Otpornost na antibiotike postaje veliki svetski problem

Otpornost na antibiotike postaje veliki svetski problem

Otpornost na antibiotike postaje veliki svetski problem Izvor: Shutterstock
Ilustracija

Neracionalna upotreba antibiotika u lečenju bolesti koje nemaju potrebu za takvim vidom lečenja je prisutna u velikoj meri širom sveta. Srbija je među državama čiji su građani najveći konzumenti antibiotika, pa je i otpornost bakterija na antibiotike na na najvišem nivou.

Pojedine zemlje uveliko traže način da stanu na put ovoj pošasti. Australija je nedavno krenula u primenu programa borbe protiv rezistencije na antibiotike koji je Švedska ustanovila još 1995. godine, pod nazivom "Strategic Programme Against Antibiotic Resistance" (Strama) i koji je dao odlične rezultate.

U period od 1992. do 2016. Švedska je smanjila broj terapija antibioticima koji se izdaju na recept za 43 odsto, dok je među decom mlađom od četiri godine upotreba antibiotika na recept smanjena za čak 73 odsto. Tako je udeo antibiotika u lečenju danas u Švedskoj na najnižem nivou u poređenju sa zemljama OECD-a, i to podjednako, i kod ljudi i kod životinja.

Jedini način borbe protiv otpornosti na antibiotike je njihova smanjena upotreba

Znamo da već dugo nemamo novih antibiotika i da svaka njihova primena dovodi do toga da bakterije razvijaju sve veću otpornost na antibiotike koje imamo. Tako se i nameće rešenje: Trebalo bi ih prepisivati samo onda kad su neizbežni, a ne baš kod svake infekcije, što je bila vodilja i švedskim stručnjacima, nakon što je u periodu između 1980. i 1990. zabeležen značajan porast njihove primene.

Australija je u međuvremenu odlučila da prati taj primer. Još 2017. godine zdravstvene vlasti poslale su lekarima smernice za upotrebu antibiotika kako bi se smanjila njihova upotreba. Ovaj pokušaj vlasti da smanji upotrebu antibiotika rezultirao je padom primene istih za 10 odsto za svega šest meseci.

Uvedena je i redovna revizija, tako da lekari dobijaju izveštaj o tome koliko su antibiotika prepisali, što i njima značajno pomaže u praćenju stanja. Ovakav način praćenja se i u Švedskoj pokazao korisnim, jer je dodatno stimulisao lekare da i sami vode računa o tome koliko antibiotika prepisuju.

Osim toga, australijska Komisija za sigurnost i kvalitet u zdravstvenom sistemu sastavila je listu antibiotika koji se mogu koristiti kao zadnja linija obrane. Trenutno je pravilo da se takvi lekovi mogu koristiti samo u bolnicama, pod nadzorom lekara, mikrobiologa i farmaceuta. Pacijenta mora da pregleda čitav tim stručnjaka, a lek se prepisuje samo ako ga svi odobre. Sličan pristup primenjen je i u Švedskoj.

Na smanjenje upotrebe antibiotika u Australiji uticalo je i to što je zaustavljena i primena antibiotika na “ponavljajući” recept, odnosno mogućnost da pacijenti koji misle da im je potrebna još jedna doza leka taj lek i podignu u apoteci na osnovu prvog recepta. Tako su neki pacijenti koristili antibiotike “za svaki slučaj” ili su uzimali antibiotike za nekog drugog.

U Švedskoj takva mogućnost ne postoji, zbog čega su uvedena veća pakovanja antibiotika, pa lekari mogu njih da prepišu, ako smatraju da je to potrebno. Savetodavni odbor za prava na lekove u Australiji preporučio je ukidanje takvih “ponavljajućih'”recepata za niz antibiotika koji se često upotrebljavaju.

Odlaganje primene leka

Još jedna metoda u Švedskoj je dala dobre rezultate. Reč je o odloženoj primeni leka. Lekari bi najavili da će prepisati antibiotik pacijentu tokom njegove posete, ali bi mu savetovali da ipak sačeka da bi se videlo kako će se razvijati simptomi. Na kraju bi lekar prepisao antibiotik ako bi se pokazalo da je to zaista potrebno.

Analiza je pokazala da je nakon odlaganja primene samo 31 odsto pacijenata zaista počelo da koristiti antibiotike, u odnosu na 93 odsto, koliko bi ih koristilo da odlaganja nije bilo.

Zbog toga Švedska preporučuje da odlaganje primene antibiotika uđe i u vodič preporuka za primenu antibiotika koji je poslat lekarima.

Stručnjaci se u velikoj meri slažu da na ukupne rezultate značajno utiče i javna kampanja, odnosno podizanje svesti, na prvom mestu lekara, farmaceuta ali i pacijenata o tome da upotreba antibiotika nije potrebna baš kod svake infekcije.

POVEZANE VESTI

Komentari (7)

Komentar je uspešno poslat.

Slanje komentara nije uspelo.

Nevalidna CAPTCHA

Djordje

Sad kad farmacija izvadi keca iz rukava.

Sasa

Javna je tajna da doktori imaju bonuse od farmaceutskih kuca da sto vise prepisuju lekove.

Kosta

Za naše lekare svaka dijagnoza je tipa"to je samo neka (koja!?) virozica" i gurnu vam u ruke flajere nekih (skupih) sirupa! Kada posle par dana borbe sa visokom temperaturom završite u hitnoj tada pitaju "gde ste do sada?! " Za svako prepisivanje lekova mora postojati dobra i brza dijagnostika! Pa kod nas se i na "izabranog" čeka po nedelju dana zato nije ni čudo što se ljudi masovno leče na svoju ruku.

* Sva polja su obavezna

NAJČITANIJE

ČITAOCI REPORTERI

ČITAOCI REPORTERI

Vaša poruka je uspešno poslata.

Hvala.

GOTOVO

Ubacite video ili fotografiju.

Možete da ubacite do 3 fotografije ili videa.
Ne sme biti više od 25 MB.

Pročitajte još

Zdravlje

Zdravlje

Širom sveta kontrole zbog širenja korona virusa, i u Srbiji preventivne mere 22.01.2020.

22.01.2020.  |  Zdravlje

Zdravlje

Zdravlje

Predsednici NURDOR-a Februarska nagrada, kaže - podstrek za dalju borbu 22.01.2020.

22.01.2020.  |  Zdravlje

Zdravlje

Zdravlje

Ključni momenti u životu u kojima dobijamo dodatne kilograme 22.01.2020.

22.01.2020.  |  Zdravlje

Zdravlje

Zdravlje

Lončar: Nema razloga za paniku, preduzete sve mere da se spreči korona-virus 22.01.2020.

22.01.2020.  |  Zdravlje

loader