Pavićević: Građani Srbije su žrtve političke dinamike unutar jedne stranke

Pavićević: Građani Srbije su žrtve političke dinamike unutar jedne stranke

Đorđe Pavićević, profesor Fakulteta političkih nauka (FPN), kaže da zabrinjava to što se u spoljnoj politici dosta preskače EU. Dodaje i da je sve veća i sve glasnija politička grupacija u Uniji koja misli da Srbija ne ide dobrim putem, u političkom smislu. Govoreći o tome što još nemamo Vladu, Pavićević kaže da su građani Srbije, generalno, a i u ovom slučaju, žrtve političke dinamike koja postoji unutar jedne stranke. O eventualnim pregovorima vlasti i opozicije o izbornim uslovima kaže - "treba proširiti teme". Komentarisao je i opoziciju.

Prema poslednjim najavama, novu Vladu Srbije možemo očekivati krajem meseca. Postoje najave da će sledeće nedelje ići zakon o Vladi u Skupštinu, tada ćemo videti kako će ta vlada izgledati, koliko će imati ministarstava, kakva će biti raspodela resora i da li će doći do podele nadležnosti, navodi gost N1.

Pavićević podseća da imamo parlament koji ne radi ništa, a tri meseca je prošlo od izbora, i imamo status kvo koji je malo neuobičajen za Srbiju, gde te institucije nisu imale neku naročitu težinu u odnosu na političku težinu koju ima predsednik ili stranka koju vodi. "U narednom periodu možemo očekivati da će imati i manju težinu, kad se konstituišu, jer kad pogledate sastav tog parlamenta, koji osim što ima okrnjen legitimitet, on je u velikoj meri i promenjen, i tu su neke mlade ličnosti, ali ličnosti koje nemaju nikakvu posebnu političku težinu - osim one koju im daje vrh stanke", navodi gost Novog dana.

Podseća da ovo nije prvi put da tako dugo traje sastavljanje Vlade, a to je, kako kaže, posledica toga što se naš politički život sveo na unutarstranačku dinamiku vladajuće stranke. I čitava stvar je zapravo u tome kako sve spakovati da najveći broj ljudi bude zadovoljan, navodi Pavićević, dodajući da se to ne odnosi samo na ministarska mesta, već i na stotine drugih mesta koja se raspoređuju u administraciji.

"Građani Srbije su, generalno, a i u ovom slučaju, žrtve političke dinamike koja postoji unutar jedne stranke i neposrednog okruženja koje ima predsednik te stranke", naveo je profesor FPN.

SPS je, ocenjuje, izgubio mnogo na političkoj težini, ali će "dobiti nešto, pre svega da ne bi bio opozicija", naročito zbog sledećih izbora, predsedničkih, gde glasovi SPS-a mogu imati značajnu ulogu.

Da li će biti zaokreta u spoljnoj politici?

Kad je u pitanju spoljna politika, gost N1 navodi da postoji neki zaokret, ali "zabrinjava to što se dosta preskače EU, već se ide na neke direktne dogovore, kao ovaj u Vašingtonu".

Da li će biti zaokreta, zavisiće i od rada parlamenta, ali i od imenovanja ministara i popunjavanja administracije, dodaje. Pavićević kaže da će se već u zakonu o Vladi videti kako i koliko će se ići u pravcu ispunjavanja zahteva EU, podsećajući da je to oganizaciono složen posao, koji zahteva da sva ministarstva rade na njemu.

Govoreći o obavezama proisteklih iz sporazuma iz Vašingtona, Pavićević navodi da je sam status tog sporazuma takav da ostavlja prostor svim stranama da ga tumače, ali i primenjuju u meri koja im odgovara. To će zavisiti mnogo više od razvoja političke situacije nego od samog sporazuma, navodi profesor FPN.

Osvrćući se na pregovore u Briselu po pitanju ZSO, kaže da, kako pregovori odmiču, strane u dijalogu će morati da razrešavaju i ta pitanja. Da li će se ići pod jednim ili drugim imenom - da i će se tretirati kao manjinska prava ili ZSO, bitna je sadržina, navodi. "Ta će se stvar razrađivati, to vidimo i po najavama iz Prištine - da teška pitanja dolaze na red, a to je i najava i recimo da li takav paket podrazumeva razmenu priznanja za ZSO ili će se javljati i neki dodatni politički faktori", dodaje. Imaće tu još ozbiljnih tema koje treba da se razreše, i pretpostavljam da će trebati vremena da se postigne pravno-obavezujući sporazum, kaže Pavićević.

