Vazduh u Nišu među najzagađenijim, nadležni kažu - nema razloga za brigu

Vazduh u Nišu među najzagađenijim, nadležni kažu - nema razloga za brigu

Vazduh u Nišu među najzagađenijim, nadležni kažu - nema razloga za brigu Izvor: N1

Merenja Agencije za zaštitu životnu sredinu pokazuju da je Niš ove zime jedan od dva grada sa najzagađenijim vazduhom u Srbiji. Koncentracije suspendovanih čestica PM10 u vazduhu pojedinim danima premašivale su 200 mikrograma po metru kubnom, što je četiri puta više od dozvoljene vrednosti.

Slične koncentracije PM10 čestica zabeležen su još jedino u Valjevu, dok je u u svim ostalim gradovima prisustvo PM10 čestica daleko manje.

Građani Niša ozbiljno su zabrinuti zbog zagađenja vazduha, a i stručnjaci potvrđuju da razloga za brigu ima. Međutim, nadležni u Institutu za javno zdravlje u Nišu i Sekretarijatu za zaštitu životne sredine tvrde da situacija nije gora nego prethodnih godina i da nema razloga za "preteranu" brigu.

Svi su saglasni da zagađenje vazduha potiče iz auspuha i dimnjaka, međutim, najave neke konkretne mere za smanjenje zagađenja za sada nema.

Vazduh u Nišu, poručuju stručnjaci, biće čistiji ukoliko se pre svega ozbiljno radi na toplifikaciji i gasifikaciji, ali će to biti teško ukoliko se ne smanji cena gasa i cena toplotne energije koju naplaćuju niška gradska toplana.

Sekretarijat: Na godišnjem nivou rezultati zadovoljavajući

Sekretarka gradskog Sekretarijata za zaštitu životne sredine Ivana Krstić kazala je da grad Niš unazad "osam do deset godina" prati kvalitet vazduha i iz rezultata merenja se vidi da su vrednosti PM čestica isključivo povećane u zimskim mescima, dok se ocena kvaliteta vazduha daje jedino na osnovu rezultata na godišnjem nivou, a oni su zadovoljavajući.

"Osim PM čestica pratimo okside sumpora, okside azota i čađ i tih supstanci nema u prekograničnim vrednostima. Rezultati analiza za 2018. godinu takođe pokazuju da u suspendovanim česticama PM10 gotovo i da nisu prisutni arsen, kadmijum i nikl, dok je olova bilo u vrlo niskim koncentracijama", izjavila je Krstić.

Ona je kazala da je grad Niš prošle godine izdvojio 5,5 miliona dinara za nabavku analizatora PM čestica koji je postavljen na mernoj stanici kod škole "Sveti Sava", tako da četiri stanice sada mere koncentraciju tih čestica u gradu.

"Obaveza svakog zagađivača je da meri emisiju gasova i da podatke dostavlja Sekretarijatu. Mi smo tu da objavimo katastar sa najvećim zagadjivačima. Naši podaci govore da se trenutno individualni ložištima zagreva 50 odsto domaćinstava, 30 odsto stanovništva u Nišu je priključeno na gradsku toplanu, jedan odsto na gas, dok ostali za grejanje koriste električnu energiju i druge vidove grejanja. U gradu postoji veliki broj ustanova koje za grejanje još koriste lož ulje, mazut i ugalj. To su jako veliki zagađivači. Veliki zagađivač je saobraćaj, a nemamo industriju koja zagađuje vazduh", izjavila je Krstić.

Direktor Instituta za javno zdravlje Miodrag Stojanović rekao je da su suspendovane čestice minulih dana došle u žižu javnosti ne bez razloga, ali ne i sa "prevelikim razlogom za brigu".

"Suspendovanih čestica uvek ima u vazduha, ali je sreća u nesreći što se 99 odsto čestica koje udahnemo zadržavaju u gornjim disajnim putevima i izdahom se izbace, a jedan posto čestica može da dopre do alveola. Efekat po zdravlje će imati više kod osetljive populacije, kod dece, trudnica i kod ljudi koji imaju respiratorne ili vaskularne bolesti", izjavio je Stojanović.

Prema njegovim rečima, Institut za javno zdravlje Niš od 1965. godine kontroliše kvalitet vazduha, a od 2011. kontrolu suspendovanih čestica.

