Pašalić: Građani se sve više žale na rad izvršitelja, Poreske uprave, sudova

Pašalić: Građani se sve više žale na rad izvršitelja, Poreske uprave, sudova

Pašalić: Građani se sve više žale na rad izvršitelja, Poreske uprave, sudova Izvor: N1

Zaštitnik građana Zoran Pašalić kaže da je toj instituciji u 2018. obratilo oko 10.000 građana, da je podneto oko 4.000 pritužbi, od kojih je rešeno oko tri četvrtine rešeno. Najveći broj pritužbi, kaže, odnosi se na "ekonomsko-imovinsko-socijalne probleme".

Pašalić je podneo Skupštini Srbije izveštaj o radu za 2018. godinu. Za Dan uživo kaže da je skupština ta koja treba da čuje šta su najveći problemi građana i da usvoji zaključak ako proceni da treba.

"Sa 100 posto sigurnosti tvrdim da Zaštitnik građana ima pravu sliku Srbije, šta smeta građanima i gde treba sistem popravljati. Skupština je ta koja treba da ga čuje i ako treba, da usvoji zaključak", kazao je.

Pašalić naglašava da se on lično razgovarao sa oko 2.000 građana i da se najveći broj njih, kao i onih koji su podnosili pritužbe žalio na ekonomske, imovinske i socijalne probleme".

"U novoj sistematizaciji smo predvideli da se veći broj kolega bavi upravo tim temama", dodao je.

O radu institucije kaže da je poslat veliki broj preporuka institucijama na koje su se građani žalili, ali da se na žalost po njima često ne postupa.

"Rešili smo da idemo kraćim ili bržim putem - da ne čekamo izjašnjavanje institucija na koje se žalimo, već da u izmenama i dopunama zakona tražimo smanjenje tih rokova, da tamo gde su hitne intervencije, na drugi nacin obavljamo postupanje, na primer, poziv telefonom ili slično", kazao je.

Upoređujući izveštaje iz 2017. i 2018. godihne, Pašalić kaže da je sve veći broj pritužbi socijalno-finansijske prirode.

"Građani se više žale na rad izvršitelja, Poreske uprave, penzionih fondova. U onom delu koji mi zovemo žrtve tranzicije negde možemo da pomognemo, negde nemamo uvlašćenja", rekao je.

Pašalić kaže i da je pre nekoliko dana Vencijanska komisija donela princip prema kojem institucija zaštitnika građana mora da se formira uz veća ovlašćenja.

"Mi znamo da, da bi se to primenilo, mora da se menja Ustav, ali moramo da dostignemo onaj nivo koji imaju zaštitnici građana u drugim zemljama, poput Bugarske, gde on recimo, može da kontroliše rad banaka", kazao je Pašalić.

Na pitanje šta misli o protestu građana zaduženih u švajcarskim francima, Pašalić kaže da im se tim povodom obratio mali broj njih.

"Od oko 20.000 evidentiranih građana sa ovim problemom, vrlo mali broj se obraćao Zaštitniku. Jedan od razloga je što mi možemo jedino da ih uputimo na Narodnu banku, jer nemamo ovlašćenja da uzmemo učešće u tom procesu", kazao je Pašalić.

On je rekao da je proces pred Vrhovnim kasacionim sudom i da očekuje da se problem reši na tom nivou.

"Tačka 13. Venecijanske komisije govori o ograničenjima Zaštitnika, da se ne može ići više od kontrole sudske administracije. Mi više nismo ni tražili. Ne pada nam na pamet da se mešamo u rad sudova, da se bavi meritumom sudske odluke, ali postoji tačka 19. koja kaže da se Zaštitnik može obraćati sudu. I doba deo obraćanja građana tiče se sudskih funkcija, dužine procesa ili izvršenja sudskih odluka", naglasio je Zoran Pašalić.

Jedinstveni kriterijumi o radu novinara

U godišnjem izveštaju zaštitnika za 2018. godinu zabeležena su 102 napada i 72 slučaja pritisaka na novinare, što je prema oceni Pašalića veoma loše.

"Zbog toga zagovaramo jedinstvenu platformu, kriterijume, do kojih ćemo doći konsenzusom svih novinarskih udruženja i ako možemo nekako da pomognemo, mi ćemo pomoći. Kada imate jasnu definiciju i kažete ko je dužan da taj problem reši, tu zaštitnik građana može da se meša time što će pratiti rešenje problema, i ako on nije rešen, da ukaže na to", kazao je.

Kako je rekao, ne može se bez novinara i njihovih udruženja to postići, jer oni znaju šta njima smeta, kao i i stručnih ljudi koji će to definisati kroz pravne norme.

Komentarišući izjave pojedinih državnih zvaničnika o izveštavanju TV N1 o upadu u RTS, Pašalić kaže da "svako ima pravo da kaže šta misli o nečemu, u granicama pristojnosti", ali da je pitanje kako te izjave mogu da se definišu.

Upravo u takvim slučajevima, bitno je da se definišu jedinstveni kriterijumi o tome šta je nasilje, šta je pritisak na rad. "Ovako ostavljate slučaj da svako definiše na svoj način".

POVEZANE VESTI

Komentari (17)

Komentar je uspešno poslat.

Slanje komentara nije uspelo.

Nevalidna CAPTCHA

Zaklina.

Gradjani ko gradjani,misle da to postoji radi njih😂😂😂bre

Стеван

Страшно је када је носилац ове функције прочитан, па омражен !!

Nena

Sve pokusava da ublazi i relativizuje

* Sva polja su obavezna

NAJČITANIJE

ČITAOCI REPORTERI

ČITAOCI REPORTERI

Vaša poruka je uspešno poslata.

Hvala.

GOTOVO

Ubacite video ili fotografiju.

Možete da ubacite do 3 fotografije ili videa.
Ne sme biti više od 25 MB.

Pročitajte još

Vesti

Vesti

Niški SzS podneo zahtev za održavanje tribine u istoj sali gde je bio Vacić 16:32 h

16:32 h  |  Vesti

Vesti

Vesti

Janković: Pravilno vaspitanje glavno da bi dece postala odgovorni ljudi 16:19 h

16:19 h  |  Vesti

Vesti

Vesti

Tri osobe uhapšene zbog pokušaja otmice fudbalera na Novom Beogradu 15:56 h

15:56 h  |  Vesti

Vesti

Vesti

Optuženi se u Specijalnom sudu isekao po vratu, a potom i vene na rukama 15:45 h

15:45 h  |  Vesti

Vesti

Vesti

BIA potvrdila autentičnost snimka i da se na njemu nalazi ruski obaveštajac 15:31 h

15:31 h  |  Vesti

Vesti

Vesti

NIN: Branko Stefanović napustio zajedničku firmu sa vlasnikom GIM-a 15:23 h

15:23 h  |  Vesti

Vesti

Vesti

Evropska unija i Srbija sklopile sporazum o graničnoj saradnji 15:18 h

15:18 h  |  Vesti

Vesti

Vesti

Milićević: Umesto konkretnih predloga o budžetu, opozicija fabrikuje nove afere 15:05 h

15:05 h  |  Vesti

loader