Kusturica o Kosovu: Ja im ni pedalj ne bih dao, najveća pljačka u 20. veku

Kusturica o Kosovu: Ja im ni pedalj ne bih dao, najveća pljačka u 20. veku

"Mora da se odvoji moja lična ideja i politika. Ja im ne bih dao ni pedalj, kao što sam rekao to je najveća pljačka u 20. veku, ali pošto mi imamo mnogo motiva koji nas vraćaju u budućnost, imamo mnogo motiva da verujemo da je Kosovo bila civilizacijska tačka, što možemo da detektujemo preko iskopina", kaže reditelj Emir Kusturica.

"Pošto to nije naše zašto nam ga otimaju. Ako gubimo postrojenja, struju koju smo mi proizvodili. Ja mislim da je pravo rešenje ono što je u Južnoj Americi odredio predsednik Urugvaja Muhika – rešenje je u traženju rešenja. Mi imamo situaciju gde oni imaju lične karte, granice, carine, taj posao je odavno obvavljen, ali postoji i Rezolucija 1244 i nada da vlast neće priznati kosovo i dati im stolicu u UN".

Emir Kusturica je govorio i o protestima "Pravda za Davida" u Banjaluci. On kaže da se u javnosti jedan detalj malo koristi, a to je da je Tužilaštvo u Banjaluci još 28. juna izdalo nalog policiji da istraži ubistvo Davida Dragičevića.

"Neko ko zna da je to ubistvo, a ne čini ništa, on je taj koji je taj okidač pokrenuo. Ako Tužilaštvo izađe s idejom da je neko ubijen, ne postoji drugi način nego da se traga po onim tragovima do kojih je Tužilaštvo došlo. Neko je udario na kult deteta i pokrenuo okidač i Tužilaštvo nije uspelo da ga uvede u postupak. Postoje razni načini da se utvrdi istina – ekstremni i politički. Istraga treba da se vodi bez opterećenja koje javnost stavlja, ovde je sve obrnuto".

Kusutrica naglašava da su zakon i pravda dve kategorije koje nemaju ništa zajedničko, dodajući da je i Dodik rekao da će sa Dragičevićima da ode pred Tužilaštvo ako se ništa ne desi.

"Ali, glavni saradnik Stanivukovića je dao izjavu da su krenuli na RTRS i da je bio u planu pokušaj svrgavanja vlade. Nikakav problem nemam s protestima dok jedan ne kaže da je bila ideja da svrgu vladu te večeri. Ja poštujem osećanja, ali pokušavam da unesem par činjenica.Taj skup nikad nije bio dozvoljen. Policija nije morala da ih rastera iz porte crkve, ali i oni imaju 200 i nešto dana da skup nije prijavljen".

Reditelj smatra da je Dodik neko ko se svojim jezikom usprotivio "stranim ambasadama" i da ga je to održalo na vlasti.

Govoreći o protestima u Beogradu, Kusturica je rekao da je to protest, "koji ima komunalno opravdanje" i da se on mnogo više koncentrisao na porteste u Francuskoj,  gde Žuti prsluci imaju spisak zahteva.

"Imamo vrlo jasnu listu zahteva, među kojima dominira ideja o visini ličnog dohotka, penzije, protive se prodaji nacionalnih dobara. Počeli su od cene goriva, ali su imali konkretan povod. Ja taj povod kod nas vidim kao literarnu formu, da li ima masu da postane politička sila".

Zašto bismo zaboravljali istoriju

Dokle god ljudi budu hteli da zajednički gledaju filmove, Kustendorf će biti njegova sigurna kuća, dok god ja budem imao snage. Najvažnije je da oni koji su bili kod nas već imaju svoje prve filmove.

Srbija je u 20. veku i ranije počela da reaguje, kaže Kusturica i dodaje da smo posle ustanka usvojili trobojku i tada proizveli - Prvu srpsku revoluciju.

"Dvesta godina kasinije mi jedini imamo trobojku i ostajemo verni praznačenju onoga iz Francuske revolucije - sloboda, jednakost, bratstvo. Prva država na Balkanu je Srbija i nisu džabe dolazili Hrvati da se dive toj državi jer nisu imali svoju. Zašto bismo mi zaboravili svoju istoriju, ne da je koristimo protiv nekoga, nego da je znamo".

Kusturica smatra i da su nam Rusi uvek bili saveznici, što ne znači da su nam uvek i bili prijatelji.

"1876. kada je oslobođena Srbija, nama je došlo 1.000 Rusa koji su nam pomogli. Savezništvo zapadnjaka se u Prvom svetskom ratu pokazalo se kao teško, kada nam je trebao kredit Britanci su nas ucenili davanjem Makedonije Bugarima, onda je Klemanso shvatio da je trebalo probiti Solunski front. Rusi su nam uvek bili saveznici, što ne znači da su nam uvek bili prijatelji".

