Advokat: Plaćanje dela lečenja ako se odbija skrining - može i pred Ustavni sud

Advokat: Plaćanje dela lečenja ako se odbija skrining - može i pred Ustavni sud

Zakonsko rešenje koje predviđa da će građani koji se ne odazovu tri puta na skrining pregled, a obole od karcinoma, morati da plaćaju 35 odsto svog lečenja, prema mišljenju advokata Aleksandra Stanimirovića, će sigurno ići na ocenu ustavnosti.

Zdravstveni sistem Srbije ima težak zadatak da sa skromnim sredstvima, od samo 250 evra po glavi stanovnika, obezbedi stanovništvu odgovarajuću zdravstvenu zaštitu na svim nivoima, pri čemu je suočen sa porastom najtežih bolesti i sve češće sa nedostatkom kadrova u nekim specijalističkim granama. Da li će nova zakonska rešenja obezbediti bolju zdravstvenu zaštitu? TV N1 je bila na forumu "Zakon o zdravstvenoj zaštiti i Zakon o zdravstvenom osiguranju", koji organizuje Business Info Groupa uz podršku delegacije Evropske unije u Srbiji.

Nova zakonska rešenja podrazumevaju i neke u javnosti kritikovane stvari, kao na primer to da će građani koji se ne budu tri puta odazivali na skrining pregled a obole od nekog kancera za koji postoji skrining, morati da sami plate 35 odsto svog lečenja.

Aleksandar Stanimirović, advokat, kaže da će u praksi biti jako teško da se sprovede takva odredba. To rešenje je loše, ali s jedne strane ima smisla, jer ako neko sam doprinese težini svoje bolesti, samim tim povećava troškove lečenja, onda treba da ih snosi, kaže sagovornik N1. Ali, dodaje da se postavlja pitanja kako će se naplaćivati potraživanja - da li ćemo doći do toga da država prinudno naplaćuje, pa da dođemo u situaciju da nekome, posle operacije zbog teške bolesti, bude prodat stan preko javnih izvršitelja.

"Uzimajući u obzir i to da je zdravstveno stanje građana ne samo njihova lična stvar, već i dominantni interes države Srbije, smatram da će oko ovog pitanja i Ustavni sud imati posla, i da će se sasvim sigurno pokrenuti inicijativa za ocenu ustavnosti", kaže Stanimirović.

Upitan o zakonima, Stanimirović kaže da nema sumnje da je zakonodavac želeo novim zakonskim rešenjima da relaksira zdravstveni sistem i olakša pristup građana zdravstvenoj zaštiti, i po obimu i po kvalitetu. Brojne su olakšice i za građane i za medicinske radnike, i dosta je urađeno kako bi se smanjilo čekanje, redovi, birokratija, ali konačnu ocenu možemo da damo kad zakon zaživi u praksi, dodao je. "Imamo rešenje na papiru, ali vraćamo se na to šta će biti u praksi".

On ističe da je odlično rešenje što će, prema novim zakonskim rešenjima, izabrani lekar moći za hronične bolesnike da izdaje recepte na duži period nego sad, što automatski znači smanjenje gužve, ali dodaje da će se tek videti  koliko će to i slične stvari pomoći efikasnijem zdravstvenom sistemu.

U državnim zdravstvenim ustanovama, po novom zakonu, postojaće mogućnost doplate paketa zdravstvenog osiguranja, ukoliko neko želi dodatnu uslugu ili komfor.

Stanimirović navodi da je dobrovoljno zdravstveno osiguranje izuzetno važno. "Ovaj sistem obaveznog zdravstvenog osiguranja ne korespondira sa nekom ekonomskom vrednošću pružene zdravstvene zaštite pacijentu", dodaje. Kaže da građani moraju da razvijaju svest o tome da moraju da vode računa o svom zdravlju, ali i o zdravstvenoj zaštiti. Zbog neinformisanosti osiguranika koja tačno prava imaju na osnovu polise često dolazi do nesporazuma sa osiguravačima i država mora da poradi na tome, navodi Stanimirović.

Na pitanje da li je bilo jednostavnije da se uvežu državni i privatni sistem, Stanimirović kaže da ne vidi da je moguća potpuna integracija.

O elektronskom kartonu

Dr Jasna Ristić, specijalista socijalne medicine, kaže da sa svakim zakonom ide niz drugih, a i da nijedan zakon ne ide bez podzakonskih akata koji su osnov za njihovu realizaciju, pa da će se videti u narednom periodu kako će to sve ići. "Cilj države i Ministarstva (zdravlja) je da se poboljša sistem zdravstvene zaštite i kroz razvoj integrisanog zdravstvenog informacionog sistema, međutim to ide jako sporo", ističe.

Za građane je važno da evidencija o njihovom zdravlju bude kvalitetna, a dr Ristić kaže da je njena ideja bila, kad su pisali zakon, da svako ima elektronski dosije. Naravno, dodaje, ti "podaci bi bili u saglasnosti s pacijentima", ali - tu postoji deo o zaštiti podataka koji stvara problem. Naime, doktorka kaže da podaci treba da su zaštićeniji, s obzirom na to da u postojećem sistemu, kako kaže, malo bolji haker može da dođe do njih.

POVEZANE VESTI

Komentari (10)

Komentar je uspešno poslat.

Slanje komentara nije uspelo.

Nevalidna CAPTCHA

Ljiljana

Kakvi hakeri, nemojte da nas zasmejavate. Kod nas policija, politicari, novine... hladno objavljuju podatke pacijenata - dobijene naravno od zdravstvenih ustanova.

Katarina

.a sram Vas bilo, sve sto drzava trazi to i bez milosti uzme a kada gradjanina treba da zastiti trazi i uslovljava. Sto i jedan papir u ovom digitalnom drustvu. Jos samo kompjuter da nas preko telefona leci pa ko ziv ko mrtav.

Patuljak

Ili naši poštari zabušavaju ili ljude ne pozivate na skrining. Ne znam nikog ko je pozvan.

* Sva polja su obavezna

NAJČITANIJE

ČITAOCI REPORTERI

ČITAOCI REPORTERI

Vaša poruka je uspešno poslata.

Hvala.

GOTOVO

Ubacite video ili fotografiju.

Možete da ubacite do 3 fotografije ili videa.
Ne sme biti više od 25 MB.

Pročitajte još

Zdravlje

Zdravlje

Rezerve na minimumu, Institut za transfuziju krvi pozvao građane da daju krv 12:35 h

12:35 h  |  Zdravlje

Zdravlje

Zdravlje

Jovanović: Ono što sve najviše plaši kod eutanazije - zloupotreba 17.06.2019.

17.06.2019.  |  Zdravlje

Zdravlje

Zdravlje

Zdravlje ili roštilj na ćumur - ima li u Srbiji dileme nakon predloga o ukidanju 16.06.2019.

16.06.2019.  |  Zdravlje

Zdravlje

Zdravlje

SZO: Epidemija ebole zabrinjava, ali još nije globalna zdravstvena pretnja 14.06.2019.

14.06.2019.  |  Zdravlje

Zdravlje

Zdravlje

Skupštini predloženo da zakonom zabrani roštilj na ćumur 14.06.2019.

14.06.2019.  |  Zdravlje

loader