Čovek s dijabetesom u istom riziku kao onaj koji je preležao srčani udar

Čovek s dijabetesom u istom riziku kao onaj koji je preležao srčani udar

Čovek s dijabetesom u istom riziku kao onaj koji je preležao srčani udar Izvor: N1

Profesor doktor Srđan Popović, endokrinolog, navodi da u poslednje vreme uglavnom dijabetes dobijaju ljudi koji nemaju tu bolest u porodičnoj anamnezi. Kaže da se prve tegobe, koje ukazuju na dijabetes, javljaju u nogama. Čovek kome je postavljena dijagnoza dijabetes tip 2 je u istom riziku kao neko ko je preležao srčani udar - tako to treba shvatiti, dodaje.

Svetski dan dijabetesa, sa ciljem skretanja pažnje na problem dijabetesa u svetu, obeležava se svake godine 14. novembra, na rođendan Frederika Bentinga, koji je sa Čarlsom Bestom doprineo otkriću insulina 1922. godine. Dijabetes je veliki problem današnjice.

Prof. dr Srđan Popović, endokrinolog, kaže da bolest kreće tiho, a da se u tipu 2, koji je najmasovniji, jave prve tegobe od strane polineuropatije. "Dakle noge su te koje stradaju, grčevi, osećaj kao da imate čarape, a bosi ste, i slične manifestacije, trnjenje... Kad se na to doda pojačana žeđ, mokrenje, noćno ustajanje da se pije voda, da se mokri - to je veliki alarm da je u pitanju dijabetes", kaže gost Novog dana.

Doktor kaže da nam savremena farmakologija daje nadu da preveniramo komplikacije dijabetesa koje nas prvonstveno vode na ubrzano starenje. "Čovek kome je postavljena dijagnoza dijabetes tip 2 je u istom riziku kao neko ko je preležao infarkt miokarda, tako to treba to shvatiti", ističe. Bolje bi bilo da simptom povećanog šećara u krvi boli, onda bi na vreme otišli kod lekara, dodaje.

Doktor navodi da se dijabetes sada uglavnom javlja u porodicama gde ga nije bilo. U svetu je pandemija dijabetesa, naglašava gost Novog dana.

Imamo problem hiperinsulimenije u mlađoj populaciji, naročito kod devojaka, kaže doktor koji dodaje da to povlači druge stvari kao što su sterilitet, problemi sa štitastom žlezdom.

Doktor kaže da treba verovati u medicinu i podvlači da je od prošle godine počelo ispitivanje, na ljudima, vakcine protiv dijabetesa. Ja verujem da bismo već za 10 godina mogli imati vakcinu, dodaje. Kaže da, ipak, ne treba imati velika očekivanja od toga, jer postoji cela paleta virusa - kao kod gripa, pa imamo vakcinu protiv jedne vrste gripa, a onda on mutira.

Ubrzanim procesima starenja ugrožen je, kaže profesor, endotel - sloj koji oblaže od kapilara do aorte, i onda dolazi do arteroskleroze, odnosno ateromatoze i onda kreću svi problemi u celom organizmu.

Faktor za dobijanje bolesti jeste genetika, ali u poslednje vreme postoji bum kod ljudi koji u porodicama nemaju dijabetičare, pogotovo kad je u pitanju tip 1, gde je apsolutan nedostatak insulina. Priča da se ranije verovalo da se taj tip dobija do 30. godine, ali da se danas javlja i kod starijih.

Doktor podseća da je dijabetes najveći uzročnik slepila u svetu. Kaže da, ako postoji genetika kad su u pitanju bubrežne bolesti, dijabetičari završavaju i na dijalizi. Pri tome, kako dodaje, što pre treba transplantirati bubrege tim pacijentima.

Fizička akcija je za dijabetičare veoma važna.

Dijabetes revolucija: U Srbiji dijabetičari nemaju dovoljan broj traka

Zato je, s ovim u vezi, organizovana akcija "Milion sklekova za milion ljudi sa dijabetesom", koju su osmislila braća Dušan i Stojan Rajić, osnivači organizacije Dijabetes revolucija. U subotu, tačno u podne, očekuju više od 1000 ljudi u Tržnom centru Big fashion, gde će skrenuti pažnju javnosti na značaj podrške celog društva osobama koje boluju od dijabetesa.

