Kuburović u UN: Priština dijalog koristi za ucenjivanje

Kuburović u UN: Priština dijalog koristi za ucenjivanje

Kuburović u UN: Priština dijalog koristi za ucenjivanje Izvor: Printscreen

Šef UNMIK-a Zahir Tanin ocenio je na sednici Saveta bezbednosti UN, da je situacija na Kosovu generalno stabilna, ali da nivo poverenja između dve zajednice opada zbog brojnih neodgovornih izjava političara i diplomata. Ministarka pravde Nela Kuburović izjavila da Priština dijalog i normalizaciju odnosa koristi kao sredstvo za ucenjivanje.

Izveštaj je na početku sednice predstavio šef UNMIK-a Zahir Tanin. U izveštaju o radu Unmika, koji obuhvata period od 16. januara do 15. aprila, generalni sekretar UN Antonio Gutereš izrazio je zabrinutost zbog prepreka koje ometaju napredak u dijalogu Beograd-Priština i sprovođenje dogovora iz dijaloga, kao i zbog porasta nacionalizma.

Gutereš je naveo da je dijalog Beograd-Priština u kojem posreduje EU "najbolji dostupan mehanizam za mirno razrešenje razlika u korist obe strane", ali da je sprovođenje dogovora iz dijaloga u razmatranom periodu bilo "ekstremno sporo".

On je konstatovao i da "nije preduzet nijedan konkretan korak ka uspostavljanju Asocijacije/Zajednice opština sa srpskom većinom na Kosovu", kao i da je "porast etničko-nacionalističkih osećanja razlog za ozbiljnu zabrinutost".

"Potrebna su dela, a ne prazne reči"

Ministarka pravde Srbije Nela Kuburović izjavila je na Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija da Priština dijalog i normalizaciju odnosa koristi kao sredstvo za ucenjivanje Beograda i evropskih partnera.

Kuburović je na sednici u Njujorku kritikovla odluku francuskog suda da Srbiji ne izruči jednog od bivših lidera Oslobodilačke vojske Kosova Ramuša Haradinaja i ocenila da je na Kosovu sve počelo "od laži koje su plasirali ljudi poput Vilijama Vokera koji danas čak ni ne krije svoje velikoalbanske ambicije i projekte".

Kuburović je pozvala države koje nisu priznale jednostrano proglašenu nezavisnost Kosova da ostanu pri svom stavu, a države koje su priznale Kosovo da tu "svoju odluku preispitaju i na taj način doprinesu nastojanjima da se za ovo pitanje iznadje obostrano prihvatljivo rešenje polazeći od neprihvatljivosti unilateralizma kao načina rešavanja bilo kog pitanja".

Ona je ocenila da u proteklom periodu nije bilo napretka u uspostavljanju Zajednice srpskih opština, iako je to "najvažniji deo Prvog sporazuma o normalizaciji odnosa".

Ona je rekla da se problem neće rešiti "uzgrednim javnim kritikama" Prištini sa Zapada, već da je potrebno da se čuje ujedinjeni glas evropskih partnera i uvaženih članica Saveta bezbednosti da Priština što skorije izvrši svoje obaveze po pitanju ZSO. "Više nisu dovoljne prazne reči, potrebna su konkretna dela", rekla je Kuburović.

"Teško je odupreti se utisku da dijalog u aktuelnom momentu ne donosi rezultate u meri u kojoj bi to mogao zahvaljujući nekonstruktivnom stavu Prištine i evidentnom nedostatku volje da se dogovoreno sprovede. Da bi dijalog bio istinski svrsishodan ne sme biti zloupotrebljavan kao platforma za nametanje interesa jedne strane na bazi nerealnih očekivanja Prištine da normalizacija ne može da predstavlja ništa drugo do priznanje njene jednostrano proglašene nezavisnosti od strane Srbije", rekla je Kuburović.

"Dijalog nema alternativu"

Kuburović je rekla da dijalog nema alternativu, ali da ga treba nastaviti s više odgovornosti i istinske opredeljenosti za kompromise. Ona je rekla da se Srbija nada se da će "Priština uvideti da s Beogradom mora da pronađe obostrano prihvatljiva rešenja za sva otvorena pitanja koja ne mogu biti bazirana na diktatu i dovođenju Srbije pred svršen čin".

Navodeći da je neprihvatljivo da Priština koristi dijalog i normalizaciju odnosa kao sredstvo ucene prema Srbiji i evropskim partnerima, Kuburović je rekla da takav stav Prištine "kulminirao početkom marta kada je njena skupština usvojila rezoluciju o prekidu dijaloga, koji se faktički vezuje za sudbinu jedne osobe koja se tereti za najmonstruoznije zločine".

