Svetski dan hrane - da više ne bude gladnih

Svetski dan hrane - da više ne bude gladnih

Svetski dan hrane - da više ne bude gladnih Izvor: REUTERS/Khaled Abdullah

Širom planete svakog 16. oktobra obeležava se Svetski dan hrane, koji je ustanovljen 1981. godine na inicijativu Svetska organizacija za hranu i poljoprivredu (FAO). Ove godine, globalna kampanja posvećena je pravilnoj ishrani u funkciji smanjenja problema gladi u svetu, kao jednom od ciljeva održivog razvoja definisanih za period do 2030. godine.

U poslednjim decenijama dramatično su se promenile navike kada je ishrana u pitanju, što je rezultat globalizacije, urbanizacije i rasta prihoda.

Prešli smo sa sezonskih jela, koja su uglavnom na biljnoj osnovi i vlaknima na ishranu koja sadrži visoko rafinisani skrob, šećer, masti, so, prerađenu hranu, meso i druge proizvode životinjskog porekla.

Manje vremena se troši na pripremu jela kod kuće, a potrošači, posebno u urbanim sredinama, sve se više oslanjaju na supermarkete, prodavaonice brze hrane i restorane koji dostavljaju hranu.

Kombinacija nezdrave ishrane i sedećeg načina života dovela je do porasta stope gojaznosti, ne samo u razvijenim zemljama, već i u zemljama sa malim primanjima, gde glad i gojaznost često koegzistiraju.

Sada je više od 670 miliona odraslih i 120 miliona devojčica i dečaka, uzrasta od 5 do 19 godina, gojazno, a više od 40 miliona dece mlađe od 5 godina ima prekomernu težinu, dok više od 820 miliona ljudi pati od gladi.

Cilj smanjenja broja gladnih u svetu, iako u izvesnoj meri postignut, s druge strane, doveo je do drastične redukcije broja biljnih kultura koje se gaje, što je vremenom vodilo ka ograničenijoj ponudi i sve manjoj raznovrsnosti namirnica u svakodnevnoj upotrebi stanovništva širom sveta.

Problem gladi tako je delimično smenjen problemom "skrivene gladi", naročito u manje razvijenim delovima sveta.

"Skrivena glad" podrazumeva nedostatak određenih minerala i vitamina u ishrani, i pored naizgled odgovarajućeg ili čak prekomernog stepena uhranjenosti pojedinaca ili određenih populacija.

Ovo stanje, baš kao i neuhranjenost i gojaznost, takođe može voditi nastanku brojnih akutnih, ali i hroničnih poremećaja zdravlja.

Poznato je da je nepravilna ishrana jedan od ključnih faktora nastanka masovnih oboljenja čovečanstva, kao što su kardiovaskularna oboljenja, maligne bolesti i dijabetes, što često dalje vodi ka razvoju širokog spektra težih zdravstvenih posledica, uključujući i preranu smrt.

Svaka peta prevremena smrt u svetu može biti direktno povezana sa nezdravom ishranom.

Prema procenama Svetske zdravstvene organizacije, gojaznost i razni oblici neuhranjenosti trenutno pogađaju svakog trećeg stanovnika naše planete, a smatra se da će već 2025. godine, njima biti pogođena čak svaka druga osoba na svetu.

Nepovoljni zdravstveni ishodi, osim što pogađaju pojedince, generišu i značajan trošak za zdravstvene i druge sisteme većine zemalja.

Nedovoljno raznovrsna i neizbalansirana ishrana, velika je pretnja i po životnu sredinu i stanje cele planete.

"Zelena revolucija", započeta pre oko 50 godina, sa ciljem da nahrani što više gladnih u svetu, kao strateški imperativ je postavila masovnu proizvodnju kultura koje daju velike prinose.

Ovakva strategija dovela je do delimičnog uspeha u ostvarivanju primarnog cilja, hranom su obezbeđeni pojedini delovi planete.

Međutim, taj cilj je pokazao i drugu stranu, kao što je neracionalna eksploatacija zemljišta i vode, posledični porast zagađenja svih prirodnih resursa, što navodi na pitanja koliko to sve ugrožava zdravlje ljudi i da li je "Zelena evolucija" počela da uzima svoj danak.  

Tagovi:

POVEZANE VESTI

Komentari (3)

Komentar je uspešno poslat.

Slanje komentara nije uspelo.

Nevalidna CAPTCHA

True fan

A gladnih u svetu iz godine u godinu sve vise i vise... Kakvi licemeri...

Suke

Svidja mi se kad tako samo izjavite nesto "za Dnevnik" a bez ikakve potpore u realnim cinjenicama, i onda od istih takvih koji pojma nemaju pljuste plusevi za neko opste mesto "pun svet gladnih" i slicne price. Broj ljudi koji su bez hrane i zive u siromastvu nikad nije bio manji. Da li ima gladnih, ima, ali UN je od 1995 godine na ovamo uradio strasan posao i svi podaci govore u prilog tome. I da, upravo je najveci napredak u najsirmasnijim zemljama, tako da nemojte da izmisljate gluposti zarad par lajkova ili zato sto to vama "tako deluje" citajuci vesti jer jednostavno podaci govore suprotno. Zivimo u najboljim uslovima od nastanka covecanstva do danas.

k17

zasto se razmnozavaju ako ne mogu nemaju ni za sebe...koliko mora da ti bude nizak IQ da to radis...da li si ti onda ljudsko bice ili bezumna zivotinja ako ne mozes racionalno da razmisljas...

* Sva polja su obavezna

NAJČITANIJE

ČITAOCI REPORTERI

ČITAOCI REPORTERI

Vaša poruka je uspešno poslata.

Hvala.

GOTOVO

Ubacite video ili fotografiju.

Možete da ubacite do 3 fotografije ili videa.
Ne sme biti više od 25 MB.

Pročitajte još

Zdravlje

Zdravlje

Čovek s dijabetesom u istom riziku kao onaj koji je preležao srčani udar 13:23 h

13:23 h  |  Zdravlje

Zdravlje

Zdravlje

Svetski dan dijabetesa: Najčešći tipovi, kontrola i prevencija 10:03 h

10:03 h  |  Zdravlje

Zdravlje

Zdravlje

U mastilima za tetovažu hemikalije koje mogu da izazovu rak 08:13 h

08:13 h  |  Zdravlje

Zdravlje

Zdravlje

Žene sa ovim zanimanjima imaju veći rizik od razvoja kardiovaskularnih bolesti 13.11.2019.

13.11.2019.  |  Zdravlje

Zdravlje

Zdravlje

Lekari upozorili: Psorijaza je mnogo više od kožnog oboljenja 13.11.2019.

13.11.2019.  |  Zdravlje

Zdravlje

Zdravlje

Koje namirnice bi žene trebalo da konzumiraju, a koje da izbegavaju u PMS-u 12.11.2019.

12.11.2019.  |  Zdravlje

loader