Dušan Rajić ističe da u Srbiji ljudi nemaju dovoljan broj traka za merenje šećera u krvi.

Važno je da na vreme obezedimo dovoljno traka i senzore koji se drže na ruci, kaže Rajić. Dijabetes revolucija, kaže Rajić, ukazuje na veliki broj ljudi i dece koja imaju dijabetes i na to da država ne radi dovoljno. On ističe da oboleli u Grčkoj dobijaju 250 traka mesečno, dok u Srbiji jedva do 100, da u drugim državama dobijaju besplatno senzor, dok u Srbiji ne može ni da se kupi.

Naglašava da se i dan danas u Kliničkom centru u Beogradu hipoglikemija, pad šećera, leči hlebom. "To je kao kad sam ja žedan, a vi mi date kap vode".

Dušan ima dijabetes tipa 1 već 15 godina. Pogledajte u videu njegova iskustva, šta je do sada uradio po tom pitanju i šta je cilj Dijabetes revolucije.

POVEZANE VESTI

Komentari (4)

Komentar je uspešno poslat.

Slanje komentara nije uspelo.

Nevalidna CAPTCHA

Milena

Maki dobro mi je poznato koliko teško ljudi menjaju svoje prehrambene navike. Verujem da bi veći broj ljudi to učinio kada bi medicina promenila trenutno važeći tretman dijabetesa2, kiji ne samo da nije efikasan, već ja zapravo jako loš. Kada se lečimo lekovima za dijabetes i insulinom, šećer se snizi ali se povećava otpornost na insuln. Posledice dijabetesa imaju i oni koji su lekovima održavali normalan nivo šećera u krvi, kao i oni koji to nisu činili. Da bi se opravdalo ovakvo lečenje medicina kaže da je dijabetes2 hronična progresivna bolest. Istina je da dijabetes nije hronična bolest, jer se može izlečiti u mnogim slučajevima. Ja i moja majka samo to uspele jer smo shvatile da je dijabetes2 prehrambena bolest i da moramo promeniti način ishrane. Ne mogu se uzimati lekovi za dijabetes i pretvarati se da je to lečenje dijabetesa. Dijabetes2 je potrebno tretirati na pravi način. Dijabetes2 je otpornost na insulin i zato je potrebno lečiti insulinsku rezistenciju a ne visok šećer. Za to nam nije potrbno da čekamo vakcinu 10 godina. Potrebno je samo da medicina promeni svoj stav o lečenju dijabetesa2.

Milena

Dijabetes 2 je moguće izlečiti uz pomoć promene načina ishrane i nekih životnih navika. Zvanična medicina, farmakoindustrija i industrija hrane ne žele da se ova istina sazna zbog profita. Pročitajte istoriju dijabetesa. U početku je dijabetes 2 uspešno lečen promenom načina ishrane i načina života. Kada su pronađeni lekovi za sniženje šećer (ne za lečenje dijabetesa) pedesetih godina, o ishrani je prestalo da se priča. Razvila se čitava industrija dijabetesa, koja je usmerena na smanjenje visine šećera I saniranje posledica dijabetesa, ali ne na lečenje dijabetesa. Lekovi za dijabetes uklanjaju simptome dijabetesa i omoguđavaju trenutno poboljšanje stanja bolesnika, ali ne leče dijabetes. Povišen šećer u krvi je samo simptom dijabetesa 2. Uzrok dijabetesa2 je insulinska rezistencija, izazvana poremećajem metabolizma protena, masti i ugljenih hidrata. Insulinska rezistencija može da se izleči promenom načina ishrane. Moje iskustvo je da se pravilnom ishranom i povećanjem fizičke aktivnosti šećer u krvi može držati pod kontrolom. Dijagnoza dijabetes 2 mi je postavljena pre 8 godina. Nivo glukoze u krvi iznosio je 17. Iste godine je i moja majka dobila dijagnozu dijabetes 2. Nismo prihvatile stav zvanične medicine da je dijabetes neizlečiva bolest. Odbile smo terapiju konvencionalne medicine. Do danas nismo koristile ni jedan lek za sniženje šećera. Šećer nam je sada ispod 6. Nemamo nikakve posledice dijabetesa. Bilo nam je potebno 4 nedenje posle promene načina ishrane da se šećer stabilizuje. Kao pomoćno sredstvo za sniženje šećera koristile smo čaj od lista borovnice uz obrok i jabukovo sirće kada bi merenjem utvrdile da nam je šećer povišen. Sada više nema potrebe da koristimo ova pomoćna sredstva. Naša ishrana je 60% presna. U ishrani koristimo dosta svežeg pvrća I voća, semenke I orašaste plodove. Vrlo je važno unositi dosta biljnih vlakana. Iz ishrane smo izbacile sva rafinisana ulja, hidrogenizovane masnoće (margarine..), mlečne proizvode (osim kozjeg sira u manjim količinama), prženu hranu, masno meso, industrijski proizvedenu hranu, šećer, industrijski proizvedenu fruktozu, veštačke zaslađivače. Dijabetičari mogu da stabilizuju šećer tako što će iz ishrane izbaciti pre svega industrijski proizvedenu hranu i birati prirodne nepreređene namirnice koje će dovesti do normalizacije metabolizma proteina, masti i ugljenih hidrata. Posle svega što sam pročitala o dijabetesu i načinu lečenja konvenconalne medicine jasno mi je da lekari nemaju izbora i da moraju da primenjuju terapiju koja je propisana protokolom. Možda bi imali drugačiji stav u lečenju dijabetesa da poseduju znanje o ishrani i uticaju hrane na zdravlje ljudi, što im je uskraćeno jer programi medicinskih fakulteta to ne sadrže.

