Krstić: "Ulazak" SAD bi odgovarao pregovaračkoj poziciji Beograda

Krstić: "Ulazak" SAD bi odgovarao pregovaračkoj poziciji Beograda

Asistent na FPN Milan Krstić kaže da bi "ulazak SAD", odnosno njihova značajnija uloga u dijalogu bilo nešto što bi odgovaralo pregovaračkoj poziciji Beograda, podsećajući da je američki savetnik Džon Bolton prvi sa zapada pomenuo ideju razgraničenja. A to deluje da je agenda Srbije - iako se ne zna šta razgraničenje u potpunosti znači, dodaje.

U Bratislavi se održava jedna od najvećih konferencija o bezbednosti u centralnoj Evropi GLOBSEC, na kojoj će učestvovati i predsednik Srbije Aleksandar Vučić. Na internet prezentaciji foruma navodi se da će Vučić govoriti na sesiji o dijalogu Beograda i Prištine i o integraciji Zapadnog Balkana u Evropsku uniju. Vučić će se, kako je najavljeno iz njegovog kabineta, tokom foruma sastati sa v.d. pomoćnikom sekretara SAD za Evropu i Evroaziju Filipom Rikerom, kao i sa senatorom i predsedavajućim Odboru za unutrašnju bezbednost i vladine poslove Senata SAD Ronom Džonsonom.

Asistent na Fakultetu političkih nauka Milan Krstić, upitan o ovim sastancima, kaže da mu deluje kao da bi Beograd voleo da Amerika zauzme neku znajčajniju ulogu, imajući u vidu da je (američki savetnik za nacionalnu bezbednost) Džon Bolton prva osoba iz zapadnog ešalona koja je stavila razgraničenje kao moguću soluciju. Nakon izlaganja predsednika na sednici u parlamentu, i izjava nekih ministra, naročito (ministra odbrane Aleksandra) Vulina, koje obično testiraju kao probni balon ono što vlast želi da uradi, deluje i da je naša agenda, šta god da je to - razgraničenje, kaže Krstić, dodajući - iako u ovom trenutku nismo sigurni šta to potpuno znači. "Ulazak SAD je nešto što bi odgovaralo pregovaračkoj poziciji Beograda", navodi gost Novog dana.

Ocenjuje da to ipak nije tako jednostavno, uzimajući u obzir formalni uticaj EU na pregovore, naročito kroz Poglavlje 35 gde se ocenjuje napredak Srbije u normalizaciji odnosa s Prištinom.

Večernje novosti pišu da će Vučić od SAD tražiti pomoć u vezi sa formiranjem ZSO. Krstić, komentarišući ovo pisanje Novosti, kaže da se boji da će ostati kontinuitet u onim umerenim porukama - da treba da formirati ZSO, da treba ukinuti takse... On naglašava da se pritisak na izvršenje obaveza Prištine ne može porediti sa pritiskom koji je postojao u odnosu na Beograd. Nadam se da hoće da se poveća pritisak na Prištinu, ali sumnjam, naročito što je razgraničenje kao koncept u koliziji sa ZSO, kaže.

Govoreći o razgraničenju, kaže da se ne zna šta to u potpunosti znači, ali "da verovatno podrazumeva da sever postane deo centralne Srbije, i to automatski znači da Albanci u Prištini na to ne bi bili spremni, ukoliko to ne podrazumeva nestanak zajednice južno od Ibra", ukoliko ona podrazumeva pravu autonomiju.

Ta zajednica, ukoliko bi bila formirana južno od Ibra, predstavljala bi samo asocijaciju srpskih opština po važećem kosovskom Ustavu, što bi podrazumevalo samo onaj nivo samouprave koji već postoji po kosovskom Ustavu, naveo je Krstić. Smatra da bi Priština ipak išla i korak dalje - da je ideja da se i ona ovlašćenja koja postoje po Ahtisarijevom planu derogiraju i da se srpske opštine razvlaste.

