Stojanović: Ne razumem protest, ali želim im sve najbolje

Stojanović: Ne razumem protest, ali želim im sve najbolje

Stojanović: Ne razumem protest, ali želim im sve najbolje Izvor: Nova ekonomija

"Užasavaju me oni koji kažu da ih politika ne zanima. Nedavno sam srela studenta koji se žalio na stanje u Domu zdravlja. Izgovorio je da ga politika ne zanima. Poludela sam, stvarno. Pa, kažem mu ja, zar ne vidite direktnu vezu između Doma zdravlja i politike? Ili cene ulja? Ili toga što nemate posao", kaže Dubravka Stojanović za Novu ekonomiju.

U izbornoj kampanji ste se sa grupom profesora beogradskog Filozofskog fakulteta ogradili od podrške dekana premijeru Aleksandru Vučiću kao kandidatu za predsednika Srbije? Da li je danas Filozofski fakultet više uporište sistema nego izvor novih ideja i inicijator rasprava o društvenim kretanjima kod nas i u svetu?

- Ne mislim da je Filozofski uporište sistema, taman posla! Zato smo se i pobunili, jer je potpis dekana stvorio taj utisak. Zato su skupljači 600 potpisa podrške Vučiću i išli na dekane i ostale rukovodeće ljude, jer se tako stiče utisak da su za tog predsedničkog kandidata čitave institucije. To je manipulacija. Mi smo za svega dan i po, a da bismo stigli pre izborne tišine, skupili 150 potpisa ljudi koji su se ogradili od takve podrške, i to u jednoj specifičnoj instituciji kao što je fakultet, gde nema zajedničkih prostora, kancelarija, zajedničkog radnog vremena. Mislim da je to baš bio znak da se Fakultet dobro drži. Kad kažem dobro drži, mislim na to da je to njegova funkcija u društvu – on mora da bude kritičan. Inače nije Filozofski fakultet.

Utisak je, ipak, da Beogradski univerzitet već dugo ne ukazuje na pravce mogućeg društvenog i naučnog razvoja zajednice? Zašto je to tako?

- Zato što se često na rukovodećim mestima nalaze partijski ljudi, koji su sve postigli zahvaljujući partiji. Zato Univerzitet nije odlučan u odbrani vrednosti, pa čak ni kada su plagijati u pitanju. Dakle, on ne brani ni elementarne vrednosti autentičnosti naučnog rada. Mislim da se niže ne može pasti. E, onda je i dalje sve tako – kako bi mogli da se suprotstave nečemu drugom, ako ne mogu ovome što je osnovno pitanje odbrane sopstvenog autoriteta?

Ko je onda elita u Srbiji, koliko je odgovorna za opšte stanje duha naroda?

- Elita se nije bitno menjala od pretprošlog režima. Srpska akademija nauka se nije mnogo promenila od sedamdesetih godina prošlog veka, taj isti duh je očuvan. Slično je i u drugim institutucijama. Elitu smatram najodgovornijom. Ona treba da zna sta hoće i gde bi to krenula. A ona je ta koja čuva nacionalistički program, koji nam ne da da mrdnemo. Taj program formulisan je tako, negde u drugoj polovini sedamdesetih, razgoropadio se tokom osamdesetih, onda je na njemu napravljen rat. Od kraja rata mi se i dalje na tom kljusetu od programa vučemo i nikako da s njega siđemo. Još uvek je tu Repbulika Srpska i sever Kosova, kao preostale nade za državno proširenje. Dok je tako, u Srbiji ništa neće krenuti na bolje, jer to nikoga neće ni zanimati. A taj program napravila je elita i ona ga održava.

Imajući u vidu domaće političke prilike, kako vidite budućnost Srbije? Ne vidim budućnost, ja sam tu "zadužena za prošlost". A, ako nju dobro razumemo, onda nam i budućnost može biti jasnija. Ovako ostaje u teškoj magli.