"Usledile su i otvorene pretnje albanskih političkih lidera iz regiona prekrajanjem granica i stvaranjem tzv. 'velike Albanije' u slučaju da njihove ambicije u pogledu evrointegracija ne budu zadovoljene po ubrzanoj proceduri", rekla je Kuburović.

Kuburović je rekla da Srbija smatra "sramnom, protivpravnom i skandaloznom odluku" francuskog suda u Kolmaru da odbije ekstradiciju Haradinaja koji je osumnjičen za najteže ratne zločine, dodajući da ta odluka predstavlja "povredu univerzalnog principa medjunarodnog prava o sprečavanju nekažnjivosti ratnih zločina, a posebno je neprihvatljiva i neosnovana konstatacija da bi ekstradicija Ramuša Haradinaja Republici Srbiji imala izuzetno teške posledice po njega".

"Varaju se svi oni koji smatraju da je odluka francuskog suda pobeda kosovskih Albanaca. Nije to pobeda kosovskih Albanaca već pobeda zločina, i nije to naš poraz, već poraz prava i pravde. Naša je moralna i svaka druga obaveza da, pre svega zbog žrtava, nastavimo svoju borbu za pravdu i istinu. Od toga nećemo odustati jer naše žrtve nisu manje vredne. A upravo je to poruka koju šalju oni koji su ovakvu, politički motivisanu, odluku doneli ali i oni koji su zločinca Ramuša Haradinaja u Prištini dočekali vatrometom - da ubijanje Srba nije i ne treba da bude kažnjivo", rekla je ona.

"Sve počelo od laži ljudi poput Vokera"

Srpska ministarka je rekla da je na Kosovu sve počelo "od laži koje su plasirali ljudi poput Vilijama Vokera koji danas čak ni ne krije svoje velikoalbanske ambicije i projekte, a poznato je da se protivi i Specijalnom sudu koji treba da procesuira zlodela počinjena od strane tzv. 'Oslobodilačke vojske Kosova' (OVK)", rekla je Kuburović.

"Vilijam Voker koji je bio na čelu Kosovske verifikacione misije OEBS i dužan da, kao zvaničnik te organizacije, postupa objektivno i nepristrasno, zloupotrebio je svoj mandat i misiju OEBS-a radi ostvarivanja ciljeva koji su danas razotkriveni i sastoje se u formiranju nezavisnog 'Kosova' i 'velike Albanije'", rekla je ona.

Ona je rekla da verifikaciona misija na čijem je čelu bio Voker nikada nije delovala u punom sastavu i svi verifikatori su povučeni neposredno pred agresiju na SRJ, na osnovu odluke Vokera od 20. marta 1999.

Dodala je da neostvarivanje misije OEBS-a na osnovu sporazuma od 16. oktobra 1998, vršenje velikog pritiska na Helenu Rantu da forenzički izveštaj modelira prema željama Vokera, slanje lažnog izveštaja o navodnom masakru civila u selu Račak, sami za sebe, a posebno u kontekstu nedavnih izjava Vokera o planu stvaranja "velike Albanije", jasno govore da je delovao na način koji predstavlja zloupotrebu mandata OEBS-a a time kršenje rezolucije SB 1203.

"U tom kontekstu, uloga Vilijama Vokera se ne može okarakterisati na drugi način do korišćenje pozicije u jednoj respektabilnoj medjunarodnoj organizaciji (OEBS-u) kako bi se stvorili politički uslovi za donošenje odluke o agresiji na SRJ. Ovo potkrepljuje i nedavna izjava Viktorije Nuland koja potvrdjuje da su SAD dvadeset godina ulagale u nezavisnost "Kosova". Način na koji je postupao Vilijam Voker i upotreba oružane sile protiv SRJ se ne može kvalifikovati na drugačiji način do kao flagrantno kršenje načela na kojima se temelji Organizacija UN", rekla je ona.

Kuburović je rekla da je "protivpravna odluka o agresiji na SRJ usledila prvenstveno na osnovu izveštaja Vilijama Vokera, iako na Kosovu i Metohiji 1998-1999 godine nije bilo humanitarne katastrofe niti progona kosovskih Albanaca. U isto vreme u kome je Voker bio na čelu Verifikacione misije, primera radi, nemačko Ministarstvo spoljnih poslova u jednom dopisu sudu u Triru, ukazuje da operacije jugoslovenskih i srpskih snaga bezbednosti nisu bile usmerene na kosovske Albance kao etničku grupu, već na militantne protivnike i njihove navodne sledbenike", rekla je ona.

