Mizofonija: Zašto određeni zvukovi toliko iritiraju

Mizofonija: Zašto određeni zvukovi toliko iritiraju

Mizofonija: Zašto određeni zvukovi toliko iritiraju Izvor: Shutterstock

Ima zvukova koji bukvalno mogu da izlude mizofoničare: zvuk potpetica, disanja, a najgori je zvuk žvakanja. Osećaj besa koji može da preraste u depresiju nastaje kada te zvuke proizvodi neko ko im je blizak.

Jele je imao deset godina kada je počeo da nervozno reaguje na razne zvukove. Prvo ga je izluđivao zvuk žvakanja njegove sestre, kaže njegov otac Andreas Zebek.

"Onda su mu odjednom bili strašni i zvukovi koje je majka proizvodila žvakanjem. Ponekad je bilo dovoljno da se naljuti kada bi samo video pomeranje vilice svoje majke", rekao je otac.  

Zebek je alternativni psihoterapeut, kako bi mogao da pomogne sinu, pre tri godine se specijalizovao za mizofoniju. U početku je mislio da je u pitanju neka fobija, a one se obično leče konfrontacijskim terapijama: pacijent mora da se suoči sa svojim strahovima, što je u slučaju sina značilo da intenzivno sluša zvuke žvakanja.  

Zebek je takođe koristio terapije hipnoze i antiagresije, ali ništa nije pomoglo. Danas zna da je mizofonija zapravo stečeni refleks.  

"Mišići aktiviraju područje mozga koje je odgovorno za bes. U tome je razlika u odnosu na ljude koji jednostavno ne vole neki zvuk", objašnjava Zebek.  

Hemijska i žvakaća guma  

Zebekovi su 12 godina išli od jednog do drugog terapeuta. Niko nije mogao da im pomogne. Sve se samo pogoršalo, kaže Zebek.  

"Pored žvakanja, Jele je imao sve više zvučnih okidača za napade besa. U školi je postao autsajder", kaže on.

O ponašanju svog sina u školi je saznao od nastavnika: Jele bi sedeo u ćošku sa kapuljačom preko lica, neprestano gledajući u pod.

"To je za nas bilo veoma šokantno", navodi.  

Mizofonija obično počinje u dobu od oko 10-12 godina. Postoje tipične situacije koje je mogu pokrenuti.

"Dete se iz škole vraća kući pod stresom, porodica sedi za stolom, i dete iznenada čuje zvukove žvakanja. To može biti okidač", priča Zebek i naglašava: "Ta osećanja posebno pokreću ljudi koji su im posebno bliski i koje vole".  

U školi postoje mnogi zvukovi koji mogu postati okidači: tapkanje prstima po stolu, više puta ponovljeno pritiskanje dugmeta na hemijskoj olovci i iznad svega žvakanje žvakaće guma. To pogađa skoro sve mizofoničare. Svi opisuju zvuke žvakanja kao prvi okidač.  

Čips i šargarepa  

Isto je bilo i sa Hajncom Funkeom. Vremenom je za njega bilo sve više okidača.

"Zvuci tokom ručka, žvakanje žvake, jedenje čipsa, krastavaca, šargarepe ili jabuke - to je pakao. A onda se to nastavlja sa zvukovima disanja drugih ljudi", kaže 53-godišnji muškarac.

Kad čuje nešto od toga, puls mu se ubrza, i on samo želi da se skloni. Ali čak i zvuk cipela ili japanki ga je izluđivao.

"Kada sam bio mali, moja majka je često nosila sandale. Mrzeo sam ih. Jednom, kada nije bila u kući uzeo sam nož i uništio ih. Kasnije sam rekao da je to uradio pas. Nisam hteo da budem u situaciji da moram da objasnim zašto sam to zaista učinio", priča on.  

Hajnc Funke je imao problema u školi pa i kasnije, kada je radio u skladištu u logističkoj kompaniji. I tamo ima puno zvukova, koji su za njega nepodnošljivi.

Dugo je bio na bolovanju. Posle porodičnih problema i jedne iznenadne akutne gluvoće, odlazi je kod psihijatra. Ali ni tamo niko nije znao za mizofoniju.  

Velika patnja

Depresija je uobičajena nuspojava mizofonije. I Jele je depresivan i uzima antidepresive i lekove protiv besa koji u njemu izazivaju mnogi zvukovi.

Danas ima 27 godina, uspešno je završio obrazovanje, sada je vaspitač i ne želi da razmišlja o počecima svoje mizofonije.  

S druge strane, Hajncu Funkeu je važno to što se mizofonija sada shvata ozbiljno i što se ovom oblašću bavi nauka.

Međutim, mizofonija se još uvek ne smatra bolešću u klasičnom smislu.  

Šta je tačno ovaj poremećaj i preosetljivost na određene zvukove - još uvek se ne zna. Ali međunarodne studije procenjuju da svaka dvadeseta osoba pati od mizofonije u manje ili više izraženom obliku.

Pogođeno je otprilike 20 odsto žena, gotovo dvostruko više od muškaraca.  

Neophodno je negde imati mir  

Andreas Zebek je već stekao puno iskustva kako bi mogao da pomogne mizofoničarima. Jednu od metoda koju koristi razvili su naučnici na Univerzitetu u Amsterdamu: radi se manipulaciji zvukova koji pokreću mizofoniju.  

Snimljeni zvuci puštaju se usporeno, ubrzano, ponekad sa visokim tonalitetom ili sa niskim.Takva vrsta odvraćanja pažnje pomaže da se dotična osoba ne koncentriše intenzivno na uznemirujući zvuk.  

Hajnc Funke spava u posebnoj sobi: Zvuci disanja njegove žene bi ga izludeli. Uglavnom ne večeraju zajedno.

Pomaže mu da bude u prirodi. Cvrkut ptica je za njega nešto najlepše što postoji.

Voli muziku i kada stavi slušalice koncentriše se na muziku, tada ne čuje ambijentalne zvuke i to mu pomaže da se oseća dobro.

Tagovi:

POVEZANE VESTI

Komentari (7)

Komentar je uspešno poslat.

Slanje komentara nije uspelo.

Nevalidna CAPTCHA

Ž

Puckanje zvakom,vadjenje hrane iz zuba i mljackanje nepostoji nista gore

Vlada

Kapanje vode iz česme.

M

Da ne zaboravimo cvrcanje (uvlacenje vazduha) koje nastaje pri pokusaju osobe da izvuce ostatke hrane zaglavljene izmedju zuba. Evo ubrzava mi se puls od besa pri samoj pomisli na to. Ima li nas jos koje to naprosto izludjuje?

* Sva polja su obavezna

NAJČITANIJE

ČITAOCI REPORTERI

ČITAOCI REPORTERI

Vaša poruka je uspešno poslata.

Hvala.

GOTOVO

Ubacite video ili fotografiju.

Možete da ubacite do 3 fotografije ili videa.
Ne sme biti više od 25 MB.

Pročitajte još

Zdravlje

Zdravlje

Srbija na vrhu liste smrtnosti od melanoma u Evropi 19.11.2019.

19.11.2019.  |  Zdravlje

Zdravlje

Zdravlje

Večita dilema - da li ispirati pastu posle pranja zuba 18.11.2019.

18.11.2019.  |  Zdravlje

loader