Nikad nisam bio protiv Zapada, kaže Kusturica i dodaje da na Mokroj gori pokušava da primeni sve ono što je tamo naučlio.

"Važno je biti svoj a ta cena je visoka, ovo što ja kažem nema političku dimenziju nego istorijsku".

O neprijateljima...

Kako kaže, dobar deo života je proveo radeći i svaki dinar zarađeni sproveo u destinaciju, a onda se prebacio na Andrić grad.  

"Onda sam nailazio na razna spoticanja, kulturna politika se vodi bez obzira što novca nema, samo što ja u tom procesu nisam učestvovao, sem jednog ministra koji me je molio da uzmem pare za "Život je čudo".  To su tako ti tipovi koji su od mene hteli da naprave velikog neprijatelja i uspevaju u tome, nerazumna je ta mera u kojoj se ponašaju kao da sam ja izneverio neku mladu, normalniji uslovi bi doveli i do normalnijeg diskursa".

Abdulah Sidran je izjavio da je "Emir Kusturica poginuo još 1994. kao i da ga "menja" dvojnik po imenu Pantelija Milisavljević".

"On to osvežava što mu je džep prazniji i što je veći kokuz on se mene seti, njegovo sećanje je manje važno od toga da ja živim na brdu i u vazdušnoj banji delujem kao čovek koji nije poginuo, jer da sam poginuo, on ne bi mogao da dođe kod mene da mi traži lovu za operaciju katarakte".

POVEZANE VESTI

Komentari (145)

Komentar je uspešno poslat.

Slanje komentara nije uspelo.

Nevalidna CAPTCHA

Stevan

A ŠTA JE KUSTURICA REKAO DA NIJE ISTINA?

Mačak Plavi

»Kada umetnost postane toliko ovisna od politike da prerasta u antiumetnost treba otvoreno reći da je umrla ne samo umetnost nego i sam subjekt stvaralaštva. Da li o individualnom i pojedinačnom uopšte i možemo govoriti u jednoj palanci kojoj je kolektivno stvaralaštvo vrhunac izražavanja (likovna kolonija, obnavljanje pozorišnih svečanosti, šumadijske metafore, svečanosti za dan opštine itd.), a svaki pokušaj ostvarenja slobode i otkrivanja skrivene istine je najveća jeres prema oceni sudija iz Kafkinog Procesa. Za zločine koji su počinjeni prema subjektu i doveli do njegove smrti nikada neće odgovarati ljudi koji se pojavljuju kao predavači na umetničkim akademijama, kao umišljeni direktori ustanova kulture, profesori u školama, pisci, slikari jer ih kolektivno štiti, jer ih kolektivno stvara, jer je kolektivno uvek istovetno sa političkim, jer za kolektivno smrt subjekta ništa i ne znači, jer je kolektiv večan. DS

Kinta

Šteta!Šteta za takvog umetnika.Nešto nije u redu sa njim,ovo što on priča je,u najmanju ruku,glupost.

* Sva polja su obavezna

NAJČITANIJE

POPULARNO NA DRUŠTVENIM MREŽAMA

ČITAOCI REPORTERI

ČITAOCI REPORTERI

Vaša poruka je uspešno poslata.

Hvala.

GOTOVO

Ubacite video ili fotografiju.

Možete da ubacite do 3 fotografije ili videa.
Ne sme biti više od 25 MB.

Pročitajte još

Vesti

Vesti

Na Trgu Nikole Pašića protest "Kosovo je Srbija" 17:40 h

17:40 h  |  Vesti

Vesti

Vesti

EPS: Zaposleni raspoređeni u skladu sa potrebama organizacije proizvodnje 18:36 h

18:36 h  |  Vesti

Vesti

Vesti

Panić: Pridružujemo se protestima, zdravstveni sistem nam je pred kolapsom 18:24 h

18:24 h  |  Vesti

Vesti

Vesti

Mogerini: Spremna da sazovem nastavak dijaloga "prvo jutro nakon ukidanja taksi" 18:08 h

18:08 h  |  Vesti

Vesti

Vesti

Stopa siromaštva zaposlenih u Srbiji viša nego u bilo kojoj državi EU 17:40 h

17:40 h  |  Vesti

Vesti

Vesti

Kod Niša, na zatvorenom delu pruge, iskliznuo vagon-cisterna 17:36 h

17:36 h  |  Vesti

Vesti

Vesti

Kuburović: Inicijativa za izmenu Ustava najverovatnije na proleće u Skupštini 16:50 h

16:50 h  |  Vesti

Vesti

Vesti

Ružić: Elektronski povezani Matična knjiga umrlih i Jedinstveni birački spisak 16:28 h

16:28 h  |  Vesti

loader