"Rezolucija SB UN 1244 (1999) ne predstavlja, niti može predstavljati naknadno odobrenje upotrebe oružane sile protiv SRJ, niti može promeniti pravnu kvalifikaciju intervencije NATO-a kao agresije. Ova Rezolucija, kako je konstatovao i Medjunarodni sud pravde u svom savetodavnom mišljenju o saglasnosti sa medjunarodnim pravom jednostranog proglašenja nezavisnosti Kosova, čini deo medjunarodnog prava, kao i Uredba UNMIK-a br. 2009/1, a kojim se Kosovo i Metohija definiše kao teritorija u sastavu Republike Srbije koja se nalazi pod međunarodnom upravom", rekla je ona.

"Srbija protiv oružanih snaga Kosova"

Kuburović je rekla da se Srbija oštro protivi uspostavljanju oružanih snaga na Kosovu suprotno rezoluciji Saveta bezbednosti UN 1244 i Ustavu Srbije i dodala da su takvi pokušaju podsticaji novih tenzija u izuzetno osetljivom momentu koji su obeležile opasne izjave o prekrajanju međunarodno priznatih granica i stvaranju "velike Albanije".

Ona je rekla da poseban izazov bezbednosti na Kosovu predstavlja i trend nastavka procesa povratka islamističkih boraca sa bliskoistočnih ratišta i jačanja političkog i verskog ekstremizma.

Kuburović je rekla da je dijalog pod pokroviteljstvom EU najprikladnije sredstvo za izgradnju poverenja između srpskog i albanskog naroda na Kosovu, ali i važan mehanizam za podršku naporima EU usmerenim na učvršćivanje mira, stabilnosti i procesa evropskih integracija u regionu.

"Srbija je čvrsto opredeljena da nastavi dijalog čiji je primarni cilj rešavanje svakodnevnih, životnih problema ljudi na Kosovu i Metohiji, bez prejudiciranja budućeg statusa i uz puno poštovanje rezolucije Saveta bezbednosti UN 1244, koja i dalje predstavlja osnov i okvir za rešavanje pitanja Kosovu i Metohiji, uz garantovanje teritorijalne celovitosti Srbije", rekla je srpska ministarka.

Tanin: Neodgovorne izjave političara i diplomata

Zahir Tanin Izvor: Printscreen

Šef UNMIK Zahir Tanin ocenio je na sednici Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija (UN), da je situacija na Kosovu generalno stabilna, ali da nivo poverenja između dve zajednice opada zbog brojnih neodgovornih izjava političara i diplomata, dok dijalog o normalizaciji zahteva drugačiju atmosferu.

Tanin je, govoreći o izveštaju generalnog sekretara UN o situaciji na Kosovu od januara do aprila 2017. godine, ukazao da se od 15. aprila mnogo dogodilo, navodeći rasisivanje vanrednih parlamentarnih izbora za jun.

Prema rečima Tanina, raspad vladajuće koalicije je značajan razvoj dogadaja i njihov ishod može doneti drugačiju budućnost za Kosovo.

Izbori su prilika za obnovu političkih prilika i različitost u predstavljanju, rekao je Tanin koji je izrazio šok zbog napada na uglednu novinarku Arbanu Džaferi.

"Ne mogu naglasiti važnost brze istrage tog užasnog incidenta na početku izborne kampanje", rekao je Tanin koji je ocenio da je izveštajni period obeležio pokušaj stvaranje vojske Kosova kroz amandmane, dok odnosi Prištine i Beograda nisu napredovali.

Česti ciklusi ometanja u odnosima ne pomažu napretku dijaloga, kao i primena sporazuma o Zajednici srpskih opština, rekao je on i napomenuo da je dijalog zaustavljen već nekoliko meseci i da je limitiran napredak u primeni postignutih dogovora.

"Njegov nastavak je od najvažnijeg značaja", poručio je Tanin.

Tanin je istakao da je, pre odluke francuskog suda o izručenju Ramuša Haradinaja, kosovski parlament odneo rezuluciju o suspenziji dijaloga sa beogradom pod pokroviteljstvom EU.

"Pošto Haradinaj nije izručen Srbiji, nadam se da će ta rezolucija biti povučena", dodao je on.

Tanin je, u vezi sa izručenjem Haradinaja, citirao izjave njegovog brata o etničkom čistom Kosovu, ali i izjave srpskih zvaničnika o tom slučaju, ukazujući da izjave političara negativno utiču na zajednice na Kosovu.

Šef UNMIK osvrnuo se i na izjave albanskog premijera Edi Rame o "stvaranju manjih unija" ukoliko nema integracije u EU, a zatom i izjave političara sa Kosova i juga Srbije albanske nacionalnosti o stvaranju "velike Albanije".

Srpski ministar Aleