Novogodišnja fama: Euforija ili depresija

Novogodišnja fama: Euforija ili depresija

Novogodišnja fama: Euforija ili depresija Izvor: Shutterstock

Proslava Nove godine kao novog početka, prema raspoloživim nalazima, u Evropi datira još od Rimljana. Međutim, psiholozi ističu da neki ljudi, uprkos opštoj euforiji, ne očekuju sa ushićenjem novogodišnje praznike.

Od Rimljana je došao i običaj kićenja jelke u kojoj, kako se verovalo, obitavaju duhovi šume, te su u novogodišnjoj noći stari Rimljani odlazili da ih darivaju kako bi ih umilostivili.

Kasnije su sekli mlade jele i donosili ih u svoje domove, pa je tako jelka, kao zimzeleno drvo, postala simbol praznovanja nove nastupajuće godine. Jer, po verovanju, zimzeleno drveće služi kao podsetnik da će zima proći i da će opet nastupiti proleće.

U hrišćanskom predanju, jela ima posebno mesto, kao jedno od tri drveta koja su pozdravila rođenje Hrista, Božijeg sina.

Kada se rodio Isus, u znak pozdrava rođenju Božijeg sina, zatresao se kedar, koji mu je podario mirišljave iglice, i bor, koji mu je podario šišarke. Jedino jela nije imala plod, pa je zaplakala. Anđeo se smilovao i poklonio joj zvezdu sa neba, koju je ona spustila pred Hrista. Otuda i verovanje da se na vrh okićene jelke postavlja zvezda.

Običaji kićenja jelki

Prvi dokazi o kićenju jelke potiču iz XI veka, i to na današnjoj teritoriji Estonije i Letonije, dok je luteranska Nemačka u XVI veku trasirala naš današnji pristup tom običaju. Veruje se da je protestanski reformator Martin Luter prvi jedno zimzeleno drvo ukrasio svećicama, koje su simbol Hrista i večne svetlosti. U njegovo vreme, jelka se kitila i crvenim jabukama, kao i kolačićima raznih oblika, orasima i suvim voćem.

Legenda kaže da je jedan nemački duvač stakla bio vrlo tužan jer nije imao novac da kupi jestive ukrase za jelku svojoj deci, te je rešio da napravi staklene kugle. To je naišlo na oduševljenje u narodu, te se on vremenom obogatio, a nama su danas ostali stakleni ukrasi kao najcenjeniji, iako veoma krhki.

Kićenje jelke se tokom vekova proširilo po celoj Evropi. U Engleskoj je prvu jelku poklončićima, mašnama, papirnim zvezdama i bombonama okitio princ Albert 1841. godine.

U Americi su se prve jelke kitile u XVII veku, zahvaljujući Nemcima koji su naselili te prostore, dok su u Aziju jelku preneli misionari u XIX i XX veku.

Sredinom XX veka kićenje jelke za Novu godinu odomaćilo se i u tadašnjoj SFRJ. Kitili su je pioniri i nije imala nikakav religijski karakter.

No, kako god da je jelka ukrašavana, i danas se veruje da je ona simbol blagostanja, sreće, radosti i nade.

Ilustracija Izvor: Pixabay
Ilustracija

U tom smislu, nisu zanemarljive ni boje ukrasa, te je tako zelena simbol života, dok je crvena - boja krvi, između ostalog i Hristove krvi prolivene za spas ljudskog roda, ali i jabuke koju je Eva ubrala sa zabranjenog drveta. Kao takva, crvena je i snažan simbol novog rađanja, samog rođenja Isusa i Nove godine.

Ona je i simbol zdravlja, te se često nalazi i u našim badnjacima, bilo da je u pitanju plod drena koji treba da donese zdravlje (zdrav kao dren), ili je badnjak povezan crvenom vrpcom. Tu je i crveno vino, kojim se zaliva badnjak.

Zlatna i žuta boja, koje su takođe neizostavni deo novogodišnjih ukrasa, asociraju na Sunce i njegov sjaj, ali i na plamen i vatru. Odsjaji zlatne boje, koji podsećaju na treperenje sunčevih zraka, bore se da pobede zimsku tamu i hladnoću, i da stvore novi životni ciklus. Zlatna boja je i simbol vitlejemske zvezde, koja je mudracima sa istoka bila znak rodjenja Hrista.

Paljenjem badnjaka se u srpskoj tradiciji unosi sjaj i toplota sunčevih zraka.