 Mladi ljudi, uglavnom studenti su masovno na ulici sa zahtevima za smene u institucijama koje su u suštini zapreka slobodi govora i demokratiji. Zašto je važno da oni uspeju u svojim zahtevima?

- Važno je da društvo gura državu da bude bolja. To je uvek zadatak društva, tako se pokazuje da je društvo politički zrelo. Kod nas to nije slučaj, to se kod nas desi svakih ko zna koliko godina. Poslednji put 2000. godine, pre toga 1996/97, ali to je bilo pre 20 godina. Društvo to mora sistematski da radi, jer svaka država - a naša posebno - ima želju da smakne sve stege i da se ponaša kao raspušteno dete. Zato društvo mora stalno da bude na oprezu i da je podseća gde joj je mesto. Pogledajte Francusku. Kako nešto država smisli „protiv društva“, odmah u Parizu imate stotine hiljada ljudi i skoro generalni štrajk. I država onda ne sme ništa. Ne bi ni naša da je društvo agilnije. Zato je ovaj protest strašno važan, kao buđenje.

Za sada se ne zna ko je organizator protesta. Mogu li mladi ljudi biti izmanipulisani, od čega to zavisi?

- Ja ne razumem ovaj protest, prestarela sam za ovo. Ja to bez neke organizacije ne mogu da zamislim, pa ni bez ideološke platforme. Al‘ to je stvar njihove generacije, valjda znaju šta rade? Možda je ovako manipulacija teža, nego ako postoji vođstvo? Možda su u pravu? U svakom slučaju, želim im sve najbolje, jer su neohodni i ovom društvu i ovoj državi.

Kakve bi mogle da budu posledice neuspeha njihovog protesta?

- Posledice neuspeha bile bi ogromne. Često se setim fascinantnog pokreta za zaštitu parka u Istanbulu pre nekoliko godina. Trajao je mesecima, stotine hiljada ljudi je učestvovalo, borilo se. Poraženi su i sad imaju ovakvog Erdogana koji je pohapsio desetine hiljada ljudi i otpustio još mnogo više.

Kakva je razlika između protesta 96/97 i ovih danas? Kako vidite nemoć opozicionih stranaka da svojim političkim delovanjem podrže zahteve demonstranata i uopšte, da stanu na put autoritarnoj vlasti?

- Opozicione stranke, od kad su nastale 1990, nisu imale jasan profil. One su bile više - manje na istom programu kao i režimi, al‘ su tražile nečeg više, a nečeg drugog malo manje. To nije program. Nastale su uglavnom na nacionalističkom programu, kakav je bio i vladajući. I od tada one traže svoje mesto, kojeg nema. Nema ga jer vlast ima uvek bolje argumente, silu, ako ništa drugo. Milošević je na kraju jedva pao, posle četiri izgubljena rata, sankcija, hiperinflacije i bombardovanja. Pa šta više reći? Slabost opozicije je u tome što nikada nije bila autentična u programskom smislu i zato za njeno postojanje nema previše razloga. Zato se gasi, a vladajuća stranka usisava ceo politički prostor, jer nudi sve odjednom – Evropu i Rusiju, demokratiju i vođu, napredovanje i nazadovanje…

Srbija je u prošlosti bili u prilici da kao država napravi zaokret ka demokratskom društvu, ali te prilike nije iskoristila. Zašto nije bilo snage?

- Bilo je mnogo takvih prilika. Bilo je to i u vreme kneza Miahila Obrenovića koji je pravio modernu Srbiju. Ali, ubili su ga. Bilo je tako i u nekim kasnijim prilikama tokom 19. veka, kada su naprednjaci hteli pravnu, evropsku državu, ali njih je oduvao populizam radikala. Bilo je tih šansi, ali su sve situacije pokazivale da nije moglo to da prođe. To ruši klijentelističke veze, razara postojeće okove u koje su mnogi ugrađeni.

