Mrkić: Liste čekanja za operacije - skupa cena što se nije ulagalo u kadrove

Mrkić: Liste čekanja za operacije - skupa cena što se nije ulagalo u kadrove

Predsednik Novog sindikata zdravstva Živorad Mrkić kaže da je žalosno što se brojka na listama čekanja za operacije kreće oko 70.000 poslednjih godina i navodi da je to skupa cena toga što se nije ulagalo u kadrove, u njihov materijalni i profesionalni status. Apeluje da Vlada formira telo koje bi se bavilo odlaskom medicinara.

Više od 70.000 ljudi u Srbiji čeka na operaciju ili lekarski pregled, pokazuju podaci Instituta za javno zdravlje. U 2017. godini najduže se čekalo na ugradnju implantata u ortopediji, veštačkog kuka i kolena – u proseku 387 dana.

Živorad Mrkić predsednik Novog sindikata zdravstva kaže da se ta brojka na listama čekanja kreće poslednjih godina oko 70.000 i da je žalosno što je tako i pored napora koje ulaže Ministarstvo zdravlja i fond i pored uloženih finansijski sredstava. U drugim zemljama se znatno kraće čeka, smatramo da kod nas stanje treba da se unapredi, dodaje Mrkić.

Gost Dana uživo kaže da se više ulagalo u građevinsku strukturu, aparate, opremu, da je sve to za pohvalu, ali da je problem što se nije ulagalo u kadrove. Podseća da je jedno vreme bilo i prekida prijema specijalizanata i konstatuje da se sada plaća skupa cena svega toga. Jedan segment ovog problema vidi u odlasku zdravstvenih radnika u inostranstvo, posebno u Nemačku. Ogroman je broj onih koji čekaju da odu i onih koji su otišli i zameram Ministarstvu zdravlja što ne postoji telo i organ koji bi pratio ovu migraciju, kaže Mrkić navodeći da se teško može dobiti egzaktna brojka. Prema jednom podatku Fiskalnog saveta, samo od. 2015. je iz zemlje otišlo 6.000 zdravstvenih radnika, naglasio je.

Džaba nama natalitet, ako nam više ljudi odlazi nego što se rodi, kaže Mrkić i dodaje da apeluje na vladu da se posveti ovom problemu i formira radnu grupu.

Pored odlaska u Nemačku, Švedsku, Katar, javlja se još jedna pojava - odlazak u privatni sektor, ističe gost N1.

Neke usluge su zaista veoma skupe u privatnom sektoru i oni ne štede na platama svojih zaposlenih i to je jedan od motiva zdravstvenih radnika da tamo odlaze, navodi. Motiv odlaska u inostranstvo, Mrkić vidi u tome što zdravstveni radnici žele da reše status i materijalne probleme cele svoje porodice - da se izvuku iz jednog stresa kojem su zbog toga ovde izloženi.

Postoji, dodaje, i otpor nadobudnim rukovodećim kadrovima. Mrkić je ukazao i na problem negative selekcije rukovodećih kadrova - da dolaze ljudi koji nisu prominentni što se tiče njihove stručnosti, kompetentnosti, znanja i da je toga, ističe, mnogo. Negde se dešava, kaže gost N1, da se nominalno postavi rukovodilac zdravstvene ustanove, a zapravo je to neko drugi, i da onog prvog zovemo osoba za potpisivanje raznih dokumenata.

Vraćajući se na problem lista za čekanje na operacije, kaže da na ugradnju endoproteze kolena čeka oko 14.000 ljudi, kuka oko 10.000 i na operaciju katarakte oko 24.000 - što je 48 hiljada od ovih 70. "Ali, to su brojke - te opercije su zahtevne i utiču na nečiju radnu sposobnost, nečiji kvalitet života, ali imamo 1.100 ljudi koji čekaju na ugradnju veštačkih srčanih valvula, što nije pitanje kvaliteta života ili radne sposobnosti, već samog života, preživljavanja... Ili da na ugradnju internog defibrilatora, koliko sam čuo, 350 ljudi čeka, da li oni uopšte smeju da čekaju? U ortopediji je verovatno moguće čekati, ali u kardiologiji ne", ističe.

Mrkić pita zašto se operacija katarakte ne radi na teritoriji cele Srbije, dodajući da je pritisak veliki na Beograd, Sremsku Kamenicu i Novi Sad u pogledu svih intervencija. Iznenađeni smo što neki univerzitetski centri šalju u Beograd, dodaje.

Imate zgradu, opremu, salu i sve što vam je neophodno i šta ćemo onda, pita, dodajući da je problem kadar. "Dobro plaćen i profesionalno ostvaren lekar i onaj ko će biti poštovan na poslu, gde se prema njemu odnosi s poštovanjem - dakle, priznat profesionalac, on će da pruži pun svoj doprinos i sve ono što zna... Otvaranjem Nemačke i drugih zemalja ćemo ovako imati još veči odliv, a ovde će ostati oni slabijeg kvaliteta, koji tamo ne mogu da prođu".

Naglašava da treba puno uložiti u profesionalni status svih kadrova - od profesora univerziteta do bolničara - da je neophodno popraviti materijalni status. Dodao je kao važno da medicinari moraju da rade u zdravstvenim ustanovama gde će osećati zadovoljstvo, a ne da se "plaše oholog rukovodioca koji je postavljen po ko zna kojim kriterijumima da bude rukovodilac".

