Svetski dan mentalnog zdravlja

Svetski dan mentalnog zdravlja

Izvor: N1

Svakih 40 sekundi jedna osoba oduzme sebi život. Ovo predstavlja ozbiljan alarm za svakog od nas, jer to nije stvar pojedinca već celog društva. Povodom Svetskog dana mentalnog zdravlja gošće Novog dana su bile klinički psiholog i pomoćnica direktora klinike "Laza Lazarević" Tatjana Subotić i Slavica Ranisavljević iz Centra SRCE.

Svetski dan mentalnog zdravlja ustanovljen je 1992. godine na inicijativu Svetska Federacija za mentalno zdravlje u saradnji sa Svetskom zdravstvenom organizacijom i obeležava se svakog 10. oktobra.

Obeležavanje ovog dana ima za cilj podsticanje ulaganja u sistem podrške mentalnom zdravlju i isticanja važnosti promocije mentalnog zdravlja.

Fokus ovogodišnjeg obeležavanje Svetskog dana mentalnog zdravlja je na prevenciji samoubistva, pod sloganom "Zajedno u prevenciji samoubistva".

Svake godine blizu 800.000 ljudi sebi oduzme život, dok je broj pokušaja samoubistava mnogo veći. Samoubistva se dešavaju tokom čitavog životnog veka i drugi su vodeći uzrok smrti među mladima od 15 do 29 godina na globalnom nivou.

Najveća učestalost samoubistva je u zemljama sa niskim i srednjim prihodima, procentualno gledano to je 79 odsto.

Trovanje pesticidima, vešanje i upotreba vatrenog oružja su najčešće metode izvršenja samoubistava širom sveta.

U Republici Srbiji je u 2018. godini registrovano 949 smrtnih slučajeva usled samoubistva, sa stopom od 13,6 na 100.000 stanovnika.

U periodu od poslednjih 10 godina (2009-2018), primećuje se trend opadanja stope samoubistva. Iako su ovi podaci ohrabrujući ne znači da je problem postao manje aktuelan. U posmatranom desetogodišnjem periodu oko sam 75 odsto samoubistava su izvršili muškarci a oko 25 odsto žene.

U 2018. godini bilo je ukupno 143 samoubistva stanovnika Beograda, od toga 101 samoubistvo kod muškaraca i 42 samoubistva kod žena. Stopa samoubistava kod muškaraca je bila 12,7, a kod žena 4,7 na 100.000 stanovnika, dok je ukupna stopa samoubistava iznosila 8,5 na 100.000 stanovnika Beograda. Prosečna starost muškaraca koji su izvršili samoubistvo iznosila je 54,2 godine , a žena 57,3.

Najčešći način izvršenja samoubistava u Beogradu je u 2018. godini i kod muškaraca i kod žena, bio vešanje ili davljenje. Međutim, kod muškaraca su više zastupljena samoubistva izvedena vatrenim oružjem, a kod žena skakanje sa visine i trovanje hemikalijama i štetnim materijama.

Faktori rizika

Prethodni pokušaj samoubistva je najvažniji faktor rizika za realizaciju samoubistva u opštoj populaciji. Na svako izvršeno samoubistvo dolazi mnogo više pokušaja samoubistva svake godine.

Iako je povezanost između samoubistva i drugih mentalnih poremećaja (naročito depresije i zloupotrebe alkohola) dokazana u zemljama sa visokim prihodima, mnoga samoubistva se dešavaju impulsivno u kriznim trenucima kada osoba nije u stanju da se suoči sa postojećim problemima i dodatnim pritiscima, odnosno stresom.

Takođe, doživljaj sukoba, katastrofe, nasilja, zlostavljanja, gubitka i osećaj izolacije snažno su povezani sa samoubilačkim ponašanjem.

Stopa samoubistava je visoka među osobama koje pripadaju vulnerabilnim grupama, a koje su često izložene diskriminaciji, kao što su izbeglice ili migranti, osobe LGBT populacije i zatvorenici.

Prevencija i kontrola

Samoubistva se mogu sprečiti, jer postoji niz mera koje se mogu preduzeti na nivou populacije, grupe i pojedinca sa ciljem sprečavanja samoubistva i pokušaja samoubistva.

Prevencija i kontrolauključuju smanjenje pristupa sredstvima koja se koriste za samoubistvo (npr. pesticidima, vatrenom oružju, određenim lekovima), odgovorno medijsko izveštavanje, implementacija strateških dokumenata sa ciljem smanjenja zloupotrebe alkohola.

Rana identifikacija je veoma važna, zatim lečenje i nega ljudi sa mentalnim poremećajima i zloupotrebom psihoaktivnih supstanci, simptomima hroničnog bola i sa akutnim emocionalnim tegobama.

Obuka zdravstvenih radnika o proceni rizika za samoubistvo je takođe važna, kao i briga o ljudima koji su pokušali samoubistvo i pružanje podrške u zajednici.

Šta možete da uradite?

Pričajte sa osobom od poverenja, bilo da je to član porodice, prijatelj ili kolega o tome kako se osećate.

Razgovarajte sa zdravstvenim profesionalcem, kao što je lekar ili stručnjak iz oblasti mentalnog zdravlja, savetnik ili socijalni radnik.

Ako mislite da ste u neposrednoj opasnosti da ugrozite svoj život ili vam se često javljaju ideje o suicidu, obratite se službama za pružanje podrške.

U našoj zemlji dostupno je besplatno savetovanje osoba u krizi u vidu telefonskog savetovališta u Nacionalnom SOS centru za prevenciju samoubistva (u Klinici za psihijatrijske bolesti "Dr Laza Lazarević"), na telefon: 011/7777-000 (svakog dana od 00 do 24 časa).

POVEZANE VESTI

Komentari (1)

Komentar je uspešno poslat.

Slanje komentara nije uspelo.

Nevalidna CAPTCHA

POLARNA SVETLOST

U Prokletoj Avliji teško je biti u potpunosti mentalno čitav!!!

* Sva polja su obavezna

NAJČITANIJE

ČITAOCI REPORTERI

ČITAOCI REPORTERI

Vaša poruka je uspešno poslata.

Hvala.

GOTOVO

Ubacite video ili fotografiju.

Možete da ubacite do 3 fotografije ili videa.
Ne sme biti više od 25 MB.

Pročitajte još

Zdravlje

Zdravlje

Neredovni seksualni odnosi kod muškaraca prouzrokuju zdravstvene probleme 14.12.2019.

14.12.2019.  |  Zdravlje

Zdravlje

Zdravlje

Metod lečenja depresije koji je podelio mišljenja psihijatara 14.12.2019.

14.12.2019.  |  Zdravlje

Zdravlje

Zdravlje

Zašto je dijabetes opasniji za žene nego za muškarce 14.12.2019.

14.12.2019.  |  Zdravlje

Zdravlje

Zdravlje

Pet minuta skakanja dnevno korisno za žene u menopauzi 13.12.2019.

13.12.2019.  |  Zdravlje

Zdravlje

Zdravlje

Nova "pametna" kontaktna sočiva će moći da koriguju vid 13.12.2019.

13.12.2019.  |  Zdravlje

Zdravlje

Zdravlje

Visoki nivo masnoća u krvi može da ošteti organe 13.12.2019.

13.12.2019.  |  Zdravlje

loader