Grizunov: Moskva i Vašington vode konstantan dijalog o Kosovu, ali ne javno

Grizunov: Moskva i Vašington vode konstantan dijalog o Kosovu, ali ne javno

Grizunov: Moskva i Vašington vode konstantan dijalog o Kosovu, ali ne javno Izvor: Fonet / Zoran Mrđa

Između Moskve i Vašingtona "održava se konstantna komunikacija" na temu Kosova, izjavio je u intervjuu FoNetu ruski novinar i pisac Sergej Grizunov, koji budućnost Srbije vidi u Evropskoj uniji (EU), pa "zašto da ne" i u NATO.

"Ja neću da otkrijem neke državne tajne, ali bez obzira na konfrontaciju Moskve i Vašingtona, bez obzira na sankcije uvedene Rusiji, dijalog se nastavlja, ali nije javan", rekao je Grizunov, koji je od 1994. do 1996. bio ruski ministar informisanja.

Upitan da li su tačni navodi u medijima da se rešenje za Kosovo dogovara i na liniji između SAD i Rusije i da se proces privodi kraju, on je u serijalu Kvaka 23 potvrdio da se "pregovori na tu temu vode".

Pozivajući se na sopstvena saznanja, Grizunov je rekao da "ne zna sve detalje", ali istakao da je "bio veoma zadovoljan kada je održan sastanak Hašima Tačija, koga i lično poznaje, i Vladimira Putina".

Tačijeve "veze sa Amerikom su višegodišnje i sa njim su Amerikanci u konstatnim kontaktima", ali je on sada, prema rečima Grizunova, ostvario "direktan nivo komunikacije" i sa Putinom, sa kojim se ranije nije sretao i sastajao.

Potrebno je "vreme da se dogovore Beograd i Priština", napomenuo je nekadašnji dugogodišnji šef Biroa novinske agencije RIA Novosti u Beogradu, koji smatra i da je veoma važno "Rusija i Amerika ne naprave grešku i da ne sukobe ponovo dva naroda".

Tači je ostvario direktan nivo komunikacije i sa Putnom, sa kojim se ranije nije sretao i sastajao.

 Situacija na Kosovu je komplikovana", Srbi su tamo manjina, ali Grizunov se kloni davanja saveta, jer "ne bi preuzeo tu odgovornost".

Pozvao se, međutim, na istoriju Albanije, koja se posle Envera Hodže, u čije je vreme bila "zemlja logor", ipak "oporavlja i živi na drugi način".

Upitan da li, s obzirom na dobre kontakte, ima saznanja o navodnom razgraničenju, međusobnom priznanju Srbije i Kosova, stolici u UN i dogovorima SAD i Rusije, Grizunov je odgovorio da su sve informacije o toj temi "nezvanične i državna tajna".

Nije direktno odgovorio na pitanje pod kojim uslovima bi Rusija bila spremna da eventualno glasa za stolicu Kosova u UN, ili makar da ne glasa protiv, več je upotrebio paralelu sa Krimom.

U tom je smislu Grizunov, koji predaje na Moskvovskom državnom univerzitetu, izneo stav da "svetskoj javnosti treba objasniti sve pozitivne i negativne posledice razmene teritorija", kao što je u slučaju Krima to trebalo učiniti 2014. godine.

Da je on bio predsednik Rusije 2014. kada se Krim vratio u sastav Rusije, "pokrenuo bi svetsku medijsku kampanju da objasni svetu da je Krim zapravo poklonjen šefu ukrajinske komunističke partije od strane Hruščova, a da je zapravo uvek bio ruski".

Grizunov je ispričao i da je situacija oko Ukrajine i "njegova lična porodična tragedija", jer mu je supruga rođena u Kijevu, a otac, koji je Rus, u Donjecku.

Odgovarajući na pitanje da li na primer, Ukrajina i Gruzija mogu biti argumenati Rusije u razgovorima sa SAD oko Kosova, Grizunov je nedvosmisleno rekao da "mogu".

Naročito jer se u Gruziji stanje menja od 2008, kada je izgubila trećinu svoje teritorije, ocenio je on i naglasio da danas postoje diplomatski napori obe zemlje da se uspostave odnosi, posebno što su Rusi počeli ponovo da odlaze u Gruziju.

"Bilo je veoma loše, ali danas svake godine milion ruskih turista ide u Gruziju, a dvojica mojih bliskih prijatelja, zamenik ministra inostranih poslova Grigorij Karasin, sa ruske strane, i ministar u vladi Gruzije, bivši amabasdor te zemlje u Moskvi, vode pregovore o vraćanju diplomatskih odnosa", istskao je Grizunov.

