Ortoreksija - opsednutost zdravom hranom

Ortoreksija - opsednutost zdravom hranom

Ortoreksija - opsednutost zdravom hranom Izvor: Shutterstock

Ortoreksičari izbegavaju toliko namirnica da na kraju mogu ozbiljno da obole, ali i da počnu da izbegavaju društvo. Umesto života imaju samo plan ishrane, piše Dojče vele (DW).

Na početku često postoji želja da se jede zdravije. Osobe sa ortoreksijom same sebi određuju šta je zdravo, a šta nije. Ta pravila vremenom postaju stroža i sve više namirinca se uklanja iz ishrane", kaže Tomas Huber iz klinike u Bad Oejnhauzenu, specijalizovana za poremećaje ishrane, a prenosi DW.

Navodi da sve više toga dobija pečat – nezdravo.

"Na primer, neko želi da smrša i zbog toga promeni ishranu. Neko drugi počne da posvećuje više pažnje hrani zbog čestih skandala sa namirnicima. Vremenom to može da poprimi opsesivne crte, a fokus na zdravu ishranu postaje teret oko kojeg se sve vrti", objašnjava Frederike Bartels sa Univerziteta u Diseldorfu, koja godinama istražuje ponašanje ortoreksičara.

Zvanični izraz ortoreksija nervoza skovao je američki lekar Stiven Bratman 1997. godine.

"Bratman je kod sebe utvrdio poremećaj i zapisao šta je primetio, uveren da je njegova preokupacija zdravom ishranom prešla granicu normalnog“, objašnjava Huber.

Ti njegovi zapisi se još koriste kao osnova za procenu ortoreksije.

U stručnim krugovima se raspravlja da li je ortoreksija poremećaj u ishrani poput anoreksije ili bulimije – ili pak zavisnost od zdrave hrane treba klasifikovati kao opsesivno-kompulzivni poremećaj.

"Istina je negde na sredini, definitivno tu ima nešto kompulzivno a postoje i mnoge paralele sa klasičnim poremećajima ishrane", kaže Huber.

Ali, postoje i razlike i to istražuje Frederike Bartels.

"Kod mnogih se radi o mršavljenju, liniji i gubitku kilograma. U početku se smatralo da ortoreksija nema nikakve veze sa tim, ali u svim mojim studijama vidim povezanost sa navodnim problemima sa težinom i brigom o liniji", kaže on.

Zdravo nije uvek zdravo

Fokus na navodno zdrave namirnice se može pretvoriti u suprotnost i dovesti do nezdrave ishrane. Jer ta navodno zdrava ishrana može biti previše jednostrana.

Usled nedostatka vitamina i minerala dolazi do pojava koje su tipične za klasičnu neuhranjenost ili prate neke bolesti.

"Može se dogoditi da neko patološki smrša. Posledica može biti opasno smanjivanje masne mase, pa čak i mišićne mase. Neuhranjenost može dovesti do gubitka kose, a ako je uznapredovala, može dovesti i do oštećenja organa", objašnjava Huber.

Huber se priseća mlade žene koja je došla u kliniku.

"Htela je da se hrani zdravije, nije imala višak kilograma i zapravo je bila zadovoljna telom. Ali motivisana od strane prijateljice, odrekla se slatkiša. Po internetu je tražila sve o zdravoj ishrani, saznala mnoge poluistine i razvila sve više strahova od različitih namirnica. Počela je prvo da izbegava konzervanse, zatim hranu bogatu masnoćom i ugljenim hidratima i na kraju je bila izuzetno mršava. Kada je došla do nas, imala je oko 40 kilograma", rezimira Huber.

Neki ljudi se ne ustežu od toga da hranu za koju misle da je zdrava nabavljaju izdaleka i da je skupo plaćaju.

"Bratman je sebi postavio pravilo da se povrće mora pojesti u roku od petnaest minuta od berbe. On je kao farmer organske hrane mogao jednostavno da ode u baštu i odmah pojede voće i povrće ili ga direktno obradi", kaže Huber.