Maki

Milena, slazem se sa vama da se sa promenom ishrane ali i vecom fizickom aktivnoscu moze dosta uciniti (ne samo povodom pitanja dijabetesa nego i sa mnogim drugim bolestima). Ali jednostavno ljudi ne zele. Ne zele da se odreknu nekih stvari. Lakse je progutati par tableti dnevno nego izaci stanicu ranije i staviti malo manje soli u hranu ako neko ima povisen pritisak. Lakse je narciti pizzu i pojesti je za 10 minuta nego iseckati nesto povrca za salatu. A daleko bilo a pokusas nekome da ulonis meso sa tanjira za bar jedan obrok dnevno. Uglavnom internet je pun informacija i svako ko iole ima malo mozga i zeljud da pomogne sebi ce se informisati i uciniti nesto da sebi pomogne. Veci problem je sto je dijagnostika spora. Osobi koja nema visak kilograma ce se retko raditi testovi za utvrdjivanje islulinske rezistencije koja je eto vid predijabetesa ili dijabetes 3 kako ga neki danas nazivaju. A u toj fazi covek moze da bude vise godina pre nego sto se bolest ispolji kao klasican dijabetes. Da ne spomijem da se u domovima zdravlja prilikom testova kontrolise samo glukoza a ne i insulin. Na taj nacin se pankreas strahovito opterecuje a pri tome se ne dobijaju sve validne inormacije koje su potrebne. Takode pacijentima koji dobiju terapij se ne daju i neki dodatni preparati koji su neophodni. Npr suplementi sa b12 koji se pri terapiji IR trosi pa ljudi cesto dobiju i teze oblike anemije pogotovo ako terapiju ne podnose dobro pa imaju ucestale dijareje.

* Sva polja su obavezna

NAJČITANIJE

ČITAOCI REPORTERI

ČITAOCI REPORTERI

Vaša poruka je uspešno poslata.

Hvala.

GOTOVO

Ubacite video ili fotografiju.

Možete da ubacite do 3 fotografije ili videa.
Ne sme biti više od 25 MB.

Pročitajte još

Zdravlje

Zdravlje

SZO: Prerano za proglašenje međunarodnog vanrednog stanja zbog virusa 20:28 h

20:28 h  |  Zdravlje

Zdravlje

Zdravlje

Stručnjaci: Vakcina protiv korona virusa najranije za godinu dana 10:46 h

10:46 h  |  Zdravlje

Zdravlje

Zdravlje

Širom sveta kontrole zbog širenja korona virusa, i u Srbiji preventivne mere 22.01.2020.

22.01.2020.  |  Zdravlje

Zdravlje

Zdravlje

Predsednici NURDOR-a Februarska nagrada, kaže - podstrek za dalju borbu 22.01.2020.

22.01.2020.  |  Zdravlje

loader