Odustajanje Beograda od rezolucije 1244 ne bi narušilo odnose sa Moskvom

Na insistiranje da kaže pod kojim bi uslovima Rusija prihvatila da se rezolucija 1244 stavi ad akta, Grizonov je kratko odgovorio: "Ako srpsko rukovodstvo objasni ruskom rukovodstvu da je zadovoljno nekom varijantom dogovora ili razmene teritorija".

Prema uverenju Grizunova, eventualno odustajanje Beograda od rezolucije 1244 ne bi narušilo odnose sa Moskvom "ako beogradsko rukovodstvo donese takvu odluku, jer bi i Moskva bila sa njima".

On procenjuje da ti odnosi ne bi bili narušeni, ali ne želi direktno da odgovori na pitanje o "porazu" Rusije u Severnoj Makedoniji i Crnoj Gori.

Ne treba upoređivati "odnose Rusije sa Beogradom i drugim zemljama u regionu", jer "ruska diplomatija mora da čuva odnose sa svim bivšim jugoslovenskim republikama, ali je Srbija lider u odnosima sa Rusijom", naglasio je Grizunov.

Veliki broj medija u Srbiji otišao na "žuti put"

Osvrćući se na medije u Srbiji u kojima se Rusija koristi za "patriotsku" propagande, on je rekao da svakodnevno prati ovdašnje medije, da mu je žao što je situacija u novinarstvu teška, ali vidi i da je veliki broj medija otišao na "žuti put".

Napravio je paralelu sa situacijom u Rusiji u kojoj, prema njegovim rečima, "ruska država kontroliše sve glavne izvore informacija".

"Imamo samo jednu slobodnu i nezavisnu televiziju i jedne slobodne i nezavisne novine, za razliku od Amerike, gde je samo jedna stanica državna, a sve ostalo je nezavisno", ocenio je Grizunov.

On smatra da Donald Tramp zato i ima probleme, "jer se suprtostavio slobodnim i nezavisnim medijima".

Analizirajući situaciju u kojoj Putin bira saveznike u Evropi i na Balkanu koji su autokratski ili populistički lideri nacionalističkih i desnih partija, Grizunov je rekao da su to sve "posledice".

Kako je objasnio, u Rusiji ima i dalje "sovjetskih elemenata u političkom životu", kao što u Srbiji ima "pseudokomunističkih elemenata".

"Toga treba da se oslobađamo. Ja, lično, Srbiju vidim u EU", istakao je Grizunov, a na pitanje da li Srbiju vidi i u NATO odgovorio: "Zašto da ne".

On je obrazložio da Rusija sigurno neće da ratuje sa NATO, "bez obzira što svakog dana u rsukim novinama čita da su NATO brodovi prekršili granicu ruskih teritorijalnih voda u Crnom moru ili avioni vazdušni prostor".

"Verujte mi, imam dobre kontakte u centrali NATO, tamo na zidovima ne postoji mapa sa nacrtanim crvenim strelicama koje označavaju napad na Rusku Federaciju. Toga neće biti", poručio je Grizunov.

On se pozvao i na činjenice iz istorije kada su, kako tvrdi, dvojica bivših sovjetskih lidera, Hruščov i Brežnjev, razmatrali da se SSSR učlani u NATO.

Šteta što to nisu odlučili, jer među 29 članica NATO nema ratova, predočio je Grizunov, koji žali što su se "i na Balkanu i u Rusiji, posle raspada država, dešavali ratovi sa komšijama".

Na pitanje da li je ipak članstvo u NATO crvena linija za odnose Srbije i Rusije, Grizunov je podsetio na bombardovanje Jugoslavije, kada je, prema njegovim rečima, "NATO pregazio srvenu liniju".

Ispričao je da je tada, na početku bobardovanja, bio u ruskoj delegaciji koja se u Budimpešti sastala sa Ričardom Holbrukom u pokušaju da zaustavi akciju NATO i objasni da bombardovanje nije upereno protiv Miloševića, već naroda, koji će izgubiti veru u budućnost.

Imamo potpuno iste probleme, možda nas čak to i povezuje

Grizunov zna da zna da je srspko društvo sada "podeljeno na deo koji gleda na Zapad i deo koji gleda na Moskvu" i tvrdi da je ta podela "slična podelama koje postoje u Rusiji".