Srebrna boja asocira na treperenje zvezda na hladnom zimskom nebu, bela na samu zimu, a plava nije u našoj tradiciji slavljenja novogodišnjih praznika. Ona je u srednjem veku, kao veoma skupocena boja, postala simbol Device Marije, i korišćena je uglavnom za slikanje njene odeće.

Sasvim druga tema je kada se kalendarski, kroz evropsku istoriju, obeležavala Nova godina: po, danas uglavnom prihvaćenom, Gregorijanskom kalendaru, 1. januara, ali pre toga i 1. marta, 25. marta, na Uskrs, 1. septembra, 25. decembra. Kod nas se Božić, 7. januar, smatrao prvim danom nastupajuće godine.

Depresivnost oko Nove godine

Proslava Nove godine je nastala od svetkovine rađanja Sunca, a svi običaji imali su za cilj da se pomogne Suncu da nadvlada mrak i hladnoću, i da se priroda ponovo probudi.

No, u današnje vreme, neki ljudi, uprkos opštoj euforiji, novogodišnjim ukrasima i rasveti na sve strane, kupoholičarskom ludilu, ne uspevaju da nadvladaju taj zimski mrak, kako iznad njih, tako i u svojim srcima.

Ponekad je teško nositi se sa pritiskom da mora da se uživa, koji se nameće tokom Božićnih i novogodišnjih praznika, preispitivati postignuto, što se često čini u tom periodu, i uopšte biti usamljen u to vreme i previše analizirati, jer sve to doprinosi da čarolija praznika nestane.

"Ne očekuju svi sa ushićenjem novogodišnje praznike. Nekim osobama je vrlo teško u tom periodu godine jer se osećaju jako usamljeno i depresivno. Depresivnosti oko Nove godine su sklonije osobe koje su i ranije imale depresivne simptome. Kod ljudi koji nisu imali problema sa depresijom, može se javiti blagi pad raspoloženja koji je prolaznog karaktera", kaže Ana Milanović, psiholog i psihoterapeut.

Ona dodaje da pred kraj godine često “svodimo račune” i preispitujemo se šta smo postigli od svojih planova i ciljeva.

"Zato se osobe koje su sklone da omalovažavaju i minimiziraju svoja postignuća i sebe doživljaju kao neuspešne i inferiorne, mogu osećati depresivno kada  razmišljaju o svojim neostvarenim ciljevima tokom godine koja se završava", navodi Ana Milanović.

Prema njenim rečima, pored pomenutih, brojni su razlozi za depresivnost u novogodišnjem periodu. Jedan od njih je i "doživljaj novog početka".

"“Naime, ljudi su skloni da prave planove i donose nove odluke, postavljaju sebi ciljeve koje žele da ostvare u dolazećoj godini. Kod osoba sklonih depresivnosti pogled u budućnost je težak jer budi intezivan doživljaj beznadežnosti. Osoba se može osećati bespomoćno i anksiozno kada razmišlja o budućnosti", kaže Milanović.

Za ljude sklone depresiji, pa makar i novogodišnjoj, opasan je i "efekat neispunjenog obećanja", koji se psihološki objašnjava kao razočaranje zbog neispunjenog očekivanja da će nastupiti bolja vremena u novoj godini.

"Zapravo, nada ulagana u novi početak se gasi pri ponovnom susretu sa svakodnevicom", navodi Milanović.

depresija Izvor: Shutterstock

Ponekad ta ugašena nada dovodi do samoubistva, ali tu statistika nije ujednačena. U Srbiji, na primer, decembar i januar su meseci sa najmanjom stopom samoubistava, dok, suprotno od uvreženih shvatanja, ljudi sebi najviše oduzimaju život u prolećnim i letnjim mesecima, posebno u julu.

"U javnosti je široko rasprostranjeno mišljenje da se najviše samoubistava događa tokom ‘tmurnih’ meseci kasne jeseni i rane zime, a najmanje u ‘sunčanim’ mesecima kasnog proleća i tokom leta. Međutim, rezultati istraživanja u potpunosti to demantuju – najviše samoubistava je tokom proleća i ranog leta, a najmanje tokom zime", zaključuje dr Goran Penev u radu "Sezonalnost suicida u Srbiji 1990-2012".

On navodi da je još Hipokrat, pre oko 2400 godina napisao da su ljudi svesni uticaja godišnjih doba na pojavu bolesti.

"Prva moderna istraživanja sezonalnosti mortaliteta objavljena su sredinom 19. veka, da bi ona dobila u zamahu tokom 20. veka, a posebno razvojem modernih statističkih metoda za merenje sezonalnosti i cikličnih varijacija, ali i sve bogatijim izvorima statističkih podataka o morbiditetu i mortalitetu stanovništva", naveo je Penev, iz Centra za demografska istraživanja u Institutu društvenih nauka u Beogradu.

