Nestorović o zagađenju: Deca ugroženija, jer su organizmi u razvoju

Nestorović o zagađenju: Deca ugroženija, jer su organizmi u razvoju

Pulmolog Branimir Nestorović izjavio je u Novom danu da je "problem aerozagađenja problem hroniciteta". "Deca su ugroženija, jer su organizmi u razvoju. Sve što ošteti pluća u periodu do tri godine će imati dugoročne posledice, jer će ga predisponirati da kasnije u životu ima ozbiljne probleme", kaže on.

Prema njegovim rečima, poslednjih dana ima nešto malo više pacijenata, ali naglašava da je problem aerozagađenja problem hroniciteta.

"Stalno pričamo o česticama PM, to su čestice, koje same po sebi nisu štetne, to može da bude i prašina. Čestice su problematične ako je vazduh zagađen, jer skupljaju zagađenje, na taj način dospevaju u naše disajne puteve. Samo određivanje broja čestica, sama brojka nije važna", objašnjava on.

Kako je rekao, gasovi koji se oslobađaju iz ložišta, poput sumpor dioksida, su nezgodniji, jer dublje prodiru u pluća.

"Gasovi idu do kraja, ali se apsorbuju i u krvotok, i preko kože, to je efekat koji je mnogo teže izmeriti. Ozon, sumpor dioksid i azot oksid su tri gasa koja su jako nezgodna", kaže on.

Dodaje da sve deluje tako što slabi imuni sistem, oštećuje pluća.

"Deca su ugroženija, jer su organizmi u razvoju. Sve što ošteti pluća u periodu do tri godine će imati dugoročne posledice, jer će ga predisponirati da kasnije u životu ima ozbiljne probleme", kaže on.

Objašnjava da prečišćivači, ako su pravi, ako su urađeni po specifikaciji, mogu da pomognu.

"Jonizatori nemaju neku svrhu naročitu, ali prečišćivači su veoma jednostavni i njihovi standardi su dati pre 30 godina. Oni filtriraju 99,97 odsto čestica većih od 0,3 mikrona, znači praktično sve", kaže on.

Kako kaže, aerozagađenje je uvek najveće ujutru.

"Iz više razloga - kreće grejanje, kreću ljudi na posao, najveće je ujutru i predveče, kad se ljudi vraćaju s posla. Oko podneva treba luftirati, nekih petnaestak minuta, a onda odmah uključiti prečišćivač, ako da imate", kaže on.

Većina respiratornih infekcija, podseća, prenosi se dodirom, a ne kijanjem.

"Svako ko kaže da aerozagađenje nije štetno, neka ujutru prođe prstom preko svog automobila, kad vidi šta ostane, pašće u nesvest, to sve ulazi i preko kože. Aerozagađenje je, sasvim sigurno, najopasnije za ljudsko zdravlje", kaže on, dodajući da, ipak, podaci o smrtnosti nisu baš relevantni.

Statistika, kaže, ništa ne dokazuje, jer je to nauka koja uočava veze između pojava, a one mogu da budu i slučajne.

"Ne umrete vi od aerozagađenja, zdrav čovek koji izađe na aerozagađenje neće da umre. Umirete jer je organizam oštećen raznim faktorima i jednog momenta je to aerozagađenje to što to prekine. Ljudi ne vode brigu o svom zdravlju", kaže on.

Govoreći o trenutnim simptomima koji su primetni tokom zagađenja, pomenuo je nadražaje sluzokože, suzenje očiju, kašalj...

"Te simptome vidimo, ove druge ne možemo da vidimo. Ovo treba da bude signal da nešto treba da se uradi. Postoji ta katastrofična crta kod Srba, nije katastrofično trenutno, ali na duge staze jeste. Mi imamo najkraći životni vek u Evropi, ceo Zapadni Balkan, 4,5 godine kraći na Balkanu nego u ostatku Evrope. Skoro 15 godina živimo kraće nego Japanci", navodi on.

Ističe da sneg ima neverovatnu sposobnost upijanja.

"Sneg bi pokupio aerozagađenje. Nije pao sneg, zima je nikakva, ovo će se ponavljati, u novembru je bilo ovako. To je trend, to nije trenutna situacija", kaže.

Nestorović je mišljenja da maske ne pomažu prilikom aerozagađenja.

"Naravno da ne pomažu, verovati da vi izađete napolje, staviti masku na lice i da ste se zaštitili... Kad se vi krećete, maska se pomera, najbolja je propuštala negde oko 78 odsto čestica... Ako biste mogli da stavite tu masku, da ne govorite, ne žvaćete, neki efekat bi imala", kaže on.