Gost N1 smatra da treba težiti rumunskom modelu - ulaganje u kadrove u svakom smislu. Nije to samo novac, nego i sve ostalo - da osobe budu uvažavane i da ne budu mobingovane, kaže Mrkić dodajući da to treba da se reši na državnom nivou, mada rešenje može da bude i u valjanom menadžmentu. Kao primer takvog menadžmenta naveo je Neurohiruršku kliniku u KCS gde, kaže, nema liste čekanja. Oni su to uspeli, ali oni izgaraju na poslu, do toga su došli požrtvovanjem, dodaje.

"Drugi momenat bi bio teritorijalna disperzija, neki naši kadrovi (u Beogradu) ne mogu glavu da podignu, ne mogu fizički da izdrže... Na kardiohirurgiji, ortopediji, oftalmologiji. Mora da se po teritoriji Srbije izvrše disperzije kadrova". naglašava.

I treće - da nam javne nabavke i kojekakve čudne situacije sa usporenim javnim nabavkama, nikada više ne uspore i odlože operacije, dijagnostiku, dodaje Mrkić. On kaže da je to pitanje za ministra, možda i za pravosuđe i policiju, ali konstatuje da je sramotno da javne nabavke, koje treba da omoguće da ima dovoljno onog što je potrebno za plan eliminacije dugih lista čekanja, ometaju umesto da doprinesu da to sve bude efikasnije. "Treba ispitati zašto neki problem sa javnom nabavkom koči redovne aktivnosti zdravstvenih ustanova", istakao je.

Pravilnik o bližim uslovima za obavljanje zdravstvene delatnosti, donet 2005. godine, propisuje broj kadrova i u privatnoim i u državnim zdravstvenim ustanovama, i nikada, što se tiče kadrova u zdravstvu, nismo se približili normama propisanim tim pravilnikom, ističe gost N1. On kaže da je struka te 2005. kritikovala pravilnik, kako je ispod svakog nivoa, a da ni taj nivo nikad nije dostignut.

U KC je u jednom momentu direktor bio hrabar da kaže da je tada falilo 900 medicinskih sestara, preneo je gost Dana uživo. Nemoguće je raditi u tim uslovima, nedostaje spremača, sestara ponajviše, oni koji su ostali oni izgaraju na poslu, istakao je i dodao je da Vlada mora da stvori jednu radnu grupu koja bi pratila sve to.

Svejedno je da li će neki doktor otići na Novi Zeland ili u neku privatnu bolnicu, koja je nedostupna za 90 odsto stanovništva u Srbiji, istakao je.

Doktor je, govoreći o egzodusu zdravstvenih radnika, rekao da to najbolje ilustruje činjenica da su deca, njih nekoliko, njegovih kolega, upisali srednje mediciske škole i gotovo istovremeno upisali i kurs nemačkog jezika, i da to rade cela odeljenja. Ili da je jedna profesorka nemačkog dodatno završila srednju medicinsku školu da bi otišla da radi u Nemačku.

Samo znam jedan slučaj vraćanja za stalno iz inostranstva i jedan do kog je došlo zbog jakih porodičnih razloga, a na čelu sam sindikata od 10000 ljudi, naveo je.

"Mi ćemo brže da odlazimo, nego što se rađamo, još ako uzmemo one koji umiru, to će biti katastrofa", zaključio je Živorad Mrkić.

POVEZANE VESTI

Komentari (9)

Komentar je uspešno poslat.

Slanje komentara nije uspelo.

Nevalidna CAPTCHA

1234

Apsolutno negativna selekcija ,biti ,,uspesan,,lekar je kod nas kao plemicka titula i prenosi se sa kolena na koleno.Gradjani Srbije placaju debelo studije buducim lekarima Nemacke,Norveske zvuci kao vic....stvari se mogu dovesti u red da je politicke volje!Lekari odlaze vise zbog toga sto ne mogu da napreduju jer sto bi se reklo kod nas NEMA VEZU!!!!!!

Nezaposleni doktor

Postovani , dosta je bilo cekanja 10 godina radim na ugovorima sa prekidima na zamenama porodilja,na opstinskim ugovorima sa pola radnog vremena ,konkurisem na oglasima gde se unapred zna ko ce biti primljen,kada se pitaju za kriterijum po kome se radnik prima nemaju odgovora to je direktorovo pravo,ucim nemacki i zbogom.Ziv primer Dom zdravlja Cicevac

Nenad

Prosečan sam lekar, probao sam nemački da učim al ne ide. Iz medicine ne čitam više ništa , ne tera me niko da se usavršavan mogu do penzije da radim ovde kako hoću jer me niko ne kontroliše šta znam i šta radim. Još mi je lakške kad ode kolega koji dobro radi, posle moraju pacijenti kod mene. Nigde nema ovako dobro ko u Srbiji.

* Sva polja su obavezna

NAJČITANIJE

ČITAOCI REPORTERI

ČITAOCI REPORTERI

Vaša poruka je uspešno poslata.

Hvala.

GOTOVO

Ubacite video ili fotografiju.

Možete da ubacite do 3 fotografije ili videa.
Ne sme biti više od 25 MB.

Pročitajte još

Zdravlje

Zdravlje

Lekovi predstavljaju globalni rizik za prirodu, pa time i po čoveka 07:15 h

07:15 h  |  Zdravlje

Zdravlje

Zdravlje

Tretman za sprečavanje moždanog udara manje je efikasan kod žena 17.11.2019.

17.11.2019.  |  Zdravlje

Zdravlje

Zdravlje

Osobe koje ne znaju da čitaju i pišu izloženije su razvoju demencije 16.11.2019.

16.11.2019.  |  Zdravlje

Zdravlje

Zdravlje

Novi tretman za osobe alergične na kikiriki na pomolu 16.11.2019.

16.11.2019.  |  Zdravlje

loader