Da li je zbog toga ubijen i premijer Zoran Đinđić?

Naravno. Uvek ponavljam ono što je rekao moj kolega Nikola Samardžić – ubistvo Đinđića je "Ubistvo u Orijent ekspresu". Mnogi su imali interesa da svoj nož u njega zabodu, ako znate tu priču. A većini njih motiv je upravo bio taj – da se ništa ne promeni, jer je to njihov interes. Đinđić je bio najozbiljnija pretnja, a onda bi mnogi izgubili svoje pozicije, pozicije koje ubijaju Srbiju.

Da li se i za noviju srpsku istoriju može reći da je u pozadini kroji "crna ruka"?

- Nje uvek ima. Između ostalog zato što je ona ta koja je neophodna za prevrate kojima počinje većina naših režima. Te grupe postoje u okvirima vojske i policije i one su uvek imale važnu političku ulogu. Najstrašniji noviji primer je svakako JSO. Ona je pomogla 5. oktobra, ali onda kada nešto nije bila zadovoljna, odlučila je da ubije Đinđića. To je ta neuhvatljiva moć, koja pomaže autoritranim režimima da se održavaju.

Komentari (35)

Komentar je uspešno poslat.

Slanje komentara nije uspelo.

Nevalidna CAPTCHA

Deran

Veće plate mogu biti samo rezultat rasta privrede, a nikako rezultat spiska želja dokonih i nestručnih ljudi poput dotične profesorice. Značajniji rast privrede, ako bude dobro rađeno od strane budućih vlada može se očekivati tek za 10-tak godina. Pod uslovom da se zadrži inflacija na sadašnjem nivou (stabilnost kursa dinara), kao i da se budžetlijama kao sad aispalćuju plate iz realnih izvora prihoda, a ne štampanjem novca ili uzimanjem kredita, odnosno prodajoj državnih firmi, kako je to bilo pod DOS-om. Usput baš taj DOS i njegovo megapljačkanje države Srbije i srpskog naroda je podržavala ova "stručnjakinja" za ništa.

Koviljka

Nista spektakularno!

Sanja

Komšika poštujem te, ali kao komunistu ne.

* Sva polja su obavezna

NAJČITANIJE

ČITAOCI REPORTERI

ČITAOCI REPORTERI

Vaša poruka je uspešno poslata.

Hvala.

GOTOVO

Ubacite video ili fotografiju.

Možete da ubacite do 3 fotografije ili videa.
Ne sme biti više od 25 MB.

Pročitajte još

Vesti

Vesti

Vulin: Vojska Srbije ne sme da zaostaje ni za jednom armijom u našem regionu 12:10 h

12:10 h  |  Vesti

Vesti

Vesti

Ubistvo u Molu, suprug polio ženu benzinom i zapalio 11:57 h

11:57 h  |  Vesti

Vesti

Vesti

Zrenjaninski "fantomi" prekinuli štrajk glađu 11:54 h

11:54 h  |  Vesti

Vesti

Vesti

Jovanović o Majiću: Osnovan strah ljudi da progovore, ne znaju šta će se desiti 11:40 h

11:40 h  |  Vesti

Vesti

Vesti

Pejović: Nemamo raspravu o doživotnoj i surogatstvu, neće je biti ni o Kosovu 10:57 h

10:57 h  |  Vesti

Vesti

Vesti

Srbija kupuje tri helikoptera Super Puma, ugovor tokom posete Makrona u julu 10:36 h

10:36 h  |  Vesti

Vesti

Vesti

Gojković: U ovom trenutku nema važnijeg pitanja od Kosova i Metohije 09:49 h

09:49 h  |  Vesti

Vesti

Vesti

Dačić o sednici o KiM: Reči nemaju jaču zvučnost ispod šatora nego u Skupštini 09:46 h

09:46 h  |  Vesti

loader