Beširi i Miloš Jovanović o saradnji s NATO i o odnosu građana prema Alijansi

Beširi i Miloš Jovanović o saradnji s NATO i o odnosu građana prema Alijansi

Naim Leo Beširi iz Instituta za evropske poslove kaže da je stav građana prema NATO zacementiran - protiv, a da su se institucije, od kako je krenulo Partnerstvo za mir, nekako pomirile sa Alijansom. Predsednik DSS Miloš Jovanović smatra da je saradnja logična i racionalna, ali da je ima previše. Članstvo, izričit je, ne.

U nedelju se obeležava 20 godina od početka NATO bombardovanja Savezne republike Jugoslavije.

Naim Leo Beširi iz Instituta za evropske poslove, govoreći o odnosu građana prema NATO, kaže da tu postoji  zacementiran stav većine koja se protivi članstvu. Protiv članstva je, prema poslednjem istraživanju, 79 odsto ispitanih građana, 10 odsto "za". Iznenađenje je podatak da se kod mladih ljudi - od 18 do 30 godina - smanjuje protivljenje. Naime 77 odsto ispitanih je danas protiv, što je pad u odnosu na ranije godine, naročito 2006. Raste i broj ljudi koji su neodlučni, ali i onih koji ne znaju kako da odgovore na to pitanje - zašto stav protiv NATO. On dodaje da je to verovatno zbog saradnje s NATO poslednje decenije, kao i zbog toga što se predsednik Srbije više puta sastajo sa generalnim sekratarom Alijanse.

On ističe da je vrlo malo informacija u javnosti šta Srbija zapravo radi s NATO, i da ono što su govorile političke elite poslednih godina stvara konfuziju u društvu.

Miloš Jovanović (DSS) kaže se taj stav građana poklapa sa politikom većine stranaka u zemlji. On podseća da je u skupštinskoj rezoluciji iz 2007. godine navedeno da je Srbija vojno neutralna zemlja. Kaže da lično smatra da može to da preraste "u nekim okolnostima u budućnosti i u čistu neutralnost". Jovanović smatra da su za agresiju NATO politika Slobodana Miloševića i dešavanja na Kosovu bili samo izgovor. On smatra da je NATO nakon kraja Hladnog rata, izgubio svoju ulogu i da je njegov smisao postojanja nestao padom Berlinskog zida. Mi danas gledmao epilog onog što je započeto bombama, jer NATO zemlje su, posebno SAD, podržale secesiju Kosova, naglašava.

On podseća da je Srbija članica Partnerstva za mir od 2006. i da sa NATO sarađuje u okviru IPAP-a (Individualnog akcionog plana partnerstva). Podsećamo, IPAP predstavlja najintenzivniji oblik bilateralne saradnje NATO sa zemljama koje nisu članice ovog saveza.

Saradnja je racionalna, logična i mi smo pozvani da sarađujemo s NATO jer on daje kontigent na KiM, i on je garant bezbednosti Srba i drugih nealbanaca na Kosovu, po Rezoluciji 1244, koja se, doduše, ne poštuje, kaže Jovanović.

Vraćajući se na intenzitet saradnje, kaže da je nje, prema njegovom mišljenju, previše, dodajući da je više vežbi sa pripadnicima NATO, pa da bi trebalo da se uspostavi ravnoteža sa Rusima. Ipak kaže - saradnja da, članstvo ne.

Beširi kaže da je problem u tome što se u srpkoj javnosti ne razume zašto je došlo do bombardovanja. Od 1998, a i mnogo pre toga, Albanci se izbacuju iz svih institucija i škola, imate generacije koje su učile da pišu u sopstvenim kućama, i onda dođete do 1998. godine, kada se s bolesnom politikom Slobodana Miloševića krenulo s proterivanjem 800.000 ljudi, oduzimana su im dokumenta u Đakovici da nikad ne mogu da se vrate, skidane tablice s automobila, kaže Beširi. "Ja ne bih voleo da živim u zemlji koja koristi svoje resurse da ubija svoje građane", ističe. Kaže da nije potrebno otići do Kosova, da je dovoljno da odemo do Batajnice, i vidimo da je 750 ljudi i žena ubijeno, da su "zatim policijskim automobilima prevezeni, stavljeni u vodu, pa nekako isplivali, pa zakopani ni manje ni više na policijskom poligonu".

Nije NATO napao SRJ s namerom da je uništi, to se sve desilo samo četiri godine posle genocida u Srebrenici - međunarodna zajednica je reagovala zato što je videla da se nešto slično dešava na Kosovu, dodaje Beširi. Masovno kršenje ljudskih prava građana naše zemlje je bilo takvo da niko nije mogao da reaguje nego te članice međunarodne zajednice, dodaje.