Slučaj crkve u Novom Brdu: Što se nije intervenisalo u Berlinu?

Beogradski mediji pišu da crkva u Novom Brdu postaje katolički hram, a da će rekontrukciju finansirati Nemačka. Podsećajući da je reč o novoj opštini, formiranoj nakon Ahtisarijevog plana, sa većinski srpskim stanovništvom, Krstić kaže da se postavlja pitanje zašto smo za to saznali tek kad je kosovski premijer Ramuš Haradinaj najavio otvoreno šta će uraditi. Očigledno da je postojala priprema, jer je dobio fondove - kako srpski narod, Srbija i kosovske elite nisu za to znali - neverovatno je da niko nije saznao ranije da će se nešto ovako desiti i što se nije intervenisalo u Berlinu, pita.

Ipak, smatra da za reakciju nije još kasno, da postoji otvoreni prostor za pritisak -  prevashodno na finansijere i kroz Unesko, kroz pritisak na vlasti u Prištini.

Protesti, opozicija i stvarni razlozi neučestvovanja na sednici o KiM

Komentarišući proteste koji traju već šest meseci, Krstić, reagujući na pisanje lista Danas i naslov "Proteste vratiti građanima", kaže da su oni prešli tu liniju kada bi mogli da ponovo da budu samo građanski. Pitanje je da li su od početka i bili samo građanski, ali nije bilo političkih lidera u samom startu i to je mobilisalo širu masu, dodaje.

Krstić je najavio da će se od 16. do 19. juna na Fakultetu političkih nauka održati velika naučna konferencija Udruženja za međunarodne studije. To je jedan od najvećih skupova u oblasti društvenih nauka u Srbiji u poslednjih više od 10 godina, a učestvovaće više od 500 naučnika iz čitavog sveta.

On kaže da su se protesti dosta promenili se od prvih meseci i da su sada političari izašli u prvi plan. Što je, dodaje, problematično imajući u vidu kontaminiranost političke scene. Konstatuje da postoji nepoverenje građana prema političkim liderima, i da postoji situacija da gotovo imate stigmatizaciju ukoliko kažete da ste za neku političku partiju.

"I opozicija i građani orijentisani opoziciono razmišljaju šta da rade - građanski protesti mogu da prikupe više ljudi, ali slabije mogu da artikulišu neke zahteve - jer nije jasno ko je na čelu protesta, iz čega crpi legitimitet..."

Činjenica je da su protesti mnogo manje masovni nego ranije, ali su, kaže, uspeli da učine priličan pritisak na vlast da reši neke slučajeve koji se ne bi rešili, kakvi su, prema njegovom mišljneju, slučaj Jutke, ali i bivšeg predsednika opštine Grocka Dragoljuba Simonovića.

Formiran je stručni tim protesta "Jedan od pet miliona", koji je izašao već sa nekim predlozima, ali da bi mogao zaista da doprinese - potreban je neki dijalog vlasti i opozicije,ističe gost N1.

Nažalost, toga dijaloga nema prevashodno zahvaljujući jer nema želje vlasti za tim, ali zahvaljujući i uslovno rečeno političkoj mudrosti vlasti gde se sa sednicom u skupštini, na kojoj se opozicija nije pojavila, u javnosti prebacila odgovornost na opoziciju - da ona ne želi dijalog, kaže Krstić. To sada dovodi opoziciju u situaciju da ona brani svoju poziciju zašto se nije pojavila na razgovoru o jednoj tako važnoj temi kao što je pitanje Kosova i Metohije, dodaje.

