Za osam meseci zabeleženo 57 napada na novinare, pritisak na medije u porastu

Za osam meseci zabeleženo 57 napada na novinare, pritisak na medije u porastu

Izvor: N1

Medijska sloboda, jedno od osnovnih ljudskih prava i temelja svake demokratske i pravne države u Srbiji je ugožena, prostor za debatu je sužen, a napadi na novinare su u porastu, ocenjeno je u Beogradu na predstavljanju analize o medijskim slobodama u okviru evropskih integracija.

Analiza "Sloboda izražavanja i medijske slobode u Srbiji u procesu EU integracija" predstavljena je u EU info centru, a analizirana su stanja i trendovi u pregovaračkim poglavljima 5, 8, 10, 23, 28 i 32 u periodu od usvajanja medijskih zakona 2014. godine do sredine septembra 2018. godine, a odnose se na oblast slobode izražavanja i oslanjaju na postojeće izveštaje domaćih i medjunarodnih organizacija i institucija, pravne propise i istraživačke tekstove.

Dragan Popović iz Kuće ljudskih prava i jedan od autora analize, rekao je da je trend fizičkih napada, verbalnih pretnji i pritisak na novinare u porastu od 2013. godine i da su 2017. godine zabeležena 92 napada, a da se trend nastavlja i ove godine i da je za prvih osam meseci zabeleženo 57 napada na novinare.

Popović je podsetio i da je Srbija pala za deset mesta, odnosno sa 66. na 76. u izveštaju Reportera bez granica i organizacije Freedom haus, što je jedan od najvećih padova u svetu.

On je kazao da je problem što na napade nadležne institucije ne reaguju adekvatno, reaguju veoma sporo ili uopšte ni ne reaguju.

Popović se osvrnuo i na naslovne strane novog broja "Ilustrovane politike" navodeći da je cilj sprovodjenje kampanje kako bi se optuženi za ubistvo novinara Slavka Ćuruvije oslobodili.

Stojanović: Praksa finansiranja medija putem javnih nabavki

Maja Stojanović iz organizacije Građanske inicijative i iedna od autora analize, govorila je o finansiranju medija putem javnih nabavki, navodeći da brojni republički organi, kao i lokalne samouprave nastavljaju praksu finansiranja medija putem javnih nabavki i da na taj način zanemaruju pravila o konkursnom sufinansiranju medija i posredno vrše uticaj na uredjivačku politiku.

Kako je navela, najdrastičniji primer je novinska agencija Tanjug, koji iako ugašen zvanično, odlukom Vlade Srbije još krajem 2015. godine nastavlja da radi i dobija novac i druge poklone od državnih institucija.

Pema istraživanju CINS-a od 31. oktobra 2015. kada je zvanično ugašena pa do kraja 2017. godine agencija Tanjug dobila je od 33 državne institucije 114,4 miliona dinara. Ta davanja su obavljena većinom kroz javne nabavke ili kroz direktne dogovore bez objavljivanja javnog poziva.

Stojanović je navela da konfuziju u toj oblasti stvaraju nejasne i sporne odredbe Zakona o javnim nabavkama, koje omogućavaju širenje prakse zloupotreba.

Ona je kazala da je, kada je u pitanju kontrola koncentracije medijskog vlasništva i konkurencija u oblasti medija i finansiranja medija kroz davanje državne pomoći, primećeno selektivno davanje te pomoći, kojim država na otvoreni način diskriminiše medije koji na kritički način izvešatavaju o radu njenih organa.

Maksić: Konkursno finansiranje pretvoreno u koruptivni mehanizam

Tanja Maksić iz BIRN-a rekla je da je proces konkursnog finansiranja pretvoren u koruptivni mehanizam, te da je neophodan efikasan sistem koji će pratiti kako se troši držvni novac i koji su efekti.

U analizi o slobodi izražavanja autori su se osvrnulii na rad REM-a za koji Stojanović kaže da ima nedostataka i nepravilnosti, a koji se odnose na sastav i izbor članova tog tela, izveštavanje tokom predizbornih kampanja za lokalne i parlamentarne izbore, kao i izbore upravnih odbora javnih servisa Srbije i Vojvodine.

Problemi u rad REM-a kako je navela, odnose se i na kontrolu medijskog sadržaja u medijima sa nacionalnom frekvencijom u kojim se neretko pojavljuje govor mržnje, a Stojanović je navela i da REM "žmuri" na političku zloupotrebu medija, funkcionersku kampanju u predizbornom periodu i slično.

Kao primer navela je da je u predizbornoj kampanji za predsednikčke izbore 2017. godine monitoringom organizacija BIRODI utvrdila, da je kandidat vladajuće većine Aleksandar Vučić dobio 15.000 sekundi više na vodećim televizijama nego svi kandidati zajedno.

POVEZANE VESTI

Komentari (37)

Komentar je uspešno poslat.

Slanje komentara nije uspelo.

Nevalidna CAPTCHA

NenadKG

Mene samo zanima ko je podigao 114,4 miliona dinara? Nije to tesko utvrditi u ovom informatickom dobu, samo niko od novinara ne postavlja prava pitanja. A ne vidim ni u komentarima...

Lija

Zao mi je novinara sto je tako.

Lazar

Oni samo rade svoj posao...

* Sva polja su obavezna

NAJČITANIJE

ČITAOCI REPORTERI

ČITAOCI REPORTERI

Vaša poruka je uspešno poslata.

Hvala.

GOTOVO

Ubacite video ili fotografiju.

Možete da ubacite do 3 fotografije ili videa.
Ne sme biti više od 25 MB.

Pročitajte još

Vesti

Vesti

Manifestacija Evropska izborna noć u Beogradu 21:53 h

21:53 h  |  Vesti

Vesti

Vesti

Na četiri glasačka mesta u Srbiji glasala 1.994 državljana Hrvatske 21:44 h

21:44 h  |  Vesti

Vesti

Vesti

Bastać o nesreći na gradilištu: Nezakoniti radovi, prijavili smo ih Ministarstvu 21:12 h

21:12 h  |  Vesti

Vesti

Vesti

Bivši predavači: Martinović u subotu pokazao nove nezakonitosti u VMŠ u Ćupriji 20:51 h

20:51 h  |  Vesti

Vesti

Vesti

Han: EU je poslednjih godina uspela da postavi Zapadni Balkan na prugu ka Evropi 20:31 h

20:31 h  |  Vesti

Vesti

Vesti

Borko Stefanović i Dragan Janjić gosti Novog dana 20:11 h

20:11 h  |  Vesti

Vesti

Vesti

Sednica o Kosovu: Vlast očekuje otvorenu raspravu, opozicija kaže - Vučić kasni 20:09 h

20:09 h  |  Vesti

Vesti

Vesti

Građani Srbije s hrvatskim državljanstvom glasali, do 16.30h izašlo 1.400 ljudi 20:06 h

20:06 h  |  Vesti

loader