Kako je konstatovao, "mi imamo iste probleme, slični smo u tome, dosta mladih, pametnih Rusa odlazi da studira na dobrim fakultetima na Zapadu ili traže posao na Zapadu, pošto završe prestižne škole u Rusiji".

Grizunov dodaje da mnogo i njegovih studenata, "znajući da ima dobre veze i kontakte u SAD i na Zapadu, traže pomoć da tamo pronađu posao".

"Imamo potpuno iste probleme, možda nas čak to i povezuje", istakao je on i napomenuo da bi "bolje bilo da rešavamo te probleme, mi tamo, vi u svojoj zemlji i da, umesto što trošimo novac na naoružanje, ulažemo u zdravstvo, obrazovanje i socijalne insititucije".

Upitan o Ruskom humanitranom centru u Nišu i problemu sa davanjem diplomatskog statusa njegovim pripadnicima, Grizunov je rekao da "svuda postoje vojni krugovi koji više vole rat nego mir".

"Rat donosi nove zvezdice na reverima", ali se on nada da će ti krugovi "izgubiti od onih koji žele i veruju u mir".

Grizunov nije saglasan sa ocenama da se predsednik Srbije, prilikom nedavne Putinove posete Beogradu, ponašao snishodljivo, ističući da je to bio "susret dva ravnopravna sagovornika".

Žao mu je, međutim, žao što srpski privrednici ne koriste više sporazum o slobodnoj trgovini Srbije i Rusije i "neshvatljivo" da u Moskvi kupuje voće i povrće iz Južne Amerike i Izraela, umesto iz Šumadije, "koja ima najkvalitetnije proizvode".

Grizunov je proteklih dana boravio u Beogradu radi promocije svog novog romana "Tajni most", koji govori o vezama novinarstvu i obaveštajnim službama i njihovoj ulozi u ratu na Balkanu.

Reč je o profesijama koje se "bave prikupljanjem informacija, samo što jedni rade po naređenju vlasti, a drugi prikupljaju informacije od interesa za društvo", ocenio je Grizunov i zaključio da on radi za društvo.

POVEZANE VESTI

Komentari (11)

Komentar je uspešno poslat.

Slanje komentara nije uspelo.

Nevalidna CAPTCHA

TRN

Ovaj tekst je prava stvar samo za Ameroeengleze njihove kćeri i sinove.

EU + NATO + Rusija

Odličan tekst koji će mnogima otvoriti oči, jer ako SAD i Rusija već dugo sarađuju (da ne bi došlo do nuklearne katastrfe), onda i Srbija može i u EU i NATO, ali i zadržati dobre odnose sa Rusijom ! !!

Sramota

Ne mogu da spavaju samo pominju Kosovo. Ne zanosi se

* Sva polja su obavezna

POPULARNO NA DRUŠTVENIM MREŽAMA

ČITAOCI REPORTERI

ČITAOCI REPORTERI

Vaša poruka je uspešno poslata.

Hvala.

GOTOVO

Ubacite video ili fotografiju.

Možete da ubacite do 3 fotografije ili videa.
Ne sme biti više od 25 MB.

Pročitajte još

Vesti

Vesti

Georgiev u "Utisku nedelje": Mediji treba da kontrolišu vlast 21.04.2019.

21.04.2019.  |  Vesti

Vesti

Vesti

Oblak dima iznad Niša zbog požara u napuštenoj ciglani 21.04.2019.

21.04.2019.  |  Vesti

Vesti

Vesti

Prebrojavanje ljudi na protestima: I vlast i opozicija preteruju u procenama 21.04.2019.

21.04.2019.  |  Vesti

Vesti

Vesti

Slede možda i ključni susreti o Kosovu, analitičari ipak bez velikih očekivanja 21.04.2019.

21.04.2019.  |  Vesti

Vesti

Vesti

Stojanović: Međukorak ka dijalogu, mi u stručnom timu smo neka vrsta posrednika 21.04.2019.

21.04.2019.  |  Vesti

Vesti

Vesti

Četvorici povratnika iz Sirije određen jednomesečni pritvor na Kosovu 21.04.2019.

21.04.2019.  |  Vesti

Vesti

Vesti

Jovanović: Sumnjivi tender za nabavku 240 autobusa, strane firme umesto Ikarbusa 21.04.2019.

21.04.2019.  |  Vesti

Vesti

Vesti

Bastać: Stari grad je pod opsadom, žičare na Kalemegdanu neće biti 21.04.2019.

21.04.2019.  |  Vesti

loader