Filozofi iz Nemačke i SAD o pružanju podrške Institutu za filozofiju u Beogradu

Filozofi iz Nemačke i SAD o pružanju podrške Institutu za filozofiju u Beogradu

Filozofi iz Nemačke i SAD o pružanju podrške Institutu za filozofiju u Beogradu Izvor: Printscreen

U intervjuu za Dojčlandfunk Kultur filozof Željko Radinković kaže da bez podrške uglednih ličnosti, on ne vidi budućnost Instituta za filozofiju i društvenu teoriju u Beogradu kojem preti da postane ogranak autoritarne vladajuće stranke.

Institut za filozofiju i društvenu teoriju na udaru je vladajuće stranke u Srbiji. Protestno pismo zbog toga potpisalo je više od 400 ličnosti – među njima i jedan od najpoznatijih filozofa Nemačke Jirgen Habermas, prenosi DW.

"Otvorenim protestnim pismom filozof Željko Radinković se brani od mešanja Vlade Srbije u nastavu univerziteta i kaže da će Institut za filozofiju i društvenu teoriju u Beogradu postati ogranak autoritarne vladajuće stranke", piše Dojčlandfunk Kultur (DFK).

U međuvremenu je otvoreno protestno pismo potpisalo više od 400 ličnosti iz Srbije i inostranstva. Među njima su Jirgen Habermas, Aksel Honet, Džudit Batler, Nensi Frejzer, Noam Čomski, Antonio Negri, Janis Varufakis.

Liberalno razmišljanje nepoželjno

"Tradicija slobodnog mišljenja, iza koje stoji i za koju se zalaže institut, seže do pokreta '68 u bivšoj Jugoslaviji, kaže Željko Radinković, koji od 2011. radi na Institutu. Jasno pozicioniranje Instituta kao međunarodnog sagovornika poslednih desetak godina, međutim, nije promaklo nacionalističkim snagama i vladajućoj stranci oko predsednika Srbije Aleksandra Vučića", piše DFK.

"Ne izgleda dobro. Potpuno mi je neshvatljivo da će autoritarni režim uskoro preuzeti Institut poput našeg, žali se istoričar. To nije uspelo ni Miloševićevom režimu, niti komunistima koji su ranije bili na vlasti u Jugoslaviji".

"Radinković optužuje evropske i nemačke političare da permanento ćute o dešavanjima u Srbiji. Proces preuzimanja od strane starih, nacionalističkih snaga gotovo je završen. Pod takvim okolnostima, loše se piše nauci i kulturi u Srbiji", sažima DFK njegove reči i potom prenosi: Mi smo kao institut degradirani u ogranak vladajuće stranke i ne možemo ništa da učinimo protiv toga.

Habermas je pomagao još sedamdesetih

"Međunarodna podrška uglednih ljudi u osnovi je jedini način odbrane. Radinković se sada nada da će pomoć – kao u sličnom slučaju iz perioda osnivanja instituta sedamdesetih – i ovaj put biti uspešna:

Tada smo dobili podršku grupe oko Jirgena Habermasa i Ernsta Bloha, koji su se direktno obratili tadašnjoj jugoslovenskoj vladi. Oni su stvorili centar iz kojeg je kasnije nastao naš institut", završava Dojčlandfunk Kultur citatom iz intervjua sa Željkom Radinkovićem.

Frankfurter algemajne cajtung kratko beleži da je "protest počeo zbog imenovanja nekih članova Upravnog odbora instituta koji bi sada trebalo da vodi Zoran Avramović, čovek koji je devedesetih imao vodeće pozicije u radikalnoj stranci (SRS) Vojislava Šešelja i kojeg potpisnici otvorenog pisma optužuju za ukidanje finansijskih sredstava za podružnicu instituta u Novom Sadu. Institut su osnovali disidenti pokreta ’68. godine. Među saradnicima je bio i Zoran Đinđić, premijer Srbije koji je ubijen 2003. godine", podseća Frankfurter algemajne cajtung.

Džudit Batler za Glas Amerike: Institut vrednovao slobodu misli i pravo određivanja sopstvenog vođstva

"Ako Srbija cilja na slobodu izražavanja i otvoreno kritičko istraživanje, rizikuje da postane autoritarni režim slabo posvećen demokratiji", navela je u pisanom odgovoru Džudit Batler, profesorka na Univerzitetu Berkli u Kaliforniji, na pitanje Glasa Amerike zašto se priključila grupi od više stotina intelektualaca koji su uputili javni apel protiv urušavanja demokratije u Srbiji i zaštitu beogradskog Instituta za filozofiju i društvenu teoriju.

Batler, osnivačica programa kritičke teorije na Univerzitetu Berkli i dobitnica mnogih međunarodnih priznanja – navodi za Glas Amerike da se poslednjih godina, širom sveta, sprovodi normalizacija autoritarnih struktura.

"Vlasti Srbije takođe učestvuju u cenzuri, kontroli mišljenja i jačanju državne moći nad medijima. Otvoreno intelektualno istraživanje deo je slobode izražavanja, dok kritičko istraživanje na univerzitetima podržavaju akademske slobode. Srbija ima sve razloge da se ponosi svojom tradicijom demokratske političke i društvene teorije - kao i da podrži istraživanje svojih najcenjenijih naučnika. Ako je zainteresovana za jačanje veza sa Evropom, ne bi trebalo da napada najcenjenije intelektualce u evropskim tradicijama kritičke društvene misli", ukazala je u svom odgovoru profesorka Batler.

Potpisnici peticije tvrde da je postavljanjem novog Upravnog odbora, koji predvodi Avramović, narušeno finansiranje instituta.

