Izvor: N1
Pre 75 godina, posle 1287 dana duge nemačke okupacije glavnog grada tadašnje Jugoslavije, Beograd je oslobođen. Malobrojni, još živi, oslobodioci sećaju se borbi. Donosimo vam priču o dvojici Miladina, jednom običnom vojniku i jednom običnom građaninu. Dali su veliki doprinos za oslobođenje prestonice, međutim o njihovim podvizima retko se govori.
"Beogradska operacija" 14. okobra 1944 godine ušla je u završnu fazu. Sa Avale, partizani i vojnici Crvene armije, predvođeni Pekom Dapčevićem i maršalom Fjodorom Tolbuhinom, krenuli su u ofanzivu ka centru prestonice. Nekada osamnaestogodišnji borac Borislav Filipović, 75 godina kasnije, seća se kako je sa svojim drugovima isterao okupatore iz Beograda.
"Borbe su bile teške, od kuće do kuće, od vrta do vrta, od kamena do kamena, kako možeš - tako se spašavaš", priča za N1 Filipović.
Najteže bitke odvijale su se na Terazijama. Zgrade su se rušile, žrtve bivale sve brojnije. Od Slavije do Palate Albanija tri dana i noći trajala je borba bez predaha.
"To su oni završni činovi borbe, kad još se lome snage, ništa nije gotovo, a to je sve do poslednjeg trenutka, a to je Albanija i isticanje zastave i ta euforija kada su Beograđani videli zastavu slobode na najvišem zdanju svoga grada", priča istoričar Dejan Ristić.
Mladi vojnik, a veliki heroj, Miladin Petrović je prvi koji je na vrhu Palate Albanija 19. oktobra uveče istakao jugoslovensku zastavu sa petokrakom. Tada je na njega pucao jedan Nemac iz mitraljeskog gnezda i ranio ga. Međutim, Petrović se brzo oporavio, vratio u borbe i nekoliko sedmica kasnije poginuo na Sremskom frontu.
Kada su ugledali zastavu, Beograđani su znali da je neprijatelj poražen. Ipak, grupe okupatora i dalje su se krile po podrumima i kanalizacionim cevima. Povlačeći se, rušili su sve za sobom, a 20. oktobra 1944. rešili su da sruše i most preko Save. To je sprečio građanin koji je živeo u blizini. Miladin Zarić, pedesetogodišnji učitelj, sa deminerskim znanjem iz prethodnog rata.
Sa terase na trećem spratu zgrade Miladin Zarić imao je odličan pogled na Savski most i na to kako ga Nemci miniraju. Bio je odlučan da spreči da se prekine jedina veza, u tom momentu, Beograda sa Sremom. Sam je otišao do podnožja mosta, pronašao detonator i presekao već zapaljenu detonatorsku žicu.
Ipak, počasti su za hrabrog učitelja izostale, tadašnjim vlastima smetalo je to što ne želi da učestvuje u nacionalizaciji komšijske imovine.
Međutim, upravo zbog toga, komšije ga se i danas sećaju sa poštovanjem.
"Bio je divan, ne mogu vam opisati. Nema više takvih komšija, ja da vam kažem. To su bile komšije, više nema takvih", priča komšinica učitelja-heroja.
Nema ni spomen-ploče za učitelja Zarića na mostu, iako je njegov podvig zabeležen u celoj Evropi.
"To su tipični nemački vojni mostovi, koje su oni brzo gradili prilikom napredovanja, tj. tokom okupacija teritorija. Postojala su dva - jedan na teritoriji Poljske, on je s vremenom urušen i ovaj je jedini u Evropi koji govori o tom razdoblju, je upravo naš", ističe istoričar Dejan Ristić.
N1: Sve ostalo su Nemci porušili?
Ristić: Sve. Ovaj je jedan jedini u Evropi, tim pre treba da ostane tu gde jeste.
Istoričar dodaje, ne samo da gradske vlasti, zbog novih urbanističkih ideja ne bi smele da sklanjaju most, već bi trebalo i da ga nazovu po učitelju Zariću.