Đorđević: Mreža monitoringa važna, odrediti prioritet supstance koja se prati

Od jutros vazduh u Nišu je nešto boljeg kvaliteta u odnosu na sinoć, ali i dalje nije dobar. Đorđević kaže da stanje o zagađenju moramo posmatrati celovito, sa aspekta nauke.

"Treba praviti razliku između kvaliteta vazduha koji se komentariše na godišnjem nivou i na osnovu kratkotrajnih koncentracija ovih supstanci u vazduhu. Kad govorimo o kratkotrajnim ekspozicijama, koncentracije koje se prate u roku od jednog ili 24 sata, one jesu značajne. U tom pravcu treba voditi računa i davati blagovremene informacije stanovništvu kada su u pitanju visoke koncentracije", kaže stručnjak za kvalitet vazduha Amelija Đorđević.

Amelija Đorđević Izvor: N1

Kako je objasnila, određeni standardi koji se koriste za ocenu kvaliteta vazduha pojedinih zemalja se razlikuju.

"Ne možemo reći da je ovo stanje zanemarujuće, koncentracije jesu visoke i to ne treba shvatiti na jedan olaki način da će se samo od sebe rešiti. Mere se moraju preduzimati. Moramo reći istinu, da je SZO rekla da ove koncentracije kakve se javljaju u Srbiji nisu dobre", kaže ona.

Komentarišući formiranje Radne grupe, kaže da "ovo do sada što je urađeno nije zadovoljavajuće, treba mnogo toga da se uradi".

Ističe da treba videti da li je mreža monitoringa dobro koncipirana.

"To je faktički položaj mernih mesta, utvrđivanje metodologije kako će da se prate koncentracije, šta je vrlo bitno, da se odredi prioritet supstance koje će se pratiti u ambijentalnom vazduhu. U Nišu se od 2012, 2013. ne prati koncentracija ugljen monoksida, a ranije kada se pratilo, upravo je on bio odgovoran što je Niš bio u trećoj kategoriji kvaliteta vazduha, a bez toga je u prvoj. Ne možemo ako je svrstan u prvu kategoriju, prema zakonskoj regulativi, tražiti da lokalna samouprava preduzme određene mere, ali znamo da baza podataka nije bila relevantna", objašnjava Đorđević.

POVEZANE VESTI

Komentari (5)

Komentar je uspešno poslat.

Slanje komentara nije uspelo.

Nevalidna CAPTCHA

Mirko

Za Nestorovića sam do sada smatrao (uz određene rezerve) da je pametan čovek i pravi stručnjak. Ne mogu da verujem da lupeta o "običnoj prašini", da sam broj čestica nije važan, da PM10 čestice ne dospevaju do pluća!? Evo samo jedne činjenice: Studija nad 313.000 Evropljana je ustanovila da nema bezbednog nivoa čestica i da se za svako povećanje PM-10 od 10 mikrograma/kubnom metru, učestalost raka PLUĆA povećava za 22 %. Dakle, OBIČNA prašina ne postoji a broj čestica je važan bez obzira o kakvim česticama se radi.

T+-9000

Džaba to pričate ljudima koja su svoju decu prodala za sendvič i 1000dinara...

Celjan

Bane (Nestorovic) je genije. Vrhunski doktor, jos bolji kao covek. Verujte ovom coveku jer sve sto kaze I TO treba zapamtiti, ja sam imao priliku i srecu da ga upoznam. Sve sam zapamtio sto mi je rekao i mnogo mi je pomogao u zivotu. HVALA DOKTORE ZA SVE

* Sva polja su obavezna

NAJČITANIJE

ČITAOCI REPORTERI

ČITAOCI REPORTERI

Vaša poruka je uspešno poslata.

Hvala.

GOTOVO

Ubacite video ili fotografiju.

Možete da ubacite do 3 fotografije ili videa.
Ne sme biti više od 25 MB.

Pročitajte još

Zdravlje

Zdravlje

Čokolada može da stvori zavisnost, ali ima i zdravstvene prednosti 07:42 h

07:42 h  |  Zdravlje

Zdravlje

Zdravlje

Kasniji odlazak na spavanje povezan je sa gojaznošću kod dece 25.02.2020.

25.02.2020.  |  Zdravlje

Zdravlje

Zdravlje

Direktor SZO za Evropu: Srbija dobro pripremljena da se suoči sa koronavirusom 25.02.2020.

25.02.2020.  |  Zdravlje

Zdravlje

Zdravlje

Epidemiolog o koronavirusu: Teoretski moguće da već imamo obolelog u Srbiji 25.02.2020.

25.02.2020.  |  Zdravlje

Zdravlje

Zdravlje

Osoba može da bude zaražena koronavirusom i da ga prenosi iako nema simptome 25.02.2020.

25.02.2020.  |  Zdravlje

loader