Više od 5000 mališana u Srbiji raste u hraniteljskim porodicama

Više od 5000 mališana u Srbiji raste u hraniteljskim porodicama

Više od 5000 mališana u Srbiji raste u hraniteljskim porodicama Izvor: N1

Više od 5.000 dece u Srbiji nalazi se u hraniteljskim porodicama. Struka kaže da je za dete uvek bolje da raste u porodici nego u instituciji, a hraniteljstvo u našoj zemlji ima tradiciju dugu 100 godina, piše Danas.

Prema aktuelnim podacima Ministarstva za rad, zapošljavanje, socijalna i boračka pitanja, deca i mladi bez roditeljskog staranja smešteni su u 4.460 hraniteljskih porodica. U njima se nalazi 5.510 dece do 18 godina i 964 mladih uzrasta od 18 do 26 godina, do kada po zakonu može trajati hraniteljstvo, pod uslovom da je ta osoba na redovnom školovanju.

Hraniteljstvo u Srbiji ima dugu tradiciju, više od sto godina. Dešava se i da kada hranitelji ostare, njihova deca preuzimaju hraniteljsku dužnost. "Imate porodice koje se tradicionalno bave hraniteljstvom. U okolini Subotice, onda sela Jakovo, Jadranska Lešnica kod Loznice, Miloševac kod Velike Plane, gde su porodice odgajile generacije i generacije", priča za Danas.rs Dragan Vulević, viši savetnik u Ministarstvu za rad, zapošljavanje, socijalna i boračka pitanja.

Hraniteljstvo je privremeni oblik zaštite dece bez roditeljskog staranja. On nije trajan kao usvojenje, ovde se o štićeniku porodica stara dok Centar za socijalni rad ne iznađe trajno rešenje za njega. "Da li će ostati kod hranitelja dok se školuje, da li će ići na usvojenje ili ono što je najvažnije da li će biti ispunjeno pravo deteta na život sa roditeljima, odnosno da se dete vrati u svoju porodicu", kaže za Vulević.

Za troškove štićenika i nadoknadu za rad hranitelja iz državnog budžeta izdvaja se više od 242 miliona dinara na mesečnom nivou, dok za osobe starosti od 18 do 26 godina država na mesečnom nivou daje skoro šest puta manje – manje od 43.000 dinara.

Prema njegovim rečima, 40 odsto dece koja napuste hraniteljske porodice bude vraćeno da živi sa biološkim roditeljima, a za to su zaslužni Centri za socijalni rad koji su radili sa roditeljima i postigli određenu roditeljsku kompetenciju da svojim ponašanjem ne narušavaju nesmetan rast i razvoj deteta. "U Evropi Srbija je država sa najvećim stepenom deinstitucionalizacije dece bez roditeljskog staranja, što znači da nam je relativno mali broj u onim klasičnim institucijama kao što su domovi, a da nam je najveći broj dece u hraniteljskim porodicama", ističe sagovornik lista Danas.

U 90 odsto dece koja su smeštena kod hranitelja ne spadaju samo deca bez roditelja, skoro 1.000 dece sa ozbiljnim zdravstvenim problemima i deca sa smetnjama u razvoju su u hraniteljskim porodicama. Kako navodi Vulević, ukupno 650 dece je smešteno u institucijama. To su uglavnom deca na starijem kalendarskom uzrastu i deca sa smetnjama u razvoju mlađeg uzrasta. Deinstitucionalizacija dece bez roditeljskog staranja projekat je koji je počeo 2005. godine i njen cilj bio je pre svega poštovanja prava deteta da se o njemu staraju njegovi roditelji.  

Kako postati hranitelj

U Srbiji još ne postoje licence za hranitelje već utvrđena opštu podobnosti da neko može biti hranitelj. Utvrđivanje opšte podobnosti hranitelja ide istom procedurom kao i utvđivanje sposobnosti lica da budu usvojitelji.

Prema podacima Ministarstva za rad, zapošljavanje, socijalna i boračka pitanja, stručna procena opšte podobnosti za obavljanje hraniteljske uloge sastoji se iz provere ispunjenosti zakonskih uslova preko javnih isprava koje kandidati za hranitelje podnose uz prijavu za hraniteljstvo, zatim na osnovu intervjua sa stručnjacima koji vrše procenu, sagledavanja uslova i odnosa u porodici neposredno, kroz kućnu posetu i kroz program pripreme i obuke budućih hranitelja.

"Postoji onaj deo – četiri profila. Opštu podobnost mora utvrditi psiholog, pedagog, socijalni radnik, pravnik i lekar. To je tim koji će posle određenih stručnih intevjua, poseta, razgovora, testiranja i evaluacije utvrditi opštu podobnost. I treći deo, da bi neko dobio opštu podobnost, to je da sa uspehom mora proći pripremu i obuku da se bude hranitelj. To je vrsta radioničarskog rada. Kroz 12 radionica prolaze se vrlo bitni segmenti za funkcionisanje hraniteljstva i utvđivanje opšte podobnosti", navodi Vulević.

