti u toku dana, duži period, verovatnoća za razvoj depresije do 18 godine bila je veća za 28,2 odsto.

Pokazalo se da lagana aktivnost ublažava ove efekte, što je razlog više za podsticanje dece na obavljanje različitih poslova.

Autor studije Aron Kandola, doktor Univerziteta na Koledžu u Londonu (UCL), rekao je da njihova otkrića pokazuju da se mladi ljudi koji su neaktivni tokom većeg broja dana tokom tinejdžerskog perioda suočavaju sa većim rizikom od depresije u period adolescencije.

„Otkrili smo da nisu samo intenzivniji oblici aktivnosti dobri za naše mentalno zdravlje, već će svaki stepen fizičke aktivnosti biti koristan i smanjiće vreme koje provodimo sedeći”, smatra dr Kandola.

„Trebali bismo podsticati ljude svih starosnih grupa da se više kreću i da manje sede, jer je to dobro i za naše fizičko i mentalno zdravlje“, ističe doktor.

Istraživački tim je svoja otkrića objavio u časopisu “The Lancet Psychiatry”.

Deca su učestvovala u istraživanjima od rođenja kao deo studije “Deca iz 90-ih” na Univerzitetu u Bristolu.

Akcelerometri su korišćeni za praćenje njihovog kretanja tokom 10 sati najmanje tri dana, u uzrastu od 12, 14 i 16 godina .

Ovi uređaji su mogli da zabeleže da li se dete bavi laganom aktivnošću, poput hodanja, sviranja instrumenta, bavljenje umerenom fizičkom aktivnošću, kao što su trčanje ili vožnja bicikla, ali i da li su sedeli.

Upotreba akcelerometara pružila je pouzdanije podatke od prethodnih studija koje su se samo oslanjale na prijavljene aktivnosti od strane učesnika.

Depresija je procenjena upitnikom, a ne korišćenjem kliničke dijagnoze. Učesnici su odgovarali na pitanja povezana sa simptomima, kao što su slabo raspoloženje, gubitak zadovoljstva i loša koncentracija.

Kod tinejdžera između 12 i 16 godina, ukupna fizička aktivnost je opala na nivou cele grupe, a period neaktivnosti se povećao.

„Zabrinjavajuće je da vreme koje mladi ljudi provode neaktivno tokom rasta i razvoja, ali iznenađujuće je i to što je nedostajalo kvalitetno istraživanje kako to može da utiče na mentalno zdravlje. Broj mladih sa depresijom raste i naša studija ukazuje na to da se ta dva trenda, neaktivnost i depresija, mogu da budu povezani", rekao je dr Kandola.

“Lagana aktivnost može biti posebno korisna jer ne zahteva mnogo napora i lako se uklapa u svakodnevne rutine većine mladih. Škole bi mogle da uvedu laganu aktivnost u toku dana, kao što su aktivni časovi. Male promene u našem okruženju mogle bi svima biti od koristi”, rekao je viši autor studije dr Džozef Hejs iz UCL.

POVEZANE VESTI

Komentari (0)

Komentar je uspešno poslat.

Slanje komentara nije uspelo.

Nevalidna CAPTCHA

* Sva polja su obavezna

NAJČITANIJE

ČITAOCI REPORTERI

ČITAOCI REPORTERI

Vaša poruka je uspešno poslata.

Hvala.

GOTOVO

Ubacite video ili fotografiju.

Možete da ubacite do 3 fotografije ili videa.
Ne sme biti više od 25 MB.

Pročitajte još

Zdravlje

Zdravlje

Više od deset seksualnih partnera - veći rizik od raka 17.02.2020.

17.02.2020.  |  Zdravlje

loader