Jovanović kaže da se nimalo ne slaže sa takvim viđenjem, i da bi moglo da se kaže da je Srbija reagovala na separatizam. On navodi da je Kosovo imalo široku autonomiju o kojoj je govorio i Noam Čomski, a kad je ona suspendovana početkom devedesetih, došlo je do izlaska Albanaca iz institucija. Jovanović tvrdi da im niko im nije zabranio da glasaju, već da oni nisu hteli, jer se već tada htelo ići u radikalizaciju. On dodaje da je i Katolička crkva insistirala da se Albanci vrate u obrazovni sistem, ali da oni, zbog radikalizacije, to nisu želeli. Jovanović smatra da je za proterivanje upravo uzrok bila NATO agresija.

Beširi je podsetio da je SB UN pre Rezlucije 1244, doneo nekoliko rezolucija koje su osudile Srbiju za zločine na Kosovu, za koje je glasala i Rusija. Jovanović dodaje da ih je bilo tri i da je SB osudio i Albance. Kaže da je to bio unilateralan momenat u međunarodnoj politici.

Beširi kaže da su tokom bombardovanja od 78 dana u 90 odsto slučajeva stradali civili - 754 čoveka je stradalo, 454 civila. Dodaje da su većinu njih činili Albanci s Kosova, da je bilo 300 pripadnika oružanih snaga, od toga 284 pripadnika vojske i policije Srbije. To je najmanje ljudi poginulih u istoriji nekog bombardovanja, mnogo više ljudi je poginulo u jednom danu 1941. a danas nam je Nemačka najveći prijatelj, rekao je Beširi. On je dodao da je više od 6000 tona eksploziva bačeno tokom bombardovanja 1999. To su sve podaci Fonda za humanitarno pravo i Hjuman rajts voč, kaže Beširi i pita zašto država nije pobrojala žrtve, imenom i prezimenom, i zašto manipuliše informacijama o žrtvama i o činjenicama o osiromašenom uranijumu.

Jovanović tvrdi da jeste pobrojala vojne i policijske.

NATO nije bombardovao građane ove zemlje, ističe Beširi. "Od kako je krenulo Partnerstvo za mir, institucije su se nekako pomirile s NATO, a građani imaju još malo da razumeju", ocenjuje i dodaje da, prema istraživanjima, 43 odsto ispitanih smatra da je vreme za pomirenje, 46 odsto ispitanih da nije.

Trećina građana želi da prihvati izvinjenje građana, kaže Beširi, i navodi da je generalni sekretar Jens Stoltenberg  rekao, gostujući na FPN u Beogradu, da mu je žao.

POVEZANE VESTI

Komentari (20)

Komentar je uspešno poslat.

Slanje komentara nije uspelo.

Nevalidna CAPTCHA

dad

Saradnja sa NATO -da, ulazak u Nato - ne.

Bazil Zaharov

Realno, Srbija ne imala neke koristi od ulaska u Nato. Kad bi ušla u Nato, moral bi da poveća vojni budzet, sa 1,4 na 2 posto BDP, što bi bilo povećanje za par stotina miliona evra na godišnjem nivou, morala da nabavlja vojnu opremu isključivo iz zemalja Nato pakta, što bi negativno uticalo na našu namensku industriju. Da se ne pominje slanje naših vojnika u "mirovne" operacije širom sveta, i maltene otvorena konfrontacija sa Rusijom.

MATRIX

Asocijacija na NATO su sirene i bezanje u podrum!

* Sva polja su obavezna

NAJČITANIJE

ČITAOCI REPORTERI

ČITAOCI REPORTERI

Vaša poruka je uspešno poslata.

Hvala.

GOTOVO

Ubacite video ili fotografiju.

Možete da ubacite do 3 fotografije ili videa.
Ne sme biti više od 25 MB.

Pročitajte još

Vesti

Vesti

Ćulibrk pozvao na solidarnost novinara, da pitaju dok se ne dobije odgovor 17.11.2019.

17.11.2019.  |  Vesti

Vesti

Vesti

Socijalisti glasali za Dražinu ulicu pa se predomislili, sada "u klinču" s POKS 17.11.2019.

17.11.2019.  |  Vesti

Vesti

Vesti

Vasiljević: Vučić dva dana proveo na aparatima, sada mu je malo bolje 17.11.2019.

17.11.2019.  |  Vesti

Vesti

Vesti

SDA usvojila novi koncept rada, cilj specijalni status Sandžaka 17.11.2019.

17.11.2019.  |  Vesti

Vesti

Vesti

Ni posle mesec dana bez odgovora o misterioznom trovanju članova CIK Kosova 17.11.2019.

17.11.2019.  |  Vesti

Vesti

Vesti

Šutanovac: Neprimereni komentari dela javnosti na hospitalizaciju Vučića 17.11.2019.

17.11.2019.  |  Vesti

Vesti

Vesti

Stanari Ruskog cara: Prevareni smo, zbog rekonstrukcije stanovi i prokišnjavaju 17.11.2019.

17.11.2019.  |  Vesti

loader