Kandidati za lidera DS o svojim rešenjima za "vučja vremena"

Kandidati za lidera DS o svojim rešenjima za "vučja vremena"

Kandidati za lidera DS o svojim rešenjima za "vučja vremena" Izvor: N1

Kandidati za lidera DS Gordana Čomić, Zoran Lutovac i Branislav Lečić kažu da ostaju u stranci do kraja i priznaju njene greške iz prošlosti. Zalažu se za zajednički front opozicije, ali za širu koaliciju s Dverima spreman je, za sada, samo Lutovac, koji smatra da postoje pitanja oko kojih mogu da se usaglase. Svi tvrde - nema saradnje sa SNS.

Prvu opozicionu stranku u novijoj političkoj istoriji - Demokratsku stranku, uskoro očekuju izbori za novog predsednika, sedmog po redu, i rukovodstvo.

Govoreći o tome što će u emisiji Pressing sva tri kandidata predstaviti sebe, što se nije moglo videti do sada u javnom prostoru, Branislav Lečić kaže da ovim primerom žele da daju do znanja da u dijalogu, razmeni različitih misli, pa čak i u konkurenciji, mogu da dođu do zajedničkog imenitelja koji je koristan za sve.

Zoran Lutovac podseća da je DS u mnogim stvarima prednjačila i bila avangarda i dodaje da bi bilo normalno da su stranke demokratske provinijencije takve kao DS. "Nisu, a to je posledica nedemokratske političke kulture i nasleđa koje imamo. Ono što je neophodno menjati nisu samo institucije i zakoni, potrebno je menjati i političku kulturu. DS demonstrira to, pokazujući na sebi kako društvo treba da izgleda".

Čomić dodaje da demokrate žele razvoj Srbije i da pokažu da "imamo potencijala i kapaciteta da se pridružimo pravim demokratijama u Evropi".

Šira koalicija - da ili ne?

Gosti N1 su se ovih dana videli sa bivšim predsednikom DS Draganom Đilasom. Na pitanje zbog čega je bilo tih susreta, Čomić je rekla da treba da se dogovore o poslovima koje treba da obave za Srbiju. "Nema spora među nama da do demokratskog dogovora za izbore 2020. mora doći", navela je.

Lutovac kaže da je Đilas pokrenuo pitanje Saveza za Srbiju, i da on pokušava da stvori ono što je Srbiji sada potrebno. Razgovarali smo o mogućnosti ukrupnjavanja, mogućnosti da se taj savez stvori i kako da se stvara, dodao je.

Lečić kaže da jako uvažava Đilasa, a govoreći o zajedničkom frontu, kaže da sada ima problem da u njemu budu Dveri, jer mu je na prvom mestu konsolidacija DS, pa bi se posle išlo na razgovore "sa sličnima", s kojima može da se nađe zajednički imenitelj, pa tek posle toga bi se, ističe, išlo u "širi kontekst".

Lutovac, s druge strane, kaže da postoje pitanja oko kojih mogu da se objedine autentične opozicione stranke, "stvarna opozicija, a ne opozicija koja služi Vučiću". To su, navodi, pitanja kao što su nezavisnost pravosuđa, sloboda govora, sloboda medija i slobodnih izbornih uslova i tu nema prepreke za objedinjavanje političkih snaga i najšire saradnje. Kada se ostvari to i slobodni izbori, onda svako svoj program kandiduje u slobodnim medijima, pred slobodnim građanima, objašnjava suštinu te ideje Lutovac. "Da je Đinđić 2000. na to tako gledao, nikada se ne bi stvorio opozicioni blok", ističe.

Čomić pita u čemu bi Dveri sarađivale s DS, kad su za prekid evropskih integracija i za bliži savez sa Rusijom.

Koje ideje kandiduju?