On dodaje da je jedno izvesno - da će pravno-obavezujući sporazum morati da se donese kad Srbija privede kraju pregovore sa EU. Ti pregovori (dijalog), sami po sebi, ne sprečavaju vlasti u Srbiji da rade na uslovima definisanim u poglavljima i to je ono što zabrinjava, navodi Pavićević. Primećuje da se u javnosti stiče utisak da je dovoljno da se postigne taj sporazum pa da će Srbija ući u EU, ali, kako ističe, tehnička pitanja koja su pred našom zemljom su veoma ozbiljna i zahtevaju ozbiljne reforme u mnogim sektorima.

Svakako to jeste najozbiljnija prepreka (dogovor sa Kosovom), ali ne treba zanemariti zakonodavni i tehnički posao koji treba uraditi, rekao je gost N1 koji je podvukao pitanje ekologije, kao jedno od važnih.

Krizu proširenja koja postoji u EU, ovdašnja vlast je iskoristila kao izgovor da ne uradi neke stvari ili da uvodi neke prakse koje nam neće omogućiti približavanje Uniji, a tu pre svega mislim na način kako se tretiraju neke bazične demokratske institucije i institucije vladavine prava, dodao je profesor FPN. "Nijedna članica ili mali broj članica će pristati da ratifikuje takve sporazume ukoliko njihovi građani, na primer, ne mogu da se osećaju sigurno u Srbiji ili da imaju sličan nivo prava kao u svojoj državi i to se pomalo zanemaruje... A iskustvo nekih drugih država koje su na brzinu primljene, a nisu razvile te institucije, čini EU opreznom", naveo je.

O pregovorima vlasti i opozicije: Proširiti krug tema

Na pitanje kakve su šanse da vlast i opozicija ponovo sednu za pregovorački sto o izbornim uslovima, Pavićević kaže da je svakako važno razgovarati o tome, ali da bi bilo korisnije proširiti krug tema.

Izborni uslovi su jedan od važnih faktora, ali je veći problem u Srbiji to što je čitav politički život sveden i vrti se oko jedne ili nekoliko ličnosti, a druge stvari su zanemarene, pa izborni uslovi neće mnogo značiti, ocenjuje. "Imamo zarobljene stručne institucije koje rade posao za jednu političku stranu. Treba naći način da se odledi politički život, da Srbija zaista počne da živi u tom pogledu... Da nemamo situaciju kao ovih dana - da zbog svog polustručnog, polupolitičkog stava koji se ne slaže sa zvaničnom politikom, lekari dobijaju otkaze ili budu smenjivanji sa mesta na kojima se nalaze", naglašava profesor FPN.

Ako se rasprava bude svela samo na ono što su izborni uslovi, nećemo puno postići - hoćemo nešto i naravno to nije nevažno, dodaje.

On primećuje da su kad su bili izbori 2016. da su "defilovali razni evropski lideri", da je bilo sastanak sa Vučićem, a da se sada ta situacija promenila - "ne samo u smislu davanja otvorene podrške, već i u smislu otvorenih upozorenja, u smislu formiranja komisija koje bi trebalo da ispitaju situaciju na terenu" i da se dosta toga menja. 

"Ta struja, grupacija politička u EU koja misli da Srbija ne ide dobrim putem u političkom smislu je sve veća i sve glasnija u tom pogledu", ocenjuje profesor FPN.

Kako opozicija da izađe na izbore?

Upitan o sastanku predstavnika opozicije koji je inicirao lider SDS Boris Tadić, Pavićević kaže da opozicija ima slab kapacitet, ali da je i pod strašnim pritiskom jer vlast zatvara sve kanale delovanja. "Insistiranje na toj jednoj koloni bez jasnog političkog dogovora jeste nešto što proizvodi više tenzija nego što ujedinjuje opoziciju, jer se postavlja pitanje ko se tu javlja kao vrsta kišobrana", naveo je. Kaže da je veliko pitanje i to da li opozicija ima kapacitet da izađe u više kolona, a ako ga ima - misli "da je u tom smislu to rešenje".

