Institucije bez odgovora čime je osuđenica u bekstvu zaslužila pasoš Srbije

Institucije bez odgovora čime je osuđenica u bekstvu zaslužila pasoš Srbije

Izvor: N1

Vest da je bivša predsednica Vlade Tajlanda dobila državljanstvo Srbije uzburkala je domaću javnost, pre svega zbog nedostatka informacija o tome. Državne institucije ostale su neme na pitanja N1 o tome, pa ostaje nejasno kakav je to viši interes naterao Anu Brnabić da potpiše odluku o primanju u državljanstvo osuđenika u bekstvu.

Novinar Boško Jakšić kaže da sakrivanje informacija izaziva sumnju da se radi o zakulisnim radnjama.

Jingluk Šinavatra, bivša predsednica Vlade Tajlanda, kod kuće je kriminalac u bekstvu. Osuđena je na pet godina zatvora zbog korupcije u vreme dok je bila na položaju. U Srbiji je, od pre nekoliko dana, komšinica Srpkinja. Odlukom Vlade na čelu sa Anom Brnabić od 27. juna, Šinavatra je dobila državljanstvo Srbije

"Prima se u državljanstvo Republike Srbije, Šinavatra Lert Jingluk, rođena 21. juna 1967. godine u mestu Čiang Mai, Tajland, državljanka Tajlanda", stoji u odluci.

Još je navedeno da je odluka doneta na osnovu prvog i trećeg stava iz člana 19 Zakona o državljanstvu. 

"U državljanstvo Republike Srbije može biti primljen i stranac čiji bi prijem u državljanstvo Republike Srbije predstavljao interes za Republiku Srbiju" i "o prijemu u državljanstvo Republike Srbije iz stava 1 ovog člana, na predlog nadležnog ministarstva, odlučuje Vlada Republike Srbije".

Iz odluke Vlade Srbije ne vidi se o kakvom se interesu radi, ni koje ministarstvo je to predložilo. Pasoši su u nadležnosti MUP-a Srbije, iz koga nam nisu odgovorili na postavljena pitanja, kao što ni u Vladi Srbije nismo naišli na otvorena vrata, pa su i pitanja upućena na tu adresu takođe ostala bez odgovora. Jedina zvanična informacija na tu temu, kako prenosi Glas Amerike, data je iz kabineta Ane Brnabić pre dve godine:

"Interes Republike Srbije za prijem stranog državljanina u naše državljanstvo može biti ekonomski, sportski, kulturni ili naučni, a procedura zavisi od slučaja".

grafika Izvor: N1

Jedini koji je pristao da govori na tu temu je predsednik države, koji kaže da se zalaže za "apsolutnu liberalizaciju srpskih pasoša".

"Ne vidim da je to za nas bilo kakav problem, posebno ako je vlada mogla da vidi ma kakvu ekonomsku li bilo koju drugu korist za našu zemlju. Tako da... To sad kao sveti pasoš ili ne znam šta. Pa super, dovodite ljude u našu zemlju. Bolje da dovodimo ljude, mnogo ljudi smo izgubili zahvaljujući siromaštvu u kojem su nas ostavili", rekao je predsednik Srbije Aleksandar Vučić.

Šinavatra u Srbiji nikada nije bila, pa je nejasno na koji način je obavljena procedura, kao i da li joj je pasoš uručen. U regionu je boravila samo jednom i to u Crnoj Gori, nakon što je njen rođeni brat Taksin Šinavatra, takođe bivši premijer Tajlanda, osuđen za korupciju, dobio pasoš Crne Gore. 

A šta bi mogao da bude taj državni interes?

"Postoji osnovana sumnja da se radi o jednom korupcionaško mafijaškom spletkarenju. Postavlja se pitanje da li Srbija postaje sigurna kuća za korupciju", kaže novinar Boško Jakšić.