Lečić kaže da se ljudi potcenuju i ponižavaju u ovoj zemlji, da vladavina straha dominira, da nemamo pravo da govorimo u institucijama koje za to postoje u demokratskom društvu i da nas sve to čini takvima da većina mladih i inteligencije razmišlja o odlasku. Navodi da njega to najviše uznemirava. "Ovo su vučja vremena, i u ovim vučjim vremenima, upravo zato što sam prošao tu vrstu priče iz prošlosti, jako dobro znam da se obračunam sa apsolutizmom, i znam metodologiju kako se apsolutizam dovodi u pitanje", kaže Lečić.

Kaže da bi prvo što bi uradio, ukoliko bi bio izabran, okupio tim koji sedi baš danas u studiju N1, i s njima razgovarao o tome šta valja činiti za budućnost DS. Kaže da se zbog mladih kandiduje, zbog apatije koja postoji. DS mora da stane uz građane, da ih brani, naveo je.

"Ovo su vučja vremena, i u ovim vučjim vremenima, upravo zato što sam prošao tu vrstu priče iz prošlosti, jako dobro znam da se obračunam sa apsolutizmom, i znam metodologiju kako se apsolutizam dovodi u pitanje", kaže Lečić.

Čomić kaže da na dnevnom redu DS treba da budu "tri velike propagandne laži režima". Prvo, pričaju da nema posla, a ima posla, a zarade su problem, kaže. Mora se delegitimisati iz javnog života ono "ćuti dosta ti je 250 evra", dodaje. Sledeće su slobode - medijske, u društvu, u pravosuđu, na tržištu, što, kako ocenjuje, manjka. Treće je neprekidna kampanja o tome kakva nam je Srbija, a kakva Evropa čiji deo treba da postanemo.

Lutovac kaže da su ključni izazovi pred DS - samovlašće jednog čoveka i to da Demokratska stranka mora da se reorganizuje, pre svega u kadrovskom pogledu. Kaže da u prvi plan treba da dođu ljudi kojima javnost nije zasićena, da se stranka organizaciono prilagodi vremenu u kom živimo, i da se ideološki više profiliše kao socijaldemokratska stranka - koja razmišlja o tome kako ljudi žive, a ne da izgleda kao da se bavi sama sobom - i poslednje, "da spreči samovlašće, oslobodi medije i najzad promeni Srbiju na bolje". Naglašava da treba da se prevaziđe jaz koji postoji između stranke i građana.

Sva tri gosta su istakla da ostaju u DS do kraja.

Da li DS u budućnosti može da bude partner ovoj vlasti?

O mogućem iskoraku u pravcu neke buduće saradnje sa SNS, gosti N1 su jasni - tvrde da je neće biti.

Čomić kaže da ne vidi tu vrstu saradnje, jer se aktuelna vlast ruga svemu u šta DS veruje, ruga se vladavini prava, pravi igrokaze u Skupštini, sve svodi na kič i propagandu. "To EU zove zarobljena država", kaže i dodaje da s takvim režimom apsolutno nema saradnje.

Lutovac takođe tvrdi da saradnja nije moguća, jer je vlast "zarobila sve institucije, jer ne postoje slobodni mediji". Sve ovo što građani trpe, obavezuje DS da bude čvrsta, prava opozicija takvoj vlasti, naglašava. Lutovac kaže da DS treba da pokaže, zajedno sa svim opozicionim strankama, da može da bude alternativa ovom režimu.

Lečić je kazao da je savetovao prethodnom rukovodstvu, čiji je član bio, da moraju sa svojim poslanicima da izađu iz Skupštine, jer ono što se tamo dešava nije ni na najminimalnijem demokratskom nivou, da je to postao politički rijaliti koji ponižava čoveka i njegovu misao. Kaže da se to nije desilo uz opravdanje da DS nije vidljiva na drugim medijima, i da bar tu treba da bude vidljiva. Istakao je da se ispostavilo da su bili vidljivi kao "prljavi, loši i zli momci i devojke" koji nisu imali nikakvog udela u nekoj ozbiljnoj političkoj razmeni. "Tako da nema nikakve saradnje sa Vučićem", ističe Lečić.

