Lekovi predstavljaju globalni rizik za prirodu, pa time i po čoveka

Lekovi predstavljaju globalni rizik za prirodu, pa time i po čoveka

Lekovi predstavljaju globalni rizik za prirodu, pa time i po čoveka Izvor: Pixabay / Ilustracija

Ostaci milijardi doza antibiotika, lekova protiv bolova i antidepresiva predstavljaju veliki rizik za slatkovodne ekosisteme i globalne prehrambene lance, pokazala je nova analiza čiji su rezultati objavljeni ove nedelje.

U svetu rastu strahovi od pogubnog uticaja nekontrolisane potrošnje antibiotika u medicini i stočarstvu na okolinu i na ljudsko zdravlje.

Kada životinje i ljudi unose antibiotike do 90 posto aktivnih sastojaka izluči se nazad u okruženje. Mnogi se lekovi jednostavno odbacuju - procenjuje se da samo u SAD-u u smeću završi trećina od četiri milijarde lekova prepisanih svake godine.

Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD) uporedila je podatke o koncentraciji ostataka lekova u uzorcima voda širom sveta kao i trendove prepisivanja likova, ali i propise o pročišćavanju otpadnih voda u raznim zemljama.

Prema jednoj studiji, na koju se poziva izveštaj, procenjuje se da je 10 posto svih farmakoloških proizvoda potencijalno štetno za okolinu uključujući hormone, analgetike i antidepresive.

OECD navodi kako se očekuje da će se upotreba antibiotika u stočarstvu povećati za najmanje 70-ak posto u idućih deset godina izazivajući zabrinutost zbog porasta otpornosti na antibiotike.

Prema izveštaju, očekuje se da će znatno porasti i broj prepisanih lekova.

"Svedoci smo stalne proizvodnje novih farmakoloških proizvoda kao i razvoja kliničkih preporuka koje uključuju ranije načine lečenja uz više doza lekova", kaže vođa studije Hana Leki.

Druga je studija pokazala da su u slatkovodnim sistemima Kine, Indije, Izraela, Južne Koreje i SAD-a već otkrivene "vrlo visoke" koncentracije farmaceutskih proizvoda.

Ostaci farmaceutskih proizvoda čak i u podzemnim vodama

U Britaniji materije poput etinilestradiola, diklofenaka, ibuprofena, propranolola i anitbiotika sada ima u vodama koje izlaze iz 890 pogona za preradu otpadnih voda u dovoljno visokim koncentracijama da izazovu štetne posledice u okolini, stoji u još jednoj studiji.

"Ostaci farmaceutskih proizvoda otkriveni su na površini i u podzemnim vodama širom sveta", kaže Leki. "Još uvek mnogo toga ne znamo o njihovoj pojavi, a čak i manje o koncentracijama koje pronalazimo".

Više od 700.000 ljudi već umire svake godine od infektivnih bolesti otpornih na antibiotike.

S rastom i starenjem globalne populacije, kao i s rastom broja prepisanih lekova taj broj bi mogao da poraste na 10 milona godišnje do 2050. što je veći broj od broja ljudi koji umiru od raka.

"Ako se ne poduzmu mere kontrole rizika, ostaci farmaceutskih proizvoda biće u sve većim količinama otpuštani u okolinu sa starenjem stanovništva, napretkom medicine, i povećanjem proizvodnje mesa i riba što će dodatno povećati potražnju za farmaceutskim proizvodima širom sveta", navodi se u izveštaju.

A situacija će postati još gora s rastom klimatskih promena koje će podsticati širenje zaraznih bolesti i povećati broj obolelih od bolesti poput tropske denga groznice ili malarije.

Leki kaže kako postoji smrtonosni ciklus kad se radi o lekovima i bolestima povezanim s promenom klime.

"Ljudske aktivnosti poput rasta stanovništva i prevoza u kombinaciji s klimatskim promenama povećavaju otpornost bakterija... i stoga raste potreba za dodatnim farmaceutskim proizvodima", zaključuje.

POVEZANE VESTI

Komentari (4)

Komentar je uspešno poslat.

Slanje komentara nije uspelo.

Nevalidna CAPTCHA

Nesha

U 99% slučajeva se antibiotici koriste u stočarstvu. A manija da se ljudima ne daju antibiotici, ne da bi se zaštitili pacijenti, nego da bakterije ne postanu rezistentne, t.j. da bi zaštitili buduće generacije je već dala ljudkse žrtve (dete kome nije oktirven meningitis na vreme....), svi oni bi preživeli da je ostala stara moda davanja antibiotika za svaku glupost. Naravno, ne treba davati za svaku glupost, ali ne valja ni ova krajnost, i totalna je glupost da ne daju ljudima antibiotike na recept, a u stočarstvu se dele šakom i kapom. Treba raditi na edukaciji ljudi a ne na zabranama

Pitanje

Sta je sa preuzimanjem preostalih, neupotrebljenih lekova u domacinstvima a od strane apoteka? Treba da bude transparentno koje apoteke to rade. Ja ne mogu da ih otkrijem, verovatno ne mogu da se dogovore oko troskova, samo bi da uzimaju novac. Nije ih briga za zivotnu sredinu osim deklarativno.

Gogi

Kada sam nakon smrt clana porodice htela da bacim sve lekove koji vise nisu potrebni i pitala u bar 10 apoteka, sto privatnih sto drzavnih, niko nije imao sistem za odlaganje medicinskog otpada. U dve privatne su me cak cudno gledali kao da nikad nisu culi za tako nesto. Problem je veoma ozbiljan a kod nas se niko time ne bavi.

* Sva polja su obavezna

NAJČITANIJE

ČITAOCI REPORTERI

ČITAOCI REPORTERI

Vaša poruka je uspešno poslata.

Hvala.

GOTOVO

Ubacite video ili fotografiju.

Možete da ubacite do 3 fotografije ili videa.
Ne sme biti više od 25 MB.

Pročitajte još

Zdravlje

Zdravlje

Od posledica zagađenja vazduha u Srbiji godišnje umre 3.600 ljudi 09:19 h

09:19 h  |  Zdravlje

Zdravlje

Zdravlje

U poslednjih 40 godina sve više trudnica ima visok krvni pritisak 07:55 h

07:55 h  |  Zdravlje

Zdravlje

Zdravlje

Niske temperature utiču na fizičko i psihičko zdravlje ljudi 08.12.2019.

08.12.2019.  |  Zdravlje

Zdravlje

Zdravlje

Brzo hlađenje tela pacijenta pomaže kod hitnih intervencija 07.12.2019.

07.12.2019.  |  Zdravlje

Zdravlje

Zdravlje

Često mokrenje u zimskim mesecima nije tako naivno 07.12.2019.

07.12.2019.  |  Zdravlje

Zdravlje

Zdravlje

U Tiršovoj izvedena prva transplantacija testisa, druga ove vrste u svetu 07.12.2019.

07.12.2019.  |  Zdravlje

loader