Jakšić kaže da Šinavatra nije jedina odoba koja je dobila pasoš, a koju prate kontroverze. Podseća na Mohameda Dahlana, bivšeg šefa palestinske tajne službe i nekadašnjeg lidera pokreta Fatah, koji je državljanstvo Srbije dobio krajem 2013. godine. Iako se radi o naizgled nepovezanim osobama, postoji nešto što im je zajedničko, kaže Jakšić.

"Zajednički imenitelj i spona između njih je veliki Vučićev prijatelj šeik vladar Abu Dabija, koji je poslovni prijatelj i jedne i druge porodice, tako da dolazim do zaključka da bi ovode mogli da pozovemo u pomoć još jednog državljanina Srbije, Stivena Sigala, izgleda bi jedini on mogao da raščisti ovu mutnu situaciju", dodaje Jakšić.

Pored Sigala, državljanstvo Srbije dobili su i drugi umetnici ili sportisti, ali i pojedine kontroverzne osoba koje su dobile crvene pasoše.

Magazin Nedeljnik podseća i na još dva pripadnika Fataha, Samira el Mašaravija i Sufijana Abu Zejida, koji su takođe državljani Srbije.

Pojedini, ipak, nisu dobili državljanstvo, ali jesu drugu vrstu zaštite. Pa su, na primer, biznismeni Sebastijan Gica iz Rumunije i Cvetan Vasilev iz Bugarske, u matičnim državama takođe optuženi ili osuđeni za korupciju, dobili politički azil u Srbiji.

POVEZANE VESTI

Komentari (36)

Komentar je uspešno poslat.

Slanje komentara nije uspelo.

Nevalidna CAPTCHA

Sloboda ili ništa

Ekonomsko državljanstvo u Srbiji znači da kao mafijaš svetskog ranga poneseš iz svoje zemlje pokradene milione, udeliš naprednim kradikalima 20-30% svote prljavog novca i do kraja života si slobodan kao ptica na grani od Interpola i svih svetskih tajnih službi.

Mafija ��

Lova na tajnom računu na kajmanskim ostrvima. I u premijerkinomi u gazdinom džepu. Danas ništa nije džabe. U budžetu republike Srbije sigurno nije. Njega pune samo radnici‼️

Фактор мира и стабилности

Шта је разлог!? Частила по кабинету, а шта друго!?

* Sva polja su obavezna

NAJČITANIJE

ČITAOCI REPORTERI

ČITAOCI REPORTERI

Vaša poruka je uspešno poslata.

Hvala.

GOTOVO

Ubacite video ili fotografiju.

Možete da ubacite do 3 fotografije ili videa.
Ne sme biti više od 25 MB.

Pročitajte još

Vesti

Vesti

7 na N1: Poštari nisu dolazili na vrata, ali jeste opozicija 14.12.2019.

14.12.2019.  |  Vesti

Vesti

Vesti

Miloš Jovanović: Bojkot je legitiman, ali pitanje je da li je svrsishodan 14.12.2019.

14.12.2019.  |  Vesti

Vesti

Vesti

Savez studenata iz Kragujevca: Presuda za aferu Indeks - sramna 14.12.2019.

14.12.2019.  |  Vesti

Vesti

Vesti

Bastać tvrdi da je uhapšen, Stefanović da je sam tražio prevoz do SBPOK-a 14.12.2019.

14.12.2019.  |  Vesti

Vesti

Vesti

Sa protesta "1 od 5 miliona" zatraženo oslobađanje Aleksandra Obradovića 14.12.2019.

14.12.2019.  |  Vesti

Vesti

Vesti

Haradinaj: Vučić ne može da poriče da ga je sa Kosova oterala OVK 14.12.2019.

14.12.2019.  |  Vesti

Vesti

Vesti

Višemesečni radovi, ulice bez trotoara, pešačenje postalo ekstremni sport 14.12.2019.

14.12.2019.  |  Vesti

Vesti

Vesti

Picula: Politika proširenja EU ponovo u centru političke debate 14.12.2019.

14.12.2019.  |  Vesti

loader