Stojanović Gajić: Strategija bezbednosti daje previše moći predsedniku države

Stojanović Gajić: Strategija bezbednosti daje previše moći predsedniku države

Strategija nacionalne bezbednosti i strategija odbrane stigle su nedavno u Skupštinu gde čekaju raspravu pred poslanicima. Direktorka Beogradskog centra za bezbednosnu politiku Sonja Stojanović Gajić kaže da je dobro što je predložena nova strategija i što se ona usklađuje sa EU, ali da su učinjeni propusti, jer je vođena minimalna javna rasprava. Ona upozorava i da strategija nacionalne bezbednosti daje predsedniku države previše moći, a koje mu po Ustavu i ne pripadaju.

"Dobro je da je predložena nova strategija i što se usklađuje sa opredeljenjima Evropske unije. Propusti su načini na koji se došlo do ovog dokumenta, vođena je minimalna rasprava i to pred novogodišnje praznike, što ukazuje na to da nije bilo iskrene želje za raspravom. Na tri okrugla stola, predstavnici međuresorne grupe nisu odgovarala na pitanja zainteresovanih učesnika, već su samo prikupljali komentare", kazala je Stojanović Gajić u Danu uživo.

S obzirom da se radi o, kako je rekla, najvažnijim dokumentima koji određuju politiku bezbednosti, a donekle i spoljnu politiku, i da će uticati na život svih ljudi, kroz na primer, uvođenje nastave o vojsci u srednje škole, ili kroz ponovno uvođenje vojnog roka, Stojanović Gajić misli da je trebalo otvoriti širu raspravu o ovoj strategiji.

"U javnoj raspravi nisu učestvovale političke stranke, nisu pozvani, niti je postojao dijalog s civilnim društvom i stručnom zajednicom, i ne znamo na osnovu kojih analiza su predočena nova opredeljenja u novoj strategiji nacionalne bezbednosti", kaže gošća N1.

Izmenama Zakona o odbrani već je uvedena mogućnost da predstavnici Ministarstva odbrane, od bilo kog, ne samo državnog organa, nego i biznisa, NVO, škola, traže podatke za koje oni smatraju da su važni za odbranu, a da nema definiciju koji su to podaci, kaže Stojanović Gajić

 Na pitanje koliko prostor ima da se utiče na promene, Stojanović Gajić kaže: "Svi akteri mogu da se javno izjašnjavaju, kao evo ja, a pravi prostor bi trebalo da bude u skupštini, i da to ne bude pro forme, nego da bude prava rasprava. U parlamentu u kome deo političkih aktera ne prisustvuje sednicama, ne možemo reći da postoji rasprava o ovom dokumentu".

Govoreći o tome šta su novine u strategiji, Stojanović Gajić kaže da ih ima nekoliko.

"Ima značajnih razlika u odnosu na dokument iz 2009. godine. Prvo, jer se u ovom po prvi put obrazlaže vojna neutralnost. Velika razlika je da, pored saradnje sa zemljama članicama NATO, u okviru Partnerstva za mir, naša vlada se opredeljuje i za saradnju sa Organizacijom za kolektivnu bezbednost, koja je pod vođstvom Rusije. Dakle, negde to balansiranje između Istoka i Zapada, i ostajanje na putu EU, je neka novina", kaže Stojanović Gajić.

Kao drugu novinu ona navodi uvođenje politike totalne odbrane.

"To je velika promena koja se tiče svih građana, jer podrazumeva mnogo veće angažovanje ne samo vojnih, nego i civilnih snaga. Mi smo već na mala vrata, kroz izmene nekih zakona, videli sprovođenje ove politike. Na primer, izmenama Zakona o odbrani je uvedena mogućnost da predstavnici Ministarstva odbrane, od bilo kog, ne samo državnog organa, nego i biznisa, NVO, škola, traže podatke za koje oni smatraju da su važni za odbranu, a da nema definiciju koji su to podaci. To može dovesti do toga da pripadnici Ministarstva odbrane ulaze u neke segmente u koje do sada nisu imali pristup. Takođe, najava uvođenja rezervnog roka za one koji nisu služili vojsku, uvođenje vojnog obrazovanja, vezano je za koncept totalne odbrane, o kojoj nije bilo diskusije u društvu", kaže gošća N1.

Ona navodi i "mnogo pesimističniji pogled na region" kao još jednu promenu.

"Dakle, zamisliviji sukob i dalje držanje Kosova kao pretnje broj jedan, uz čvršće granice šta sve nećemo s Kosovom, i drugo - zalaganje za prava Srba van Srbije, što nisam sigurna da je pravo mesto u strag za nacionalnu bezbednost. Treća stvar je da se čini da strategija neće ostati pro forme, već se predviđa i usvajanje akcionih planova na godišnjem nivou, u kojima će se precizirati ko šta od državnih organa u sklopu ove totalne odbrane planira da radi i prati", kaže direktorka Beogradskog centra za bezbednosnu politiku.

Ona kaže da je totalna odbrana komplementaran pojam vojne neutralnosti o kojoj treba da se vodi rasprava.

"Totalna odbrana može ukazivati na veću saradnju civilnih i bezbednosnih organa, na bolju spremnost za vanredne situacije, a može podrazumevati i ekstremnu militarizaciju društva. To je tema o kojoj treba da se vodi rasprava, o tome šta možemo da priuštimo i šta ima najviše smisla. Možda ima više smisla da više sarađujemo sa susedima, nego da ulažemo u potpuno nezavisnu odbranu", rekla je Stojanović Gajić.

Ona navodi i da, kada se usvoji straegija nacionalne bezbednosti, da onda kreće da se gradi sistem, da se ide u usvajanje drugih strateških dokumenata kao plana odbrane i da ćemo zapravo tek tada videti šta to znači i koliko će nas koštati.

Beogradski centar za bezbednosnu politiku je kritikovao ulogu koja se novom strategijom predviđa za predsednika države.

"Da, jer strategija nacionalne bezbednosti predviđa ulogu koja nije predviđena Ustavom za njega, a to je da će predsednik da usmerava sistem nacionalne bezbednosti. Dakle, sve obaveštajne službe, i policiju i razne druge organe, što nije njegova uloga u našem Ustavu. Kao da se na mala vrata stavlja kao strateško opredeljenje nešto što se sada dešava u praksi, a što nije u skladu sa ulogom koja je zakonom propisana. Po ustavu, predsednik samo komanduje vojskom, usmerava sistem odbrane i učestvuje u Savetu za nacionalnu bezbednost, ali je Vlada ta koja treba da postavlja politiku i da usmerava i koordinira rad svih državnih organa. U suprotnom ćemo imati koncentraciju suviše moći, pogotovo moći prinude, u rukama jednog čoveka, ko god bio taj čovek", naglasila je Stojanović Gajić.

Strategije preduslov za Poglavlje 31, ali...

Neke druge organizacije, poput CEAS-a, smatraju da bi ove strategije mogle da ubrzaju otvaranje poglavlje 31 sa EU. Stojanović Gajić kaže da nije bitno samo da li su one usvojene, nego i šta piše u njima.

"Preduslov za otvaranje poglavlja 31 jeste bilo usvajanje ovih strategija, ali EU neće gledati samo da li su one usvojene, nego i šta je u njima. Delu evropske zajednice neće se svideti to približavanje Rusiji, i kao što smo čuli na nedavnom sastanku ministara EU, dobili smo oštru kritiku za to 'sedenje na dve stolice'", kazala je gošća N1.

Na pitanje kako ocenjuje trenutnu bezbednosnu situaciju u zemlji, Stojanović Gajić kaže: "Bezbednosna situacija je takva da ljudi ili žele da se zatvore u svoja četiri zida i da nemaju kontakte s drugim ljudima, što je protivno demokratiji, ili da preuzmu pravdu i bezbednost u svoje ruke, što je suprotno pravnoj državi. Dakle, to da krenu sami da se štite ili da se sukobe sa onima koji njima prete, onda imamo urušavanje pravne države. a imamo i ovo predizborno zastrašivanje u regionu. Sve to okreće građane od konktakta s drugim građanima i životu u zemlji na jedan siguran način, odvraća od želje da svoje ambicije ostvare u ovoj državi", kaže Stojanović Gajić.

O jačanju desničarskih organizacija, gošća N1 kaže da je to trend i u Evropi i svetu.