Strateške greške, usponi i padovi

Na pitanje da prokomentarišu istoriju strateških grešaka koje su DS spustile sa pozicije na kojoj je bila 2000. godine, Lečić kaže da je i u toj stranci bilo onih koji su se ponašali vlasnički - u odnosu na partiju i ideje.

"Mnoge su političke stranke shvaćene kao teren za sticanje kapitala i moći. DS je, takođe, bila deo toga i ne može se reći da je ona apsolutna imuna i čista od toga. Ona je stradala upavo zbog toga što je deo učesnika demokratskih procesa i u njoj bio pozicioniran upravo na način da stekne pozicije, očuva ih i da se na neki način ponaša vlasnički i u odnosu na partiju i u odnosu na ideju. Samim tim smo oborili ono najvažnije, a to je da je DS u svojoj biti u akciji da stvori demokratske uslove za sve građane Srbije, a ne samo za pojedince", navodi Lečić, dodajući da želi da vrati tu ulogu DS.

Navodi da će, ako pobedi, početi kampanju za uspostavljanje dominantnih ekonomskih i demokratskih ideja koje emancipuju zemlju i pretvaraju je u stabilno mesto za život. Lečić je dodao da je od početka DS unela taj demokratski duh u Srbiju i bila rasadnik demokratije.

Upitan da li je bila i rasadnik grešaka, Lutovac odgovara da ono što je propustila - drugi su joj nametali kao krivicu "i to prekomerno". Ističe da je sve ono što je bilo dobro u Srbiji uradila Demokratska stranka. Podseća da DS nikad nije bila u poziciji da ima apsolutnu većinu i da samostalno vrši promene, već je sa drugima delila odgovornost. U takovoj situaciji je bila primorana da čini neke ustupke, naglašava. Sve velike stvari nisu mogle da budu učinjene bez DS, dodaje.

Priznaje da je stranka propustila neke stvari - pre svega, kako kaže, da uspostavi čvrste i stabilne institucije. Međutim to je dug proces, koji ne može da uradi samo jedna stranka, za to su potrebni građani, ali i druge političke snage, dodaje Lutovac. Naglašava da u javnosti postoji sklonost da se sve što nije dobro svede na rad DS, a zanemaruje se to što nikad nije imala apsolutnu vlast.

Komentarišuću uspone i padove DS, Čomić kaže da su, nakon devedesetih, a kad su ušli u institucije, menjali dnevni red Srbije i da su to činili s mnogim partnerima. Priznaje da su grešili, ali kaže da su usponi i padovi sastavni deo politike i dodaje da "nije važno koliko si pao, važno je da razumeš zašto si pao, umeš li da ustaneš, osećaš li u sebi obavezu..."

"Od Srbije koja je bila zakopana, u izolaciji, sancijama, proratnoj politici, obesmišljavljanu ekonomije kako je bilo devedesetih, mi smo ponudili dnevni red evropske Srbije. Sada je vreme da ponovo menjamo dnevni red Srbije, jer se proces evropskih integracija sveo na ruganje vladavini prava", kaže Čomić.

O pokazanom partokratskom karakteru DS u prošlosti

Na konstataciju da je DS pokazala jedan snažan partokratski karakter, naročito kad je u pitanju bila neuspela reforma pravosuđa, koja je imala epski pad jer je država našla kanale i institucionalni način da se meša u  tužilaštvo i sudski sistem, Čomić kaže da je arogancija njihova odgovornost. Još gore od arogancije koja je urađena po pitanju sistema pravosuđa, a što našu podršku najviše nervira, je što imaju utisak da se mi demokrate stalno svađamo, navodi. Kad se danas govori o reformi pravosuđa, ocenjuje Čomić, to što je loše to niko nije menjao, i smatra da je to "još lošije od njihovih grehova".

