Lončar: Država da uradi ažuriranje statistike o dijaspori, ne znamo koliko ih je

Lončar: Država da uradi ažuriranje statistike o dijaspori, ne znamo koliko ih je

Profesor dr Dragan Lončar s Ekonomskog fakulteta kaže da se često koristi termin "odliv mozgova", ali da ne odlaze samo mladi visokoobrazovani, već i "plave kragne". Ističe da je veći problem od toga - kako ih motivisati da se vrate. Država bi, kaže, mogla da uradi ažuriranje statistike o dijaspori, jer nam trenutno nije jasno koliko je to ljudi.

Prema podacima Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj, od 2000. godine iz Srbije je otišlo više od 650.000 ljudi, najviše mladih. U želji da istakne važnost da u svim sferama bude preuzeta odgovornost za kreiranje uslove za bolji život i rad mladih ljudi u Srbiji, Forum menadžera u organizaciji Srpske asocijacije menadžera, pokrenuo je seriju diskusija sa privrednicima, državnim institucijama i fakultetima.

Profesor doktor Dragan Lončar, prodekan za saradnju sa privredom sa Ekonomskog fakulteta u Beograd, u uvodnom predavanju na tim diskusijama istakao je da je prema najnovijem WEF izveštaju, Srbija po indikatoru "kapacitet za zadržavanje talenata" na 134. poziciji, a po indikatoru "kapacitet za privlačenje talenata" na 132. poziciji od ukupno 137 zemalja. Gostujući u Danu uživo, Lončar objašnjava da to znači da ne stojimo dobro po ta dva indikatora - da Srbija ima problem da zadrži najkvalitetnije mlade, a još veći problem je - da vratimo one koji su otišli. Kaže da je ovaj drugi problem veći. Oni treba da odu u inostranstvo, da dobiju priliku za školovanje tamo, ali, kako kaže, glavno pitanje je čime ćemo ih motivisati da se vrate.

Lončar navodi da za odlazak mladih postoji "mozaik razloga". Neki su personalne prirode - emotivni status, da li imaju decu ili ne, da li imaju nostalgiju ili ne; druga grupa su egzistencijalna pitanja - da sebi obezbede bolji životni standard; treća grupa pitanja je da li su zadovoljni sistemom u kom žive (infrastrukturom, ličnom bezbednošću, pravnom zaštitom i sl) i četvrti - da li imaju prostor za lični i profesionalni razvoj.

Jelena Bulatović iz Srpske asocijacije menadžera kaže da je, prema njihovom istraživanju, jedan od glavnih motiva da ostanu - da se lično i profesionalno razvijaju u okviru kompanije. Nije da samo žele materijalne stvari, bitan im je fer odnos u kompanijama, da se ne protežiraju neki koji su manje vredni, dodaje Bulatović.

Ona kaže da su kompanije prepoznale to i da čine neke stvari, ali - nije dovoljno. Neke, na primer, nude prostor za razvoj, daju zaposlenima šansu da se razvijaju i uče, nude i slobodno vreme, kako bi im poboljšali životni standard, dodaje.

Bulatović kaže da treba kreirati kurikulum koji će odgovoriti potrebama privrede - kad su u pitanju zanimanja koja će biti potrebna sada ili u budućnosti. Sinhronizacija bi bilo sjajna da postoji među fakultetima, ali i da kompanije imaju svoju reč šta je potrebno, navodi.

Profesor Lončar naglašava da je potrebna sinhronizacija i sa državnim organima koji se bave tom temom. On smatra da je država svesna problema, ali da ne postoji još sistematizovani napor. Postoje neka tela, kaže Lončar, koji dodaje da ipak nije siguran da li ona harmonizuju svoje napore. Potrebni su, ističe, konzistentni napori u implementaciji donetih mera da bi se efekti videli kroz pet, deset ili dvadeset godina. "Ono što država može da uradi je izgradnja ambijenta koji bi (one koji su otišli) ih motivisao da se vrate", navodi i dodaje da tu misli, pored opštih, i na parametre fiskalne podrške.

Istraživanje Ministarstva prosvete iz 2018. godine pokazuje da među 11.013 studenata 25 odsto želi da nastavi školovanje u inostranstvu, a 66 odsto njih želi da nastavi tamo da živi.