I to za sada rade Centar za porodičan smeštaj i usvojenje i Centar za socijalni rad. „Tada dolazimo do druge tačke. Da, ja sam dobio opštu podobnost da budem hranitelj, ali da li ja mogu da budem hranitelj vama. To je nivo konkretne podobnosti, za svako dete koje treba da bude smešteno u hraniteljsku porodicu treba utvrditi konkretnu sposobnost da baš ti budeš hranitelj s obzirom na specifične karakteristike deteta, njegove potrebe, način zadovoljavanja tih potreba, ponašanje i sve ostalo", kaže Vulević koji smatra da na tom zadatku nadležni nisu postigli onaj nivo koji bi trebalo da bude zadovoljen.

Kako dodaje, da bi neko postao hranitelj, on ne može biti materijalno neobezbeđen. Hranitelji se ne mogu izdržavati od naknade koja je 9.000 dinara, jer su utvrđeni standardi za smeštaj deteta kao što su posebna soba, oprema, određeni prihodi, a o načinu trošenja sredstava hranitelji vode dnevnik.

U njegom radu susretao se sa raznim slučajevima, kako ističe, bilo je trenutaka kada se ježio od emocija, ali i negativnih primera.

"Hraniteljska romska porodica, štićenik je bilo romsko dete koje je usvojeno od Šveđana. Prilikom usvajanja ova hraniteljska porodica je izvadila oko 200 evra, koje je uštedela od onih para koje dobija za izdržavanje deteta, i dala usvojiteljima da kupe detetu bicikl jer su mu oni obećali to kao rođendanski poklon. Ja se i sad naježim. Tu imamo i otvorenu komunikaciju gde hranitelji nastave da komuniciraju sa detetom, gde porodice ili usvojitelji ne zaboravljaju doprinos hranitelja, jer biti hranitelj je velika odgovornost, a neki kažu i zadovoljstvo", priča za Danas.rs Vulević.

Kako dodaje, u trijaži da li će dete biti smešteno u hraniteljske porodice ili u institucije stav je da je za dete uvek bolje da raste u porodici. "Svakom detetu je uvek bolje u porodici nego u instituciji, ali postoje tri razloga kad deca odlaze u institucije. Prvi je kada su to deca sa ozbiljnim smetnjama u razvoju gde je potrebna intenzivna zdravstvena podrška tom detetu, to je stacionar u Zvečanskoj ulici, iz razloga što nemamo dovoljno hranitelja koji su obučene za specifičnu podršku toj deci u mlađem uzrastu", naglašava on.

Druga kategorija dece koja idu u institucije su deca starijeg uzrasta koja imaju neku vrstu ozbiljnog porodičnog iskustva. To su uglavnom ili srednjoškolci ili studenti, dok treću kategoriju čine ona koja su po sudskoj meri smeštena u vaspitnu ustanovu na određen period.

Komentari (6)

Komentar je uspešno poslat.

Slanje komentara nije uspelo.

Nevalidna CAPTCHA

Zemunac

Dok je gospodin Vulović u ministarstvu rada i socijalne politike ništa dobro neće biti a tamo je već dve i po decenije.Dokle ?

Snezana

Nije mi jasno kako se olako oduzimaju deca roditeljima. Ima dosta slucajeva gde roditelji nisu sposobni da se brinu o deci, ali ne u ovolikom broju. Oduzeti decu roditeljima zbog losih uslova(siromadtva) je greh. Zasto drzava ne ucini nesto da pomogne njima, nego ogroman novac daje hraniteljima. To je postao pravi biznis.

Marko UE

Pre desetak godina usvojili smo dete koje se nalazilo u hraniteljskoj porodici. I dan danas održavamo kontakt sa tim ljudima jer su divni i osećajni ljudi. Moje dete gospođu hraniteljku oslovljava sa baka što svaki put iznova u nama izaziva emocije.

* Sva polja su obavezna

NAJČITANIJE

POPULARNO NA DRUŠTVENIM MREŽAMA

ČITAOCI REPORTERI

ČITAOCI REPORTERI

Vaša poruka je uspešno poslata.

Hvala.

GOTOVO

Ubacite video ili fotografiju.

Možete da ubacite do 3 fotografije ili videa.
Ne sme biti više od 25 MB.

Pročitajte još

Vesti

Vesti

Kuburović o efektima novih zakona: Više od 300 osuđujućih presuda za korupciju 25.03.2019.

25.03.2019.  |  Vesti

Vesti

Vesti

Dačić u Paragvaju: Čvrst stav o nepriznavanju nezavisnosti Kosova 25.03.2019.

25.03.2019.  |  Vesti

Vesti

Vesti

Skupština usvojila Statut Novog Sada, ukinute dve opštine 25.03.2019.

25.03.2019.  |  Vesti

Vesti

Vesti

Vučić: SNS bliža odluci o raspisivanju vanrednih izbora nego ranije 25.03.2019.

25.03.2019.  |  Vesti

Vesti

Vesti

Štrajk u RGZ se nastavlja, nema pomaka ni posle sastanka s ministrom Đorđevićem 25.03.2019.

25.03.2019.  |  Vesti

Vesti

Vesti

Rekonstruisano Ušće - za jarbol novi rok, od najavljenog panoramskog točka ništa 25.03.2019.

25.03.2019.  |  Vesti

Vesti

Vesti

Predstavnici protesta predali zahteve RTV-u, rukovodstvo kaže - to je pritisak 25.03.2019.

25.03.2019.  |  Vesti

Vesti

Vesti

Ročište po žalbama državnih organa na presudu u korist uzbunjivača Josifovskog 25.03.2019.

25.03.2019.  |  Vesti

loader