Gošće N1: Zloupotreba ličnih podataka česta, više iz neznanja nego iz namere

Gošće N1: Zloupotreba ličnih podataka česta, više iz neznanja nego iz namere

Novi Zakon o zaštiti podataka o ličnosti počeo je da se primenjuje od 21. avgusta. Nevena Ružić, pomoćnica generalnog sekretara Službe poverenika kaže da je zakon usklađen s pravilima EU i da donosi neka nova pravila, koja nismo imali do sada, recimo, ona koja se tiču tehnoloških inovacija.

Zakon o zaštiti podataka o ličnosti sada treba da prilagodi domaći pravni okvir savremenim tehnološkim izazovima po privatnost građana, ali i da uskladi domaće standarde sa Opštom uredbom EU o zaštiti podataka o ličnosti (GDPR), upravo zasnovane na podacima o ličnosti kao najvrednijem resursu digitalne ekonomije.

"Dobro je kod novog zakona što je usaglašen s pravilima EU...on nam donosi neka nova prava koja do sada nismo imali, zakon je takođe usklađen s tehnološkim inovacijama. Svi oni koji rukuju podacima imaju mnogo stroža pravila, načelo odgovornosti je pojačano...Što se tiče Poverenika - novine su brojne, uvode se neka nova ovlašćenja, što znači da moramo da uskladimo sada mnoge druge zakone i uredbe", kazala je Ružić u Novom danu.

Kako je rekla, novina je i mogućnost korektivnih mera, a cilj je da ne dođe do kršenja privatnosti.

Jelena Adamović iz Share Fondacije kaže da podaci o ličnosti ne podrazumevaju samo ono što nam svima padne prvo na pamet, a to je JMBG, ime i prezime, već mnogo više.

"Sve što može da se poveže s nekim licem i što može da upućuje na njega. Na primer, pretraga na internetu. Cela naša istorija surfovanja na netu može da se dovede u vezu s nama, i to je dovoljno da može da se kaže da to naše ponašanje predstavlja podatak o ličnosti", kazala je Adamović.

Podatak o ličnosti je i nečije mišljenje o nama, dodala je Ružić.

"Često na naša pitanja dobijamo odgovore poput 'pa mi samo sakupljamo podatke', 'mi ih samo čuvamo, ništa ne radimo'. To su sve podaci o ličnosti i prema njima se mora odgovorno ponašati", kazala je Ružić.

Na pitanje da li se u Srbiji neke kompanije ili političke organizacije bave prikupljanjem podataka, Adamović kaže: "Iz pozicije građana koje dolaze u razne situacije, meni se čini da ne postoji ta kultura svesti, počevši koliko nas često zovu ili dobijamo mejl od kompanija za koje ne znamo kako su došle do naših podataka koja ne znamo kako su dobili naše podatke".

jelena adamović Izvor: N1

Adamović navodi da naše podatke najčešće koriste kompanije u marketinške svrhe.

"...da bi marketinška industrija nastavila da profitora. Ali, ne sme da se izgubi iz vida da sa druge strane stoje građani, koji imaju prava da u najmanju ruku ne budu maltretirani od strane raznih marketinških kampanja, a još dodatno da nemaju prava da budu profilisani, ukoliko nisu pristali, da bi im se slale ciljane marketinške poruke", kazala je.

Nevena Ružić dodaje da svoje podatke najčešće građani sami dele, često "naivno verujući da su platili time neku uslugu koju su dobili besplatno".

"Nekad ih daju naši prijatelji ili rođaci, ali dešava se i da ih je neko zloupotrebljava sa 'Belih strana'...Mi možemo da naše ime ne bude na toj listi. Ali ako smo ih stavili na Belu listu, to ne znači da je ta lista dostupna za bilo koga, već za nekoga da stupi u vezu s nama, a ne da nas marketinšku stručnjaci maltretiraju", naglasila je.

Na pitanje ko je kriv - onaj ko je dao naše lične podatke, recimo zdravstvene, ili onaj ko ih je zloupotrebio, Ružić kaže da je odgovornost na svakome.

"Praksa nam govori da ta odgovornost kontinuirano nedostaje. Postupci koji se vode u prekršajnim sudovima često zastarevaju, jer je kratak rok za zastarevanje,a s druge strane, krivičnih postupaka ima jako malo, a i oni se završe ili dogovorom ili poravnanjem. Odgovor bi, dakle, bila na svakome, jer s novim zakonom taj deo odgovornosti postaje važan. Ako obrađujete podatke o ličnosti, morate ih odgovorno koristiti", kazala je Ružić.

Iako je bilo primera u skorijoj prošlosti, kada je jedan poslanik u Skupštini Srbije mahao zdravstvenim kartonom drugog poslanika, Adamović kaže da se zloupotrebe dešavaju više iz neznanja nego iz namere.

"Najviše zloupotreba u Srbiji, kojih je puno, čini mi se da su se događale zbog nemanja svesti da obrada ličnih podataka podrazumeva neka pravila, pa se dolazi do toga da građani lako pšristaju da sdaju svoje podatke, a sa druge strane, kompanije će zloupotrebiti podatke, a neće bit svesne da su to uradile i da su prekršile neki zakon", kazala je Adamović.

POVEZANE VESTI

Komentari (3)

Komentar je uspešno poslat.

Slanje komentara nije uspelo.

Nevalidna CAPTCHA

Mikan

Pa sam g. Marinovic kaze da je zakon pun propusta. Procitajte malo i na netu sta kazu strucnjaci. I nemojte da nam prodajete foru kako je na zapadu. Koliko je do sada bilo prodaja baza podataka od strane velikih npr. Marketinskim agencijama. Clan sam Medjunarodne organizacije, i nikada me niko nije pitao za pristanak da objavi osnovne podatke o meni. Osnovno je osnovno. Ukucajte u google svoje ime i prezime, i sigurno ce izaci neki podatak o Vama. A nikada niste nikome dali saglasnost. Zna se sta je dozvoljeno a sta ne. A kod nas je izgleda i ime i prezime zabranjeno.

Dejan

Uzimao sam kredit u banci. Niko me nije pitao da li hocu da upisem jmbg. Morao sam. U protivnom nema kredita. Navodno svi koji prikupljaju podatke se pravdaju i moraju imati pristanak. Pristanak je hoces ili neces. A ne moras. Smesno je zaista. Ovo je prica za budale. Pronadjite malo na netu, sta strucnjaci kazu i o novom i o starom zakonu o zastiti podataka o licnosti. Pa sam G. Ma

Лана

Код нас је можда више из незнања и бахатости у односу на свет, мада за прави закључак морали би располагати с много више информацијама којима тренутно не располажемо, па ни служба повереника. С друге стране, у белом свету се одлично зна употребна вредност података и тамо тржиште производа и услуга подједнако успешно раби податке као и њихове службе уз помоћ врсних ИТ сртучњака који своје знање, не обазирући се на етику, продају за пристојан стандард. Битка за приватност треба да траје колико и за свако друго људско право које је унижено у 21 веку. Исход није обећавајући, али истицање беле заставе само ће убрзати пропаст цивилизације.

* Sva polja su obavezna

NAJČITANIJE

ČITAOCI REPORTERI

ČITAOCI REPORTERI

Vaša poruka je uspešno poslata.

Hvala.

GOTOVO

Ubacite video ili fotografiju.

Možete da ubacite do 3 fotografije ili videa.
Ne sme biti više od 25 MB.

Pročitajte još

Vesti

Vesti

Ljimaj: Treba nastaviti dijalog, jer Kosovo dijalogom nikada nije izgubilo 18.09.2019.

18.09.2019.  |  Vesti

Vesti

Vesti

Palmer: Sledeća vlada Kosova mora da bude spremna da suspenduje carine 18.09.2019.

18.09.2019.  |  Vesti

Vesti

Vesti

Dete u vrtiću popilo asepsol umesto vode 18.09.2019.

18.09.2019.  |  Vesti

Vesti

Vesti

Studenti: Radikalizovaćemo blokadu, ako zahtevi ne budu ispunjeni za sedam dana 18.09.2019.

18.09.2019.  |  Vesti

Vesti

Vesti

Koalicija Sloboda: Pretnje da će ostati bez posla ukoliko ne napusti odbor 18.09.2019.

18.09.2019.  |  Vesti

Vesti

Vesti

Masovno trovanje pasa lutalica u Prokuplju, treće ovog meseca 18.09.2019.

18.09.2019.  |  Vesti

Vesti

Vesti

CIK: Odbijeno pet hiljada prijava za glasanje van Kosova 18.09.2019.

18.09.2019.  |  Vesti

Vesti

Vesti

Redža o Novom brdu: UNESCO obavezao kompaniju Koto da sanira štetu tokom radova 18.09.2019.

18.09.2019.  |  Vesti

loader