"Da su se pojavili onda bi bili u jednoj drugoj vrsti problema - a to je očigledna heterogenost opozicije po pitanju KiM. I to je verovatno i razlog zašto se nisu pojavili, uz dodatni razlog da Narodna skupština jeste u velikoj meri poslednjih godina delegitimisana. Setimo se prekida rada u vreme predsedničkih izbora za koji nije bilo nikakvih osnova, zatim trošenje vremana zbog nesuvislih amandmana... Narodna skupština je prilično kompromitovana kao ustanova u kojoj se može vršiti dijalog u poslednje vreme, i zaista postoji legitimitet za takve stavove opozicije... Ali - iza toga se krije i heterogenost opozicije po konkretnom pitanju. I to im je dobrodošlo kao neka vrsta prilike da sakriju to da ne postoji jedinstven stav i da ne žele da se izjašnjavaju po ovom pitanju, u ovom trenutku, kako ne bi smanjili svoj mobilizacioni kapacitet za ono što im je ključna tema - a to je, kako ističu, borba za demokratizaciju društva, veće građanske slobode i borba za reformu sistema u kontekstu osnovnih političkih institucija", ocenjuje Krstić.

Ispred Skupštine Srbije je, pre početka sednice o KiM, došlo do incidenta kada je vozilo sa predsednikom SRS Vojislavom Šešeljem izguralo poslanike Dveri koji su ispred parlamenta došli da sačekaju predsednika Srbije Aleksandra Vučića. Šešeljev vozač je bejzbol palicom udario člana Predsedništva Dveri Jugoslava Kiprijanovića. On najavljuje prijavu protiv Šešeljevog vozača, piše Danas, konstatujući da država ne reaguje na taj slučaj.

Osvrćući se na to, Krstić kaže da takve stvari ne bi trebalo da se dešavaju u jednoj ozbiljnoj političkoj kulturi i da nadležni treba da isteraju na čistac šta se događalo - da li je bilo policije u civilu, da li su reagovali... On navodi da to nije jedini incident, i da se, kad se samo pogleda Tviter nalog lidera radikala, tu može videti mnogo verbalnih incidenata. Podseća da se od početka višestranačja za njegovo ponašanje vezuju brojne kontroverze.

POVEZANE VESTI

Komentari (2)

Komentar je uspešno poslat.

Slanje komentara nije uspelo.

Nevalidna CAPTCHA

dok.smislim

aman, da li kod nas postoji jos neko osim Vucica? Svuda mora on da ide. neverovatan je

Raki

Kako leba ti?

* Sva polja su obavezna

NAJČITANIJE

ČITAOCI REPORTERI

ČITAOCI REPORTERI

Vaša poruka je uspešno poslata.

Hvala.

GOTOVO

Ubacite video ili fotografiju.

Možete da ubacite do 3 fotografije ili videa.
Ne sme biti više od 25 MB.

Pročitajte još

Vesti

Vesti

Zvaničnici iz Srbije nisu optimisti da će Haradinaj biti optužen u Hagu 20:29 h

20:29 h  |  Vesti

Vesti

Vesti

Sputnjik: Na Batajnicu stiglo 30 oklopnih transportera, donacija Rusije 20:14 h

20:14 h  |  Vesti

Vesti

Vesti

Zorana Mihajlović traži da je Tužilaštvo istraži povodom optužbi SRS 19:55 h

19:55 h  |  Vesti

Vesti

Vesti

Vučić: Imam dokaze da su Nikolića i mene prisluškivali dok smo bili u opoziciji 19:51 h

19:51 h  |  Vesti

Vesti

Vesti

Nišu fale korpe za smeće, a "komunalno" daje 600.000 dinara za - cvetnog pauna 19:50 h

19:50 h  |  Vesti

Vesti

Vesti

Siniša Mali: KRIK-u ponestalo ideja o meni, pa su prešli na mog brata 19:37 h

19:37 h  |  Vesti

Vesti

Vesti

"Omča za Srbiju" za autora "upozorenje da se ne dogodi", za SzS - najava ubistva 19:26 h

19:26 h  |  Vesti

Vesti

Vesti

Haradinaj otputovao u Hag, poručio da ide uzdignutog čela i bez uznemirenja 19:13 h

19:13 h  |  Vesti

loader