Na pitanje da li je DS u jednom periodu - od 2008. do 2012, bila partokratska, Lutovac kaže da jeste pravila greške, ali da je suština problema u pravosudnom sistemu bila posledica lošeg ustavno-pravnog okvira, koji je dozvolio uticaj politike u pravosuđe. Mi smo predložili promene Ustava u oblasti pravosuđa, mi smo jedina stranka koja je to uradila i ponudila građanima i NVO na uvid, to rešenje postoji, učestvovali su vrhunski stručnjaci, naveo je i dodao je da ako se porede sa današnjim amandmanima (ustavnim koji se odnose na oblast pravosuđa) - da se vidi ogromna razlika.

Na pitanje da li je DS bila partokratska stranka i da li je Ustav kriv zato što je DS očigledno koristio svoju poziciju za politički uticaj u pravosuđu, preko VSS i u drugih tela, Lečić je rekao da će biti iskren i da razloga za takvo razmišljanje ima. Smatra da se posle ubistva premijera Zorana Đinđića zastalo u onoj vrsti zamisli da se demokratizacija društva obavi i kroz edukaciju i kroz motivaciju, jer se polako baštinilo osećanje "sad smo na vlasti" pa se baštinilo partokratsko ponašanje. Mi smo to platili i to se vidi po rezultatima, i to više puta, dodaje.

Lečić, ipak, kaže da u ovom trenutku, kad je stranka pala, ponovo mogu da povrate poverenje u ono što je njihova misija. Moramo da sprovedemo u delo da sudstvo bude nezavisno, da postoji konkurencija svih organa vlasti u demokratiji i da dijalog postane svakodnevica i da rešavamo probleme tako što se čujemo, navodi. "I da to ne liči na svađu, da ne živimo politički rijaliti koji je kič i šund, već da uspostavimo vrednosni sistem pravih, ozbiljnih i poštenih ljudi", ističe.

Sumrak stranke na beogradskim izborima

Govoreći o rezultatima beogradskih izbora, na kojima stranka nije prešla ni cenzus, i o tome da je deo njenih glasača imao percepciju da se DS približio SNS, Čomić tvrdi da taj pogled nije tačan i da nikakve saradnje sa naprednjacima nema.

"DS sa SNS nema nikakvu saradnju ni na jednom nivou, niti će imati, dok oni ne budu razumeli da, bez obzira koliko su glasova dobili, nemaju legitimitet da se rugaju vladavini prava, da urušavaju institucije, da privatizuju moć, i da samovolju vladara ispostave iznad vladavine prava, da progone slobodne medije i da sve u Srbiji pretvore u propagandu", dodaje.

Lečić, s druge strane, kaže da su tako građani razmišljali i tako glasali. "Ja mislim da smo izgubili "oštre zube" opozicije, a bez tih zuba opozicija ne može da se prepozna, pogotovo u poretku koji je sada na vlasti, a to je apsolutistički poredak režima koji ga projektuje neprestano", navodi.

U situaciji kad se DS ponaša kao davljenik, postoje dve ruke za spas - jedna je pozicija moći i vlasti i smatram da je to nedostojno stranke, a druga ruka je od onih koji žele da DS posmatraju kao svoju, tačnije da imaju vlasništvo nad njom - koja takođe ne treba da se prihvata, jer ja ne mislim da se mi davimo, mi znamo da plivamo i treba samo da izađemo na kopno, kaže Lečić. Treba pružiti ruku prvom ozbiljnom demokrati koji sa nama hoće, ali kao partner, dodao je.

Lutovac ističe da je percepcija u politici veoma bitna i da je važno šta misle birači. "A oni su nas videli kao jednu opciju koja se isprečila da se stvori jedan zajednički front protiv režima Aleksandra Vučića", naveo je i dodao je da su mnogi građani videli taj front kao način i prvi korak da se sruši režim.

