Kakav uticaj ima pirinač na gojaznost

Kakav uticaj ima pirinač na gojaznost

Kakav uticaj ima pirinač na gojaznost Izvor: Pixabay

Studija koja je koristila podatke iz više od 130 zemalja zaključuje da konzumiranje pirinča može zaštititi od gojaznosti. Tim istraživača, koji je radio na studiji došao je do ovakvog zaključka nakon provere širokog spektra faktora.

Gojaznost u zapadnom svetu i šire konstantno raste. Smatra se da je gojaznost u zapadnim zemljama gotovo dostigla svoj vrhunac, ali da nastavlja svoj rast u zemljama sa srednjim i slabijim prihodima.

Prema podacima Centra za kontrolu i prevenciju bolesti (CDC), 39,8 odsto ljudi u SAD spada u grupu gojaznih. U Japanu, međutim, taj broj iznosi samo 4,3 odsto, kažu u Svetskoj zdravstvenoj organizaciji (SZO).

Kako navodi Instituta za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut" u Srbiji je svako treće dete gojazno.

U poslednjih 20 godina procenat gojaznosti porastao je za 60 odsto. Oko 43 odsto dece svakodnevno konzumira slatkiše, dok manje od 20 odsto dece ima naviku da dnevno pojede po jednu voćku.

Postoji čitav niz faktora koji bi mogli da budu uključeni u ovako veliku razliku.

Zapadne zemlje imaju prilično drugačiju vrstu ishrane u odnosu na istočne zemlje. Ono što je u osnovi zajedničko za istočne zemlje, čija je stopa gojaznosti niska, jeste pirinač.

Istraživači sa "Doshisha Women's College of Liberal Arts" u Kjotu, u Japanu odlučili su da bliže sagledaju globalnu razliku. Nedavno su svoja otkrića predstavili na Evropskom kongresu o gojaznosti (ECO2019) u Glazgovu, u Velikoj Britaniji.

Globalni pogled na potrošnju pirinča

Da bi istražili ovako veliku procentualnu razliku u gojaznosti, naučnici su uzeli podatke iz raznih zemalja. Otkrili su da su zemlje u kojima su ljudi prosečno konzumirali najmanje 150 grama pirinča dnevno, imali značajno nižu stopu gojaznosti od zemalja u kojima su ljudi konzumirali manje od prosečne količine pirinča, oko 14 g dnevno.

Istraživači su pokušali da uzmu u obzir što više promenljivih faktora, uključujući prosečan nivo obrazovanja, stopu pušenja, ukupne potrošene kalorije, novac potrošen na zdravstvo, procenat stanovništva starijeg od 65 godina i bruto domaću proizvodnju po glavi stanovnika.

Svi ovi promenljivi faktori bile su značajno niži u zemljama čiji su stanovnici konzumirali najviše pirinča; međutim, čak i nakon što su to analizirali, istraživači su otkrili da je pozitivan uticaj pirinča na gojaznost i dalje postojao.

Prema njihovim podacima, procenjuje se da bi porast od samo 50 grama pirinča po osobi dnevno, mogao da smanji globalnu gojaznost za 1 odsto. To je promena sa 650 miliona na 643,5 miliona odraslih.

Zapažena udruženja ukazuju na činjenicu da je stopa gojaznosti niska u zemljama koje jedu pirinač kao osnovnu hranu. Zbog toga, japanska hrana ili ishrana u azijskom stilu, zasnovana na pirinču, može pomoći u sprečavanju gojaznosti.

Vodeći istraživač profesor Tomoko Imai misli da su uzrok tome biljna vlakna koja stvaraju osećaj sitosti i samim tim sprećavaju prejedanje.

Različite vrste pirinča imaju različite efekte na organizam

Beli pirinač sadrži mnogo više vlakana nego manje obrađene vrste. Koliko vlakana neko konzumira može biti ključan faktor u riziku od gojaznosti.

Takođe, meta-analiza objavljena u BMJ 2012. godine sagledala je odnos između belog pirinča i rizika od dijabetesa tipa 2.

Njeni autori su zaključili da: "Veća potrošnja belog pirinča povezana je sa značajno povećanim rizikom od dijabetesa tipa 2, posebno kod azijske, kineske i japanske, populacije."

Druga studija koja je obuhvatila više od 10.000 odraslih Korejaca otkrila je da je ishrana usredsređena na beli pirinač povezana sa gojaznošću.

Sa druge strane, integralni pirinač čija se ljuska ne skida kao što je to slučaj kod belog pirinča, ima veliku nutritivnu vrednost.

On sadrži vitamine B1, B2, B3, B6, B12, minerale i protein, zatim, monozasićene i polizasićene masti kao i biljna vlakna.

Samo jezgro pirinča sadrži složene ugljene hidrate i pozitivno utiče na metabolizam i probavu i stvara dugotrajan osećaj sitosti, što ukazuje na to da je pogodan za skidanje kilograma.

Ako bi takva jeftina, lako dostupna hrana kao što je pirinač, mogla da igra i malu ulogu u borbi protiv gojaznosti, vredi pokušati.

Tagovi:

POVEZANE VESTI

Komentari (5)

Komentar je uspešno poslat.

Slanje komentara nije uspelo.

Nevalidna CAPTCHA

Liberal

Poznata je činjenica da pirinač dovodi do osećaja sitosti koje traje duže nego što je slučaj kod konzumiranja hleba u ishrani zapadne populacije. Smedji pirinač je nutritivno bogatiji od belog, ali se zrna belog pirinča brže vare. Za duže sito stanje treba preferirati smedji pirinač koji može vrlo uspešno da zameni hleb, koji je prema istraživanju ishrane odraslog stanovništva Srbije, omiljen izvor skroba, odnosno ugljenih hidrata u ushrani srpske populacije. Nažalost, samo 12% odraslih u Srbiji konzumira ribu jednom nedeljno. Ukratko, promena navika u ishrani stanovništva u Srbiji je jedna od najvažnijih zdravstveno preventivnih mera, jer još uvek skupo lečenje ima prednost nad preventivom, što je neverovatno skup luksuz i za bogate zemlje, kamoli za ovako siromašne kao naša.

Zvocara

Ovo je fora da povecamo potrosnju pirinca. Zamolili prijatelji iz Kine. Imaju hiperprodukciju.

Profesor Penzioner

Konzumiranje pirinca podrazumeva manju upotrebu hleba.

* Sva polja su obavezna

NAJČITANIJE

ČITAOCI REPORTERI

ČITAOCI REPORTERI

Vaša poruka je uspešno poslata.

Hvala.

GOTOVO

Ubacite video ili fotografiju.

Možete da ubacite do 3 fotografije ili videa.
Ne sme biti više od 25 MB.

Pročitajte još

Zdravlje

Zdravlje

Večita dilema - da li ispirati pastu posle pranja zuba 18.11.2019.

18.11.2019.  |  Zdravlje

Zdravlje

Zdravlje

Kasni večernji obroci loše utiču na zdravlje žena 18.11.2019.

18.11.2019.  |  Zdravlje

Zdravlje

Zdravlje

Lekovi predstavljaju globalni rizik za prirodu, pa time i po čoveka 18.11.2019.

18.11.2019.  |  Zdravlje

Zdravlje

Zdravlje

Tretman za sprečavanje moždanog udara manje je efikasan kod žena 17.11.2019.

17.11.2019.  |  Zdravlje

loader