O fanaticima ishrane Bratman je kasnije rekao da "umesto života, oni imaju samo plan ishrane".

Ljudi koji sebi preterano ograničavaju izbor namirnica često imaju problema sa okolinom. Zajednički obroci imaju veliki društveni značaj, međutim, ljudi sa ortoreksijom često odbijaju pozive na zajednička obedovanja. Iza toga stoji strah od suočavanja sa nezdravom hranom.

Kada nutricionistički fanatici pokušavaju da ubede ljude oko sebe da ne bi trebalo da nastave da se hrane kao ranije, često je uočljiv gotovo misionarski žar: "Teraju ih da se osećaju krivim", kaže Huber.

Treba reći da ovaj poremećaj postoji pre svega u bogatim zemljama i regionima. U zemljama u razvoju jedva da postoje slučajevi poremećaja u ishrani.

"Niko tamo ne dolazi na ideju da bez potrebe smanji količinu i izbor hrane", zaključuje Frederike Bartels sa Univerziteta u Diseldorfu.

POVEZANE VESTI

Komentari (3)

Komentar je uspešno poslat.

Slanje komentara nije uspelo.

Nevalidna CAPTCHA

Profesor Penzioner

IMAM 67 god. Ne jedem meso od svoje 16....preko 50 g zivim na svim drugim namirnicama, osim mesa. Kad sam prestala da ga konzumiram svi du bili u cudu i govorili da to nije zdravo sto radim. Medjutim, ja sam prestala iz drugih razloga. Ne zato sto volim zivotinje, nego iz mentalno higijenskih razloga. Nisam mogla da zamislim mrtve zivotinje na stolu. Tek mnogo kasnije sam saznala da ima jos ljudi koji ne jedu meso. Citala sam da u Indiji, pleme Ajurveda koristi proizvode zivih zivotinja, ali ne jedu mrcine....ima mnogo poznatih ljudi kroz istoriju koji su bili vrgetarijanci, kao Platon, Aristotel, Tesla ....mislim da meso nije za ljude. Zivotinje treba da sluze ljudima ali ne za jelo. Mozda ce jednog dana sluziti za transplantaciju organa. Vreme ce pokazati.

AS

Ovo je istina, znam neke meni bliske ljude koji su ovako zastranili, dele lekcije drugima i cine da se svi koji ne misle kao oni osecaju lose i namecu im osecaj krivice sto ne slede njihova ogranicenja, koja su besmislena. Izgubili su sve prijatelje i vecinu rodjaka, a oni koji su ostali ne osecaju se prijatno u njihovoj blizini, jer se samo o hrani prica i popuje.

Beograd na vodi i buđavom lebu

Problem je ozbiljan, jer oni koji misle o zdravoj hrani, ne kupuju cigarte, alkohol, kafu, prerađene namirnice , ne idu u McDonalds, ne piju Coca kolu, time direktno podrivaju ekonomiju.

* Sva polja su obavezna

NAJČITANIJE

ČITAOCI REPORTERI

ČITAOCI REPORTERI

Vaša poruka je uspešno poslata.

Hvala.

GOTOVO

Ubacite video ili fotografiju.

Možete da ubacite do 3 fotografije ili videa.
Ne sme biti više od 25 MB.

Pročitajte još

Zdravlje

Zdravlje

Lekovi predstavljaju globalni rizik za prirodu, pa time i po čoveka 07:15 h

07:15 h  |  Zdravlje

Zdravlje

Zdravlje

Tretman za sprečavanje moždanog udara manje je efikasan kod žena 17.11.2019.

17.11.2019.  |  Zdravlje

Zdravlje

Zdravlje

Osobe koje ne znaju da čitaju i pišu izloženije su razvoju demencije 16.11.2019.

16.11.2019.  |  Zdravlje

Zdravlje

Zdravlje

Novi tretman za osobe alergične na kikiriki na pomolu 16.11.2019.

16.11.2019.  |  Zdravlje

Zdravlje

Zdravlje

Čvrsta veza između svraba kože i mentalnog zdravlje 15.11.2019.

15.11.2019.  |  Zdravlje

loader