"Srednje godišnje vrednosti PM čestica od 2011. godine do 2018. godine iznosile su od 46,9 mikrograma po metru kubnom do 55, 6 mikrograma. Maksimalna izmerena koncentracija PM čestica bila je 257 mikrograma, a najniža 8,2 mikrograma. Koncetracije PM čestica povećane su u sezoni loženja, od oktobra do marta. Aerozagadjenje i kvalitet vazduha se, medjutim, ne ocenjuje na osnovu trenutnih vrednosti, nego na osnovu prosečnih vrednosti koje se mere za dan, odnosno za jednu godinu. Ukoliko neko pita da li u ovoj godini ima više razloga za paniku nego u 2011. ili 2012. godini, moj lični stav je da nema. Vazduh nije zagadjeniji u odnosu na prethodne godine. Da li treba da bude bolji? Svakako, da", izjavio je Stojanović.

Prema njegovim rečima, glavni izvori PM čestica u Nišu su auspusi i dimnjaci i u tom pravcu treba usmeriti mere za poboljšanje kvaliteta vazduha. Institut je, dodao je Stojanović, gradu dostavio brojne mere koje se odnose na najrazličitije teme.

"Jedan od predloga odnosi se na urbanističke planove i na jasno definisanje stambenih, zelenih i industrijskih zona. Vrlo je bitno da se prilikom projekcije saobraćajnica sagledaju ruže vetrova jer Niš na žalost nema povoljan geografski položaj i strujanje vetrova i vazduha je često vrlo slabo. Toplana je uglavnom prešla sa mazuta na gas, ali imamo problem individualnih ložišta. Dali smo predloge za toplifikaciju i gasifikaciju. Jedna od preporuka je regulisanje gradskog saobraćaja i saobraćaja uopšte. Jedno od najboljih rešenja bilo bi kada bi umesto autobusa sa motorima sa unutrašnjim sagorevanjem imali autobuse na struju", izjavio je Stojanović.

On je dodao da se sa problemom zagađenja vazuduha suočava ceo svet, a ne samo Niš i da niko ne može da očekuje da se taj problem reši "prekosutra".

Čestična zagađenja odgovorna za nastanak respiratornih, kardiovaskularnih i imunoloških bolesti.

Profesor fakulteta Zaštite na radu Amelija Đorđević istakla je da zagađenje vazduha nije nešto što se u Nišu dešava trenutno, već je prisutno godinama unazad.

"Izveštaji Agencije za zaštitu životne sredine pokazuje da je kvalitet vazduha u Nišu bio u trećoj kategoriji 2010. godine i 2011. godine, a 2012. godine u drugoj kategoriji. U 2013. godine i 2014. godine bio je u prvoj kategoriji, a za 2015. godinu nema podatka. U 2016. godini i 2017. godine imali smo treću kategoriju kvaliteta vazduha, dok za 2018. godinu podatak nije još pripremljen Prema našoj zakonskoj regulativi treća kategorija je najniža kategorija vazduha", istakla je Đorđević.

Prema njenim rečima, koncentracije suspendovanih čestica proteklih godina nisu prelazile samo granične vrednosti već i tolerantne vrednosti od 70 mikrograma po metru kubnom vazduha, a tolerantne vrednosti ne smeju se prekoračiti ni jedan jedini dan.

"Naučno je dokazano da su čestična zagađenja kao što je PM 10 i PM 2,5 odgovorna za nastanak ne samo respiratornih i kardiovaskularnih bolesti, već i za pojavu odredjenih imunoloških bolesti, da imaju uticaj na pojavu bolesti endokrinog sistema, a svakako i na pojavu kancerogenih bolesti", izjavila je Đorđević.

Kako je kazala Đorđević, trenutni raspored mernih mesta u Nišu ne odražava stvarno stanje koncentracija i ukoliko bi imali adekvatnu mrežu monitoringa mogli bismo da imamo i negativnije rezultate kvaliteta vazduha nego sada.

Celokupna slika zagađenja vazduha u Nišu, dodala je ona, ne može da se dobije osnovu rezultata sa četiri merna mesta, a nije adekvatan i izbor supstanci koje se prate.

Prema njenim rečima, u gradu se više ne prate koncentracije ugljen monoksida u vazduhu, a praćene su do 2012. godine i imale su izuzetno visoke vrednosti.

Prvo popis zagađivača, pa adekvatne mere

"Problem zagađenja mora i može da se reši, ali je potreban multidisciplinarni pristup. Da bi smo mogli da se borimo za smanjenje koncentracije čestica moramo da uradimo i dobar katastar zagadjivača. Kada budemo znali koji su izvori dominantni i koji izvori doprinose zagadjenju vazduha, možemo preduzeti i adekvatne mere za smanjenje emisije i difuziju čestica i drugog zagadjenja. Trenutno ne postoji kontrola trošenja fosilnih goriva, možemo samo da pretpostavimo da najveći broj domaćinstava koristi ogrevno drvo. Od 14 toplana, koliko ih ima gradska toplana, solidan je broj onih koje još koriste mazut", izjavila je Đorđević.

