Klačar o cenzusu: Pravna nesigurnost i nepotrebna promena pravila igre

Klačar o cenzusu: Pravna nesigurnost i nepotrebna promena pravila igre

"Očekivati je da smanjenje cenzusa ima neku vrstu političkog cilja, da one stranke koje ne mogu da pređu 5 odsto, pređu 3 odsto. Manji je motiv za SNS sređivanje sistema, a više politički. Ako govorimo o efektima bojkota, najveći izazov za SNS je potencijalni jednostranački parlament. Oni bi to voleli da izbegnu", smatra Bojan Klačar iz CeSida.

Kako kaže Klačar, posle inicijative predsednika Srbije da se cenzus spusti na 3 odsto, nametnule su se dve reakcije.

"Jedna je da je to iznenađenje, ne samo što cenzus nije bio predmet razgovora, već što to nije bila tema u izbornoj reformi, cenzus nije bio predmet debata. Druga je da se radi o radikalnoj meri, uz način glasanja, cenzus i izborne jedinicie su noseći stubovi sistema, obično je dobra praksa da se te teme ne otvaraju uoči glasanja. Jer mora da se uradi analiza, da se povede rasprava i da svi akteri dobiju jednake uslove u tim okolnostima".

Klačar dodaje da je ta odluka nastala kao posledica najavljenog bojkota i analiza koje su ukazivale na posledice ukoliko opozicija bojkotuje izbore.

"O tome se razgovara u SNS, ja mislim da odluka nije finalna i da će razmisliti da li će je usvojiti, svedoci smo da postoji dosta negativnih kritika na to rešenje, sklon sam da verujem da će još jednom razmisliti".

On dodaje da se smanjenjem cenzusa zalazi u neku vrstu pravne nesigurnosti i nepotrebne promene pravila igre tri meseca uoči glasanja. 

"Legitimno je razgovarati o cenzusu i ne postoji pravilo da je cenzus od 5 bolji od cenzusa od 3, ali nije prethodila analiza, ne znamo šta je motiv koji je podstakao predsednika da izađe s tom idejom. Ako se rešava problem pluralizma u parlamentu, to nije probnlem, videćemo da u parlamentu imamo više od 10 stranaka, sada mislim da ih ima 15. Nedostaje analiza, menjaju se pravila igre i unosi se neka vrsta nesigurnosti. Neće svim akterima biti ista pravila, jer možda imate neke stranke koje su pravile strategiju na 5 odsto i da su bespotrebno trošile sredstva".

Klačar smatra da smanjenje cenzusa kratkoročno ne bi izazvalo problem i da ne bismo došli u političku krizu, ali bismo došli u neku vrstu krize demokratije. "Čak i da se desi da samo dve stranke pređu cenzus, ne očekujem dramatične potrese ali očekujem neku vrstu izazova koji će SNS morati da rešava".

Klačar kaže da se postavlja pitanje da li je ovo dobro za demokratske procese i da li je potrebno menjati uoči izbora. Smatra i da je predsednik u pravu kada kaže da "ovaj ili onaj cenzus nije nešto što je problem", ali bi bil dobro da znamo zašto to radimo i da li je bilo nekih drugih stvari koje smo mogli da menjamo.

"Mi smo s istim cenzusom imali različite parlamente. Kada imate zdrav stranački život, kao što je bilo do 2012. imali ste raznovrstan parlament u kome su stranke nudile različite alternative. Od 2014. vidimo kako disbalans u političkom životu utiče na parlamentu. Ne verujem da spuštanje može da utiče na atmosferu, jer će ona biti onakva kako je kreiraju iz vlasti. Iz ugla zajednice bi bilo bolje rešiti one stvari koje su problem za sve, da se razgovara o medijima, čini se da ljudi nemaju problema s cenzusom, ali žele da se unaprede stvari u medijima".

Čini se da ne postoji nijedna stvar koju bi vlast mogla da uradi a da utiče na stav SZS, smatra on.

"Kako će da reaguju stranke koje se dvoume, čini se da reakcija PSG nije bila pozitivna, čak i za SNS ovo rešenje nosi negativne efekte, jer su sa brojnih adresa došle kritike, očekivalo se da će fokus biti na implementaciji onih mera koje su dogovorene u dijalogu".

Na pitanje da li se u praksi nešto unapredilo nakon dijaloga vlasti i opozicije, Klačarr je rekao da je formalno veći deo stvari ispunjen.

"Čekamo dva člana Saveta REM-a i pravilnik za ponašanje javnih servisa. U medijskom delu ne vide se značajnije promene, ne možemo da analiziramo kakve će biti promene u radu RIK-a, urađene su neke važne stvari kada je reč o biračkim spiskovima. Mediji i funkcionerska kampanja ne vidimo napredak, mi ćemo kao civilno društvo pratiti implementaciju mera i to ćemo raditi tokom kampanje".

POVEZANE VESTI

Komentari (5)

Komentar je uspešno poslat.

Slanje komentara nije uspelo.

Nevalidna CAPTCHA

S&S

Istina. Recena je istina.

Jagodinac

Ako je deo opozicije odlucio da bojkotuje izbore kako to da su oni najglasniji oko ove odluke, pa sto Vas to toliko pogadja kad vec ne izlazite na izbore ili hocete exkluzivnost i da podignemo cenzus na 10, /,

MilanSM

Da podignete cenzus??? A ko si ti kad imaš takve moći???

* Sva polja su obavezna

NAJČITANIJE

ČITAOCI REPORTERI

ČITAOCI REPORTERI

Vaša poruka je uspešno poslata.

Hvala.

GOTOVO

Ubacite video ili fotografiju.

Možete da ubacite do 3 fotografije ili videa.
Ne sme biti više od 25 MB.

Pročitajte još

Vesti

Vesti

Grenel sa Tačijem: Moramo da napredujemo, to uključuje i odustajanje od taksi 22.01.2020.

22.01.2020.  |  Vesti

Vesti

Vesti

Žigmanov: Hrvati u Srbiji žive u strahu jer su najomraženija manjina 22.01.2020.

22.01.2020.  |  Vesti

Vesti

Vesti

Vučić za Blic: Težak razgovor sa Đukanovićem, pozicije veoma udaljene 22.01.2020.

22.01.2020.  |  Vesti

Vesti

Vesti

Direktor Rojtersovog instituta: Moćnici bi svim sredstvima da kontrolišu medije 22.01.2020.

22.01.2020.  |  Vesti

Vesti

Vesti

SzS: Potpuno smo jedinstveni u bojkotu lažnih izbora i borbi za promenu sistema 22.01.2020.

22.01.2020.  |  Vesti

Vesti

Vesti

Indeks demokratije "Ekonomista": Srbija pala za pet mesta tokom 2019. 22.01.2020.

22.01.2020.  |  Vesti

Vesti

Vesti

Đurić: Sporazum o avio liniji ekonomski aranžman, ima i političkih elemenata 22.01.2020.

22.01.2020.  |  Vesti

Vesti

Vesti

Udružili se Albanci s juga Srbije, očekuju tri poslanika u parlamentu 22.01.2020.

22.01.2020.  |  Vesti

loader