Izvor: N1
Predstavnici vlasti, zapravo samo SNS iz vladajuće koalicije i odabranih opozicionih stranaka juče su započeli pregovore o izbornim uslovima. Iako detalje ne iznose, što je kako su rekli, dogovoreno na prvom - u nizu sastanaka, postavlja se pitanje - koliko ti pregovori mogu doprineti boljoj atmosferi u kratkom periodu pred naredne izbore.
Sagovornici N1 ističu da postoji čitav niz nezakonitih i nedemokratskih principa i radnji koje, trenutno, izbore u Srbiji čine, ne samo nefer, nego i potpuno nedemokratskim.
"Izborno pravo je opšte i jednako, izbori su slobodni i neposredni, a glasanje je tajno i lično", to piše u Ustavu Srbije.
Analitičari, međutim, kažu da mora još puno da se radi kako bi moglo da se kaže da su izbori u Srbiji slobodni.
Kako navode u CRTI, prvi problem su razni pritisci na birače.
"Od redovnog uznemiravanja putem telefona, fiksnog i mobilnog, gde se građani često pitaju - ok, ako mene neka stranka zove 10, 15 puta, odakle im moj broj. Druga stvar su humanitarne aktivnosti stranaka, gde se u zamenu za "siguran glas" daju ulje, brašno, šećer ili bilo kakvi drugi paketi ili beneficije. Svakako da ima pojava, posebno na lokalnim izborima, dakle - zatamljena stakla, crni džipovi bez registracija itd, koji se muvaju po gradu. Sve je to kreiranje neke atmosfere straha", kaže Pavle Dimitrijević (CRTA).
Dimitrijević kao drugi problem ističe zlopotrebu javnih resursa.
"U smislu nekontrolisane upotrebe različitih resursa javnih preduzeća, lokalnih samouprava do same funkcionerske kampanje, kada gledaoci, odnosno birači, ne znaju da li su zasluge za razvoj i rad određene lokalne samouprave ili institucije... Da li je to zasluga države, dakle institucije ili stranke", navodi Dimitrijević.
Osim načina sprovođenja izbora, analitičari ističu da je neophodna promena odnosa medija prema kampanji. Analiza Biroa za društvena istraživanja pokazuje znatno povećanje nesrazmere u zastupljenosti predstavnika vlasti i opozicije, kada se uporede poslednja dva ciklusa izbora za predsednika Srbije - 2012. godine i 2017.
Izvor: N1
Međutim, na izborima 2017. godine, Aleksandar Vučić, kao kandidat vlasti, imao je 40 odsto vremena u informativnim emisijama, dok je najviše vremena od opozicionih kadidata imao Vuk Jeremić - 10 odsto. Kada se to preračuna u sekundama, odnos je sledeći:
Izvor: N1
Osim zastupljenosti, kako navodi Zoran Gavrilović iz BIRODI-ja, problem je i medijski ambijent u kojima se izbori održavaju.
"Problem je što je ovde napravljena industrija populizma gde bukvalno mediji ne vrše svoju funkciju nego postoju, u stvari, instrument onih koji imaju vlast. Potrebno je da REM počne da radi svoj posao, u ovom ili nekom drugom sastavu. Potrebno je da RTS počne da prati debatne emisjie, da ostvaruje svoju javnu funkciju", nabraja Gavrilović.
Parlamentarni, pokrajinski i lokalni izbori u Srbiji, kako je najavio predsednik Aleksandar Vučić, biće održani sledeće godine na proleće, u martu ili aprilu.