"Desnica u Evropi jača, i postoje veze između naše desnice i onih u drugim zemljama, a sve to ima veze s političkim trenutkom u kome nemate rešenja u institucijama, nemate dijalog u skupštini, između različitih državnih organa i segmenata društva i to je podložno tlo da se jave nedržavni akteri. Državni organi koji treba da nas štite, vidimo - to ne čine. Evo na primer, imamo slike sa Stare planine, gde ljudi brane bukvalno život, a vi imate scene na kojima privatno obezbeđenje ulazi u sukobe sa građanima, a da policija ne postupa, ili kasno postupa. To proizvodi veliku neizvesnost i vraća nas unazad", naglašava Stojanović Gajić.

POVEZANE VESTI

Komentari (7)

Komentar je uspešno poslat.

Slanje komentara nije uspelo.

Nevalidna CAPTCHA

kritika

država, to sam ja. jasno???

Ratomir

Po mom uverenju Totalna odbrana je prilagodjeni Sistem ONO i DSZ (Opstenarodna odbrana i drustvena samozastita) iz bivse Jugoslavije koja je znacajno doprinela raspadu Jugoslavije i vojnim porazima JNA sa Slovenijom, Hrvatskom i BiH i kasnije Vojske SRJ sa Kosovom i NATO. Obzirom da je narod iskljucen iz javne rasprave ocigledno je da se radi o uspistavljanju vojne demokratije u plemenskom drustvu gde drzava i Ustav sluze kao kamuflaza za privid civilnog drustva. Istorija uci da ova vrsta tzv neutralnosti dok se ne vidi ko pobedjuje pa zatim prilazak pobedniku i saradnja donosi velike zrtve gde strada narod bez potrebe. Sasvim je izvesno da vojno politicki vrh pokusava da igranjem na zici koristi nekada poznatu SAD diplomatiju izolacionizma "ne biraj stranu, ne pravi neprijatelja...". Ali u Srbiji to nije moguce jer Srbija nema snage ni uslova da bira ili odlucuje zbog prisustva Rusije i Kine koje mogu u skoro svakom trenutku da nametnu svoju volju Srbiji i sire u regionu. Najveca smetanja uspehu ovih planova je napustanje uloge naroda kao osnove i nosioca odbrane u korist drzave tj vojno policijskih bezbednosnih snaga koje veruju da su visoko osposobljene i profesionalne da same kao drzava a ne narod brane teritoriju i sebe. Posebno izgleda da pitanje moralno politickog stanja se pismatra kroz birokratski sistem upravljanja kako civilnih tako i vojnopolicijskih i bezbednosnih steuktura iako se radi o vitalnoj funkciji odbrane.

mama

Al si upucen,svaka cast.

* Sva polja su obavezna

NAJČITANIJE

ČITAOCI REPORTERI

ČITAOCI REPORTERI

Vaša poruka je uspešno poslata.

Hvala.

GOTOVO

Ubacite video ili fotografiju.

Možete da ubacite do 3 fotografije ili videa.
Ne sme biti više od 25 MB.

Pročitajte još

Vesti

Vesti

Radnici Pošte odbili ponudu Vlade da najniže plate budu povećane za 20 odsto 00:00 h

00:00 h  |  Vesti

Vesti

Vesti

Zukorlić kaže - plagijate osuditi, a u odluci o Malom vidi politički obračun 08.12.2019.

08.12.2019.  |  Vesti

Vesti

Vesti

Vučić: Krivična prijava jer nema smisla da 500 puta odgovaram na iste gluposti 08.12.2019.

08.12.2019.  |  Vesti

Vesti

Vesti

Janković tražio da Zukorlić ispita Filološki fakultet i finansijske zloupotrebe 08.12.2019.

08.12.2019.  |  Vesti

Vesti

Vesti

Prostorni plan nije predvideo naplatne rampe koje niču oko Niša 08.12.2019.

08.12.2019.  |  Vesti

Vesti

Vesti

Samoopredeljenje: Kurti se ne plaši nikoga, niti na Kosovu, niti bilo gde drugo 08.12.2019.

08.12.2019.  |  Vesti

Vesti

Vesti

Pucnjava u Padinskoj skeli, ranjen muškarac 08.12.2019.

08.12.2019.  |  Vesti

Vesti

Vesti

Putešestvije jednog mosta: Koliko će ovaj poklon koštati vojvođanske opštine 08.12.2019.

08.12.2019.  |  Vesti

loader