"Naučne stipendije zavise od garancija akademske slobode. Ta doktrina istraživačima treba da obezbedi mogućnost da postave tok sopstvenog istraživanja, kao i da fakulteti i istraživači u određenim disciplinama i oblastima studiranja imaju slobodu odlučivanja", ukazala je za Glas Amerike Džudit Batler.

Prema njenim rečima, Institut za filozofiju i društvenu teoriju vrednovao je slobodu misli i pravo određivanja sopstvenog vođstva.

"Kao i prijave i zadržavanja odobrenih međunarodnih sredstva i jačao je saradnju koju je smatrao prikladnom. Ako osobe nepijateljski nastrojene prema filozofiji i društvenoj kritici budu postavljene za rukovodioce i potom počnu sa nametanjem represivnih mera - to znači da žele njegovo uništenje. Napad na Institut nije ništa drugo nego napad na međunarodnu saradnju, otvoreno i besplatno istraživanje i doktrinu akademske slobode", ukazuje profesorka Batler.

To, prema njenim rečima, gradi kulturu cenzure i preti da uguši bilo koje drugačije ili suprotno mišljenje.

"Država koja ne podnosi neslaganja i kritike pokazuje da je slaba država i dodatno će slabiti primenom pretnji i cenzure, kao taktike izgradnje sopstvene moći. Međunarodno protivljenje ovim pretnjama jasan je pokazatelj da je podrška Institutu za filozofiju i društvenu teoriju snažna, globalna i rastuća. Reč je ovde o temeljnim pitanjima vrednosti demokratije: uloge akademskih institucija u podršci otvorenih istraživanja je od suštinske važnosti svake politike koja sebe označava demokratskom", ukazala je Džudit Batler.

Prva dobitnica nagrade Miladin Životić (koja nosi ime po jugoslovenskom i srpskom filozofu, kritičkom intelektualcu i antiratnom aktivisti, prim. nov) kaže da je posećivala Institut i sarađivala sa njegovim stručnjacima. "Reč je o grupi izuzetnih naučnika, koji sarađuju sa kolegama širom Evrope, Južne Amerike i Rusije. Njihov rad je istovremeno inspirativan i sjajan - i nastavlja važnu tradiciju srpske kritičke misli prema prekomernoj upotrebi državne moći i cenzuri intelektualnosti", zaključila je profesorka Džudit Batler u pisanoj izjavi Glasu Amerike.

Institut za filozofiju i društvenu teoriju formalno je konstituisan 1981, a samostalno je počeo da deluje 1992. godine. Međutim, njegove osnove postavljene su još 1968. posle studentskih demonstracija zbog socijalnih razlika koje su se pojavljivale u tadašnjem jugoslovenskom socijalističkom društvu i birokratizaciji jedine i vladajuće političke partije u državi – Komunističke partije Jugoslavije. To je klima iz koje su pobornici kritičke misli – filozofi Miladin Životić, Mihajlo Marković, Ljubomir Tadić, Zagorka Golubović postavili osnove ustanove, koja je pružila utočište mnogobrojnim disidentima koji su se tokom svog života nalazili u nemilosti vladajućih struktura u Jugoslaviji i Srbiji.

Tokom devedesetih godina prošlog veka Institut za filozofiju i društvenu teoriju bio je jedno od stecišta otpora prema režimu Slobodana Miloševića, bivšeg predsednika Srbije i nekadašnje Savezne Republike Jugoslavije, čiju vladavinu je obeležilo ratovanje na području Balkana, međunarodna izolacija i sankcije od kojih su najviše trpeli obični građani.

POVEZANE VESTI

Komentari (9)

Komentar je uspešno poslat.

Slanje komentara nije uspelo.

Nevalidna CAPTCHA

Kostica

Finansijska lobotomija.

Dragoslav

Blizi se Septembar a onda ce i studenti na ulice.

Raca

Pa imamo jednog filozofa, šta će nam toliki filozofi a ovaj je i najpametnije.

* Sva polja su obavezna

NAJČITANIJE

ČITAOCI REPORTERI

ČITAOCI REPORTERI

Vaša poruka je uspešno poslata.

Hvala.

GOTOVO

Ubacite video ili fotografiju.

Možete da ubacite do 3 fotografije ili videa.
Ne sme biti više od 25 MB.

Pročitajte još

Vesti

Vesti

Norveški ambasador: Zabrinut nasiljem koje se odigralo u Beogradu 22:27 h

22:27 h  |  Vesti

Vesti

Vesti

BLOG UŽIVO: Demonstranti sede na ulicama u više gradova, provokacije u Beogradu 22:17 h

22:17 h  |  Vesti

Vesti

Vesti

Rusko ministarstvo: Lažne vesti o "ruskom tragu" u neredima u Srbiji 22:11 h

22:11 h  |  Vesti

Vesti

Vesti

Fabrici: Sa pažnjom i zabrinutošću pratimo dešavanja u Srbiji 22:00 h

22:00 h  |  Vesti

Vesti

Vesti

Kusovac: Taktika večeras bolja, nema grupa koje izazivaju incidente 21:53 h

21:53 h  |  Vesti

Vesti

Vesti

Obradović: Upad u Skupštinu nema ni smisla ni efekta, odgovarao bi samo vlastima 21:49 h

21:49 h  |  Vesti

Vesti

Vesti

Tužilaštvo traži pritvor za dve osobe zbog nasilja na protestima 21:31 h

21:31 h  |  Vesti

Vesti

Vesti

Vlajić: Miran protest odlična dosetka, okupljen pretežno mlad svet 21:16 h

21:16 h  |  Vesti

loader