Ana Milanović, pak, kaže da su u anglosaksonskom svetu istraživanja sprovedena od 1997. do 2012. pokazala da je najviša stopa suicida na dan Nove godine, te početkom godine i u januaru i aprilu, a da je ponedeljak dan kada ljudi najviše oduzimaju sebi život.

Prema njenim rečima, najčešći simptomi depresivnosti su "samoporažavajuće misli koje utiču da se osoba oseća inferiorno, bespomoćno i beznadežno, pad vitalnosti, bezvoljnost, gubitak apetita ili prejedanje, nesanica ili prekomerno spavanje, povlačenje iz socijalnih aktivnosti, teškoće u obavljanju svakodnevnih poslova i oslabljena koncentracija.

"Mogući su simptomi koji na prvi pogled ne izgledaju kao depresivnost, kao što su anksioznost, iritabilnost, euforičnost i prekomerno konzumiranje alkohola i psihoaktivnih supstanci. Na ovaj način osoba pokušava da potisne depresivne misli i neprijatna osećanja koja su sa njima povezana", navodi Ana.

Šta možemo da učinimo ako se nađemo u opisanoj situaciji?

"Razumevanje i podrška bližnjih je vrlo važna za osobu koja se oseća depresivno. Ono što sama osoba može učiniti u vezi sopstvene depresivnosti je da preispita svoje depresivne misli i osećanja koja iz nijh proizilaze. Da ih ne prihvata automatski kao realnost, već da razume da je to doživljaj realnosti koji ne mora odgovarati činjenicama. To što se osećam beznadežno ne znači da nema nade", preporučuje Ana Milanović i dodaje da nije loše razmisliti i o alternativnim načinima sagledavanja situacije.

"Održavanje svakodnevnih aktivnosti, šetnja ili druge lagane fizičke aktivnosti i pravilna ishrana mogu pomoći da se osoba oseća bolje i psihološki. Ako su depresivne misli i raspoloženje u porastu, i ako je osobi teško da se nosi sama sa svojim stanjem, najbolje je potražiti stručnu pomoć. Zatražiti pomoć nije znak slabosti već znak staranja o sebi", kaže ona.

Ne stidite se zato ako vam se čini da tokom Božićnih i novogodišnjih praznika odudarate od "presrećne" većine. Između euforije i depresije, postoji čitav jedan svet onih koji hoće i mogu to da razumeju. A ako se već uključite na talas srećnih slavljenika, onda vam niko drugi ni ne treba.

Komentari (3)

Komentar je uspešno poslat.

Slanje komentara nije uspelo.

Nevalidna CAPTCHA

Kostica

Ovo će neko da prepiše, pa da doktorira. :)

Ati D

Sjajan tekst!

Neven

Odlican tekst

* Sva polja su obavezna

NAJČITANIJE

ČITAOCI REPORTERI

ČITAOCI REPORTERI

Vaša poruka je uspešno poslata.

Hvala.

GOTOVO

Ubacite video ili fotografiju.

Možete da ubacite do 3 fotografije ili videa.
Ne sme biti više od 25 MB.

Pročitajte još

Zdravlje

Zdravlje

Slušanje klasične muzike tokom operacija pomaže hirurzima da budu brži i tačniji 17:02 h

17:02 h  |  Zdravlje

Zdravlje

Zdravlje

Simpozijum o Ajurvedi i aromaterapiji 14. i 15. decembra u hotelu "Moskva" 15:54 h

15:54 h  |  Zdravlje

Zdravlje

Zdravlje

Tokom najveće zagađenosti vazduha ne boraviti na otvorenom, maske ne štite 13:55 h

13:55 h  |  Zdravlje

Zdravlje

Zdravlje

Način vezivanja kose može da dovede do njenog gubitka, ali i do glavobolja 09.12.2019.

09.12.2019.  |  Zdravlje

Zdravlje

Zdravlje

Ljudsko telo ne stari u kontinuitetu, već u fazama 09.12.2019.

09.12.2019.  |  Zdravlje

Zdravlje

Zdravlje

Od posledica zagađenja vazduha u Srbiji godišnje umre 3.600 ljudi 09.12.2019.

09.12.2019.  |  Zdravlje

Zdravlje

Zdravlje

U poslednjih 40 godina sve više trudnica ima visok krvni pritisak 09.12.2019.

09.12.2019.  |  Zdravlje

loader