Navodi da su onda građani u DS videli političku snagu koja je to sprečila, i poručili da su nezadovoljni. Mi smo se našli između dve vojske i bili pregaženi, i mi moramo da razumemo tu poruku, jer ako je nismo shvatili, onda za DS nastupa vrlo težak period, u kom se nećemo tako lako oporaviti, kaže Lutovac.

Postoje li struje u DS?

Branislav Lečić kaže da je apsolutno siguran da u DS postoje struje i dodaje da je to normalno i logično. Ističe da u DS svaki član i glasač ima pravo da u njoj razmišlja transparentno, jer stranka je njihovo vlasništvo.

Lutovac navodi da je predstavnik većinske DS koja smatra da treba voditi borbenu opozicionu politiku. Navodi da ta većina smatra da ne treba sa SNS sarađivati ni po jednom pitanju, "kad vas gleda kao neprijatelja".

Čomić kaže da to što se zove "struja" - da je to zapravo srž DS, i da je u tkivu DS osporavanje lidera, jer žele da vide ima li taj ili ta herca, ume li da dopre do ljudi. To nisu struje, to je prirodno za demokratske stranke, kazala je.

POVEZANE VESTI

Komentari (56)

Komentar je uspešno poslat.

Slanje komentara nije uspelo.

Nevalidna CAPTCHA

mile

Čomička, večiti klimoglavac stranke. Nikad ni rečju ni gestom nije oponirala brojnim promašajima mnogih lidera. Ugradila sebe, čvrsto i trajno, u sve neuspehe stranke.

DN

Ovo troje kandidata su poniženje za simpatizere DS-a, najbolje da nađu druge, mlađe, sposobnije ljude da vode stranku ili da prestanu da postoje . Glumac-"matematičar" traži zajednički imenitelj sa Đilasom, koji ima više afera od Siniše Malog, i očekuju da neko glasa za njih !!!.....

Clan DS

Lutovac dobija moj glas u subotu.Jedino je on razumeo poruku biraca od pre manje od 3 meseca.I jedini nudi resenje.Stranku podici na noge,dogovoriti se sa Djilasom pa prikljuciti i ostale opozicione stranke u nameri da se srusi diktator.Kad se to uradi i stvore se uslovi za regularne izbore,raspisati ih pa onda sa Dverima i DSS-om suocavati stavove.

* Sva polja su obavezna

NAJČITANIJE

ČITAOCI REPORTERI

ČITAOCI REPORTERI

Vaša poruka je uspešno poslata.

Hvala.

GOTOVO

Ubacite video ili fotografiju.

Možete da ubacite do 3 fotografije ili videa.
Ne sme biti više od 25 MB.

Pročitajte još

Vesti

Vesti

Stupar i Švarm: Moć Miće Jovanovića je u ljudima kojima je obezbedio diplome 18:42 h

18:42 h  |  Vesti

Vesti

Vesti

Danas ništa od dogovora, nastavlja se štrajk u poštama 17:41 h

17:41 h  |  Vesti

Vesti

Vesti

Jovanović: Stefanović polagao diferencijalne ispite da bi nostrifikovao diplomu 17:40 h

17:40 h  |  Vesti

Vesti

Vesti

Afera Indeks: Šesnaestoro osuđeno na ukupno više od 60 godina zatvora 17:07 h

17:07 h  |  Vesti

Vesti

Vesti

Aktivisti DS odneli montirane plakate NIN-a i poruke Stefanoviću i Vučeviću 16:54 h

16:54 h  |  Vesti

Vesti

Vesti

Uhapšen zbog marihuane, municije i dve ručne bombe 16:41 h

16:41 h  |  Vesti

Vesti

Vesti

Novi dan o godinu dana protesta "1 od 5 miliona" 15:47 h

15:47 h  |  Vesti

loader