Građani malo znaju o tehničkom dijalogu, misle da je Briselski sporazum - jedan

Građani malo znaju o tehničkom dijalogu, misle da je Briselski sporazum - jedan

Izvor: N1

Isidora Stakić iz Beogradskog centra za bezbednosnu politiku, kaže da građani Srbije malo znaju o tehničkom delu dijaloga, da čak misle da postoji jedan brisleski sporazum, iako ih je više od 30.

Kako građani Srbije i Kosova percipiraju do sada postignute sporazume u okviru tehničkog dijaloga, koliko se ti sporazumi primenjuju, i koliko primena tih sporazuma utiče na njihove živote?

Isidora Stakić iz Beogradskog centra za bezbednosnu politiku, koja je i autorka jednog dela izveštaja koji se bavi ovim pitanjem, kaže da je istraživanje izvedeno u 16 fokus grupa u osam različitih gradova, sa akcentom na tehnički dijalog.

"Jedan od glavnih nalaza u tom istraživanju je da u Srbiji ljudi jako malo znaju o tom tehničkom delu dijaloga, što je sasvim razumljivo s obzirom na to da se u medijima govori samo o Briselskom sporazumu iz aprila 2013. tako da većina građana sa kojima smo razgovarali - kad se kaže "Briselski sporazum" - misli da postoji jedan briselski sporazum i da je to taj iz aprila 2013. Većina uopšte nije svesna postojanja ostalih sporazuma, a ima ih preko 30, koji su proizašli iz tog procesa", ističe gošća Dana uživo.

Stakićeva navodi da je to očekivano jer "tehnički sporazumi iz Briselskog dijaloga ne utiču direktno na živote većine ljudi iz Srbije, mnogo više utiču na život stanovnika Kosova, bilo Srba ili Albanaca". Percepcije građana se formiraju, dodaje, na osnovu onoga što se čuje iz medija, a čuje se da je "Srbija pobedila 5:0, da je Srbija ispunila sve svoje obaveze, a Kosovo nije ništa, da žele da nam sve otmu, da je humanitarna katastrofa na severu Kosova..."

Najviše su upoznati sa sporazumom o formiranju ZSO, što nikad nije implementirano, o čemu se najviše priča u srpskim medijima, dok su oni ispitanici, koji imaju kontakte sa Kosovom ili koji poslovno putuju, upoznati i sa Sporazumom o kretanju, dodala je.

Albanci se žale, prenosi, na reciprocitet - o čemu god pričali, dok većina Srba percipira da sporazumi znače de fakto priznanje i ne slažu se sa tim i osećaju neku vrstu poniženja, dodala je, prenoseći mišljenja ispitanika.

Kada se spomene pitanje pozivnog broja, registarskih tablica, priznavanja ili nepriznavanja školskih diploma i zapošljavanje, građani se sete da su čuli za to, ali ne znaju koji je status implementacije, kazala je gošća N1. Albanci sa juga Srbije su vrlo zadovoljni pozivnim brojem, smatraju da im je omogućio lakšu komunikaciju sa porodicom i prijateljima sa Kosova, oni to ističu kao jedini ili jedan od retkih svetlih primera Briselskog dijaloga, dok Srbi apsolutno nisu zadovoljni i pitaju se - zašto moraju da plaćaju roming tarifu kad su na Kosovu, ukoliko je Kosovo deo Srbije, i nisu zadovoljni tim sporazumom, navela je.

Stakićeva kaže da je istraživanje sprovedeno pre formiranja aktuelne Vlade Kosova, ali da građani nisu bili zadovoljni odvijanjem dijaloga do sada. "Smatraju da obični ljudi, građani i građanke, nemaju mnogo koristi od dijaloga, da glavnu korist imaju političari i uopšte elite. Ali, i pored toga što su nezadoovljni sadašnjim stanjem, oni  su za dijalog, jer ne vide alternativu dijalogu. Mnogi od njih, pogotovo oni koji imaju lična iskustva sa ratom, oni se plaše novog sukoba i vide to kao moguću alternativu dijalogu. Svi su za nastavak dijaloga, samo ne mogu da kažem da postoje slaganja oko toga kako taj dijalog treba da izgleda u budućnosti", navela je gošća N1.

Nakon istraživanja, kaže Stakićeva, došli su do određenih preporuka - da ceo proces treba da bude transparentniji, da oni tehnički sporazumi koji nisu apsolutno implementirani do sada (uzajamno priznavanje diploma, energetika...) treba da budu revidirani, jer očigledno da postoji neki problem, ukoliko nisu do sada implementirani. "Treba prestati sa govorom mržnje. Treba obezbediti nezavisno medijsko izveštavanje o celom procesu i... Malo nema smisla upućivati takve preporuke Vladi Srbije, jer očigledno da njima nije u interesu da mediji nezavisno i objektivno izveštavaju, to je deo njihove politike - da se širi međuetnička mržnja i da se širi govor mržnje prema Albancima", ocenila je Stakićeva.

Detaljnije o istraživanju, gde je rađeno i ko je učestvovao u fokus grupama, pogledajte u videu.

POVEZANE VESTI

Komentari (2)

Komentar je uspešno poslat.

Slanje komentara nije uspelo.

Nevalidna CAPTCHA

Oliver N.

I gospođica Stakić nedovoljno zna. Građani iz centralne Srbije ne plaćaju roming tarifu kada su na Kosovu i Metohiji. Svuda gde postoji Telekomov signal cena poziva u ovoj mreži ista je kao u bilo gde drugde u Srbiji.

Lsd

A zasto gradjani malo znaju?

* Sva polja su obavezna

NAJČITANIJE

ČITAOCI REPORTERI

ČITAOCI REPORTERI

Vaša poruka je uspešno poslata.

Hvala.

GOTOVO

Ubacite video ili fotografiju.

Možete da ubacite do 3 fotografije ili videa.
Ne sme biti više od 25 MB.

Pročitajte još

Vesti

Vesti

Lončar o Vučiću i virusu: Sam je tražio da se poštuju sve procedure 20:41 h

20:41 h  |  Vesti

Vesti

Vesti

BLOG UŽIVO: Ukupno 71 žrtva, od subote konferencije u 15h - bez novinara 20:25 h

20:25 h  |  Vesti

Vesti

Vesti

Nastavnici: Živog nastavnika ne može da zameni hologram, ali ipak idemo napred 19:42 h

19:42 h  |  Vesti

Vesti

Vesti

U Temerinu uhapšena dvojica zbog kršenja propisa o radu ugostiteljskih objekata 19:34 h

19:34 h  |  Vesti

Vesti

Vesti

Kampanja protiv nezavisnih medija - vlast i njoj bliski tabloidi govore isto 19:25 h

19:25 h  |  Vesti

Vesti

Vesti

Najduža zabrana kretanja i pripreme - kako to izgleda u kući s troje dece 19:24 h

19:24 h  |  Vesti

Vesti

Vesti

Redovne konferencije u 15h od sutra - bez novinara, pitanja mejlom 18:54 h

18:54 h  |  Vesti

loader