Navodi da treba voditi računa, kad se o tome priča, i o kojim izborima je reč. "Predsednički izbori su nešto što bi trebalo da bude imperativ za opoziciju da ima jednog kandidata, eventualno iz strateških razloga, ukoliko se tako izračuna - može se više. Dok ako imate gradske izbora u Beogradu - situacija je drugačija, tu ima prostora, mislim, za više kolona. Ukoliko budu u isto vreme i parlamentarni, to bi još više iskomplikovalo situaciju i odnose unutar opozicije", navodi.

Profesor ocenjuje da ovakvi neki inicijalni razgovori nije trebalo da budu organizovani na ovakav način - sa javnim pozivima, bez prethodnih dogovora, pred očima javnosti...

Smatra da bi u javnosti trebalo da budu prisutniji i da se javljaju neki ljudi koji se nisu bili prisutni do sada, koji nisu imali toliko pažnje i koji nemaju toliko tereta iz prošlosti koji optrećeuju i njihovo javno delovanje, ali i odnose u opoziciji. Podseća da kada u opoziciji nastanu problemi, odmah se pokreću teme ko je šta uradio u prošlosti. Ističe da takve stvari ne interesuju građane, a idu u pravcu koji odgovara vlastima.

POVEZANE VESTI

Komentari (5)

Komentar je uspešno poslat.

Slanje komentara nije uspelo.

Nevalidna CAPTCHA

natalija

Čija smo žrtva? Onih koji su 1990 počeli rušenje ustava YU iz 1974 nasilnim (ratnim) putem. Od 1990-2020 ta nas je bratija potpuno uništila i dovela do dna: dno-dna. Ta bratija vlada kadrovskim ključevima na sve položaje od kolevke do groblja dovode samo svoje istomišljenike (podržavaoce ratova, mrzitelje zapada i tsl).

nada

I zrtva nesposobne opozicije.Subotnje setnje,obecanja samo sto nije kraj diktaturi.Koliko sam kivna na (znate vec ko je taj)toliko i na opozicione stranke.Toliko uljuljkivanja i zamajavanja ,a sami su zarobljeni u svojoj sujeti!

Ana

Ovo za opoziciju je potpuno tačno. Ljudi sa teretom iz prošlosti bi morali zasad da se sklone. U nekoj budućnosti za njih može da ima mesta, ukoliko im narod da podršku. To bi morali da uvide svi koji su u toj poziciji i da naprosto prepuste mesto drugima koji nikada nisu bili na rukovodećim pozicijama.

* Sva polja su obavezna

NAJČITANIJE

ČITAOCI REPORTERI

ČITAOCI REPORTERI

Vaša poruka je uspešno poslata.

Hvala.

GOTOVO

Ubacite video ili fotografiju.

Možete da ubacite do 3 fotografije ili videa.
Ne sme biti više od 25 MB.

Pročitajte još

Vesti

Vesti

Na jugu Srbije i dalje nema većih skokova u broju hospitalizovanih zbog korone 17:42 h

17:42 h  |  Vesti

Vesti

Vesti

Skup desničara u parku kod Ekonomskog, kordon i kontra-akcija "čaj solidarnosti" 17:02 h

17:02 h  |  Vesti

Vesti

Vesti

Na Kosovu 186 novozaraženih, dve osobe preminule od koronavirusa 16:21 h

16:21 h  |  Vesti

Vesti

Vesti

SSP o novoj vladi: Opasno da takvi ljudi upravljaju Srbijom 15:58 h

15:58 h  |  Vesti

Vesti

Vesti

COVID-19 u Srbiji: Interaktivni prikaz broja testiranih, obolelih i preminulih 15:20 h

15:20 h  |  Vesti

Vesti

Vesti

Zvanično 614 novozaraženih koronavirusom, tri osobe preminule 15:19 h

15:19 h  |  Vesti

Vesti

Vesti

U domovima za stare koronavirusom zaraženo 55 korisnika i 31 zaposleni 15:07 h

15:07 h  |  Vesti

Vesti

Vesti

Novi ministar: Čast da budem deo Vlade od koje se očekuje mnogo za kratko vreme 14:35 h

14:35 h  |  Vesti

loader