Hag drugi put odbio zahtev Šešelja za ulaganje žalbe na pravosnažnu presudu

Hag drugi put odbio zahtev Šešelja za ulaganje žalbe na pravosnažnu presudu

Hag drugi put odbio zahtev Šešelja za ulaganje žalbe na pravosnažnu presudu Izvor: N1

Sudski Mehanizam u Hagu odbio je, po drugi put, zahtev lidera Srpske radikalne stranke Vojislava Šešelja da mu se omogući da uloži žalbu na pravosnažnu presudu, kojom je osuđen na 10 godina zatvora zbog progona Hrvata iz vojvođanskog sela Hrtkovci, 1992.

U obrazloženju odluke, predsednik Mehanizma Karmel Ađijus, konstatovao je da statutom i pravilnikom suda nije predviđeno ulaganje žalbe na pravosnažnu presudu koju izrekne apelaciono veće. Ađijus je podsetio Šešelja da, po pravilima, može zatražiti reviziju presude na osnovu novootkrivenih činjenica, ako ih ima, koje bi mogle pokazati da je presuda bila nepravična.

Na taj pravni lek, Šešelja je, odbijajući njegov prvi zahtev da mu se dozvoli ulaganje žalbe na pravosnažnu presudu, u novembru 2018. uputio i tadašnji predsednik Haškog suda Teodor Meron. Kao primer uspešne revizije, Meron je tada naveo poništavanje pravoznažne presude u procesu bivšem oficiru JNA Veselinu Šljivančaninu, kome je kazna zatim bila umanjena.

U zahtevu da mu se omogući ulaganje žalbe, Šešelj je tvrdio da je nemogućnost ulaganja žalbe "nezamisliva situacija, pogotovo kad se radi o preinačenju oslobađajuće presude". Osuđujuća presuda koja mu je izrečena je, po Šešelju, stoga "presedan u međunarodnoj krivičnoj praksi". 

Apelaciono veće moglo je, tvrdi Šešelj, ili da mu potvrdi oslobađajuću presudu ili da naloži novo suđenje. Po lideru radikala, "pravo na žalbu je univerzalno i ne može biti ukinuto" U odgovoru na taj Šešeljev zahtev, tužioci su naveli da je presuda apelacionog veća "konačna" i da statut sudskog Mehanizma, pravnog naslednika Haškog tribunala, ne daje pravo stranama na "ulaganje druge žalbe", uključujući i situaciju kada je, kao u Šešeljevom slučaju, prvostepena oslobađajuća presuda u žalbenom postupku preinačena u osuđujuću. 

Tužilaštvo je naglasilo da je, po statutu suda, moguća samo revizija čitavog postupka, ako su ispunjeni određeni uslovi. Prvostepenom presudom, Haški tribunal je Šešelja, 31. marta 2016, oslobodio optužbi za zločine nad Hrvatima i Muslimanima u Hrvatskoj, Vojvodini i BiH, 1991-93. Šešelj je tada bio oslobođen krivice za progon nesrba na političkoj, rasnoj i verskoj osnovi; deportaciju i prisilno premeštanje, kao zločine protiv čovečnosti. 

Tribunal je tom presudom utvrdio i da Šešelj nije kriv za ubistva, mučenje, okrutno postupanje, bezobzirno razaranje sela ili pustošenje koje nije opravdano vojnom nuždom, uništavanje verskih objekata i pljačkanje javne ili privatne imovine, kao kršenje zakona i običaja rata. Delimično usvojivši žalbu tužilaca, apelaciono veće haškog Mehanizma, proglasilo je, 11. aprila 2018, Šešelja krivim za podsticanje i počinjenje progona Hrvata u selu Hrtkovci u Vojvodini, 1992. 

Apelaciono veće konstatovalo je da je Šešelj kaznu već odslužio, jer je u pritvoru u Hagu bio od 2003. do 2014. godine. Veće je, u svim drugim aspektima, odbacilo žalbu tužilaca na prvostepenu presudu kojom je Šešelj bio oslobođen krivice. 