Lončar kaže da često koristimo termin "odliv mozgova", međutim, u Srbiji nemamo samo odliv mladih visokoobrazovnih ljudi. Imamo sve veći odliv "plavih kragni", ljudi sa srednjoškolskim, strukovnim obrazovanjem, čiji su profili potrebni nekim zemljama - kao što su medicinske sestre, varioci, kuvari, operatori na CNC mašinama, vozači...

Lončar ističe što se tek 0,7 posto BDP-a ulaže u nauku. "Siguran sam da bi mladi naučnici radije ostajali u svojoj zemlji kada bi imali više prostora za profesionalni razvoj i pristup najsavremenijim znanjima", kaže gost N1.

Dodaje da bi država mogla da uradi ažuriranje statistike o našoj dijaspori, jer nam, kako kaže, trenutno nije jasno koliko je to ljudi.

Profesor navodi da ima i pozitivnih primera, pa na primer u finansijskom sektoru (banke i osiguravajuće kompanije), svaki četvrti zaposleni ima neku stranu diplomu.

Lončar, koji je i prodekan za saradnju sa privredom sa Ekonomskog fakulteta u Beogradu, kaže da je od pre nekoliko godina krenula ozbiljna trka za talentima, pa ih kompanije "uzimaju" već na četvrtoj godini.

S druge strane, mnogi poslodavci se žale da diplomirane studente moraju da uče tri, šest ili 12 meseci poslu. Zato je potrebno uključivanje provrede, dodaje Bulatović.

POVEZANE VESTI

Komentari (17)

Komentar je uspešno poslat.

Slanje komentara nije uspelo.

Nevalidna CAPTCHA

Boris

Da, zaposlite stotinak partijskih kadrova, u državnu službu naravno, da svakodnevno ažuriraju podatke o našim iseljenicima. Time ćete smanjiti šanse da tih stotinak ljudi ne pobegne iz zemlje ali ništa drugo nećete postići.

Nesa

Oduvek smo bili statisika. Ja sam otisao iz Jugoslavije pre pocetka plemenskih ratova i vec sam par godina u penziji . Naravno nemam nameru da se vratim zauvek. O mladima je suvisno trositi reci. Nije samo novac u pitanju. Ko nije ziveo u uredjenoj zemlji nezna sta to znaci. Uostalom Bec i nije neko inosttanstvo. Ja sam vojsku sluzio dalje u bivsoj Jugi Pozdrav iz suncanog Beca

Yoki

Super! Sada hoće "da nas ažuriraju", a dok sam bio 7 godina na birou, lagano ih nisam uopšte interesovao. Biće da im se to "privlačenje" dijaspore nazad prvenstveno odnosi ne na ljude, već na njihove novce. Lešinari.

* Sva polja su obavezna

NAJČITANIJE

ČITAOCI REPORTERI

ČITAOCI REPORTERI

Vaša poruka je uspešno poslata.

Hvala.

GOTOVO

Ubacite video ili fotografiju.

Možete da ubacite do 3 fotografije ili videa.
Ne sme biti više od 25 MB.

Pročitajte još

Vesti

Vesti

Posle dešavanja u Crnoj Gori, u kom pravcu ide Zapadni Balkan? 18.06.2019.

18.06.2019.  |  Vesti

Vesti

Vesti

Bane Trifunović: Ova vlast je toliko zla, da je čak i ovakva opozicija bolja 18.06.2019.

18.06.2019.  |  Vesti

Vesti

Vesti

Protesti maturanata i u Kragujevcu i Nišu 18.06.2019.

18.06.2019.  |  Vesti

Vesti

Vesti

Gojković: Procedura za izbor poverenika ista kao 2011. 18.06.2019.

18.06.2019.  |  Vesti

Vesti

Vesti

Ministri EU: Vladavina prava i odnosi sa Prištinom ključni za Srbiju 18.06.2019.

18.06.2019.  |  Vesti

Vesti

Vesti

Šarčević: Tri žene učestvovale u lancu, test uzet iz škole u Zemunu 18.06.2019.

18.06.2019.  |  Vesti

Vesti

Vesti

Šarčević: Ponudio sam ostavku svojim šefovima 18.06.2019.

18.06.2019.  |  Vesti

Vesti

Vesti

Brnabić: Pričala sam sa Edijem Ramom oko nedavnih izjava 18.06.2019.

18.06.2019.  |  Vesti

loader