Ona je kazala da informisanje građana mora da bude poboljšano i da stanovništvo mora da dobija upozorenja kako treba da se ponaša kada su povećene koncentracije PM čestica u vazduhu.

Predstavnica ekološke organizacije "Zeleni ključ" Olivera Milošević istakla je da problem zagadjenog vazduha ne može da se reši preko noći, ali da sa rešavanjem tog problema mora hitno da se krene.

"Rešenje treba tražiti u dobrom upravljanju saobraćajem, u prelasku na obnovljive izvore energije, u gasifikaciji, ozelenjavanju svakog javnog prostora gde god je to moguće i gde to urbanistički planovi dozvoljavaju. Rešenje je i uključivanju što većeg broja gradjana u odlučivanje i informisanja. Jedan vrlo mali procenat gradjana je sada upoznat sa ekološkim problemima", istakla je Milošević.

Tagovi:

POVEZANE VESTI

Komentari (3)

Komentar je uspešno poslat.

Slanje komentara nije uspelo.

Nevalidna CAPTCHA

Опет смо у центру пажње

Ако нису ратови онда је загаћење. Битно је да волимо да смо у центру пажње. Ваздух? Деценијама се Кина исмева код нас као земља загаћења. Сада се то преокређе, али као и даље не допире до свести људи да је ваздух који удишу нездрав и да неко треба да води рачуна о томе. Ко има новца купиђе пречишђивач ваздуха Амбилифе, ко нема купиђе јефтину маску за лице. А Закон, а Устав, а право да удишемо здрав ваздух? Право да загаћивачи затворе фабрике или уграде филтере? Ко о томе води рачуна?

Данило

Ја само у овом тексту видим изговоре, а не конкретне акције што је и очекивано од неспособних и неедукованих људи на власти. Наравно да је квалитет ваздуха велики проблем који може да утиче много на здравље људи, нарочито најугроженијих група - деце, људе са већ постојећим проблемима дисајних путева, људе у позним годинама. Изложеност оваквом ваздуху изазива разне здравствене проблеме дисајних путева. Прочитајте, истражите мало, па сами оцените да ли нема разлога за бригу.

Jedan Od

E pa dobro onda, lepo čovek objasnio da nije opasno. Samo za decu, trudnice, osetljive osobe i plućne bolesnike. Dobro, smeta malo I ovima sa alveolama, ali to samo 1% od skroz. Uglavnom, deca će porasti, trudnice nek izguraju ti par meseci i bez kukanja, a mislim - plućni bolesnici - pa oni su već bolesni, ko ih je terao, šta nisu pazili na sebe dok su bili deca.. Dobro, deca, ali i posle isto. Treba se čuvati. Dakle, da zaključimo raspravu, situacija je stabilna.

* Sva polja su obavezna

NAJČITANIJE

ČITAOCI REPORTERI

ČITAOCI REPORTERI

Vaša poruka je uspešno poslata.

Hvala.

GOTOVO

Ubacite video ili fotografiju.

Možete da ubacite do 3 fotografije ili videa.
Ne sme biti više od 25 MB.

Pročitajte još

Vesti

Vesti

Eksplodirao televizor u stanu u Sremčici, tri osobe povređene 08:24 h

08:24 h  |  Vesti

Vesti

Vesti

Danas oblačno, mestimično s kišom, temperatura do 19 stepeni 07:15 h

07:15 h  |  Vesti

Vesti

Vesti

Bugarska donirala montažnu crkvu selu Rakita, meštani je ne žele 13.11.2019.

13.11.2019.  |  Vesti

Vesti

Vesti

Rašić podneo žalbu zbog nepriznavanja glasova iz centralne Srbije 13.11.2019.

13.11.2019.  |  Vesti

Vesti

Vesti

Stefanović: U trgovini oružjem nema mog uticaja, afera da bi mi se naškodilo 13.11.2019.

13.11.2019.  |  Vesti

Vesti

Vesti

Vučić: Želim dobre odnose s Hrvatskom, ali mi ne pada na pamet da se pokunjim 13.11.2019.

13.11.2019.  |  Vesti

Vesti

Vesti

Obradović: Privilegovani trgovci samo jedno poglavlje u zloupotrebama 13.11.2019.

13.11.2019.  |  Vesti

Vesti

Vesti

Zabranjuje se funkcionerima da koriste javne resurse u promociji stranaka 13.11.2019.

13.11.2019.  |  Vesti

loader