Pravosnažnom presudom potvrđeno je da nije postojao udruženi zločinački poduhvat trajnog i nasilnog uklanjanja Muslimana i Hrvata sa velikih delova teritorija Hrvatske i BiH, koje bi bile uključene u novu državu pod srpskom kontrolom. Po optužnici, na čelu tog poduhvata bio je tadašnji predsednik Srbije Slobodan Milošević, a jedan od učesnika bio je Šešelj. 

Šešelj je na slobodi u Srbiji od novembra 2014, kada je, odlukom raspravnog veća Haškog tribunala, bio privremeno oslobođen zbog bolesti, pre nego što mu je bila izrečena prvostepena presuda.

POVEZANE VESTI

Komentari (2)

Komentar je uspešno poslat.

Slanje komentara nije uspelo.

Nevalidna CAPTCHA

Zoki

Vodite ga nazad u Hag!

Samo kažem

Ne volim Seselja, smatram ga odgovornim politički za mnogo toga 90ih, ali mi ova presuda bode oči samo tako! Ne vidim način na koji su njega uspeli da osude na 10 godina robije za Hrtkovce koliko god se trudio i sam da nadjem njegovu krivicu. Hag je politička institucija koja je sebi dozvolila da zanemari pravo i stavi politcki interes u prvi plan. Oric, Hardinaj, Taci, Gotovina, Mercep su samo neka lica koja nisu osudjena. Svi oni su aktivno sudelovali u ratu, bilo je svedoka, ali je traljavost tuzilastva dovela do oslobadjajucih presuda, a u slučaju nekih čak i do nerazmatranja optužnice. Srbi su uglavnom zaglavili svi redom (sto ne skida krivicu sa većine njih) i osudjeni. Pobednik piše istoriju, a upravo je Hag trebao da pokaže u praksi pravo, a ne politicarenje. Uvek se setim sravnjenog Drezedena i nuklearki na Japan kada pomislim da nikada ne bi odmazda trebala da bude odobrena, a opet u tim situacijama smo videli da možete sravniti čitave gradove i nevine nehajuci jer ste pobednik. Saveznici su više bombardovali Srbiju i više uništili nego sto su to uradili Nemci! Leskovac, Niš i Beograd to najbolje znaju...još nose ožiljke toga.

* Sva polja su obavezna

NAJČITANIJE

POPULARNO NA DRUŠTVENIM MREŽAMA

ČITAOCI REPORTERI

ČITAOCI REPORTERI

Vaša poruka je uspešno poslata.

Hvala.

GOTOVO

Ubacite video ili fotografiju.

Možete da ubacite do 3 fotografije ili videa.
Ne sme biti više od 25 MB.

Pročitajte još

Vesti

Vesti

Beširi i Miloš Jovanović o saradnji s NATO i o odnosu građana prema Alijansi 18:00 h

18:00 h  |  Vesti

Vesti

Vesti

Beogradskim ulicama kruži kombi koji prenosi poruke upućene čelnicima RTS 17:54 h

17:54 h  |  Vesti

Vesti

Vesti

Protest bez prekida građana zaduženih u švajcarskim francima 17:20 h

17:20 h  |  Vesti

Vesti

Vesti

Vlada odobrila dotaciju SPC za nastavak radova na Hramu Svetog Save 17:12 h

17:12 h  |  Vesti

Vesti

Vesti

Novčane nagrade za paraolimpijce, osvajače medalja 17:01 h

17:01 h  |  Vesti

Vesti

Vesti

Studenti, učesnici protesta, predali bokserske rukavice Milošu Vučeviću 16:48 h

16:48 h  |  Vesti

Vesti

Vesti

DJB: Policija lišila slobode poslanicu Stamenković, puštena bez obrazloženja 16:35 h

16:35 h  |  Vesti

Vesti

Vesti

Martinović (SNS): Čanak ne želi autonomiju, već da Vojvodina bude republika 16:24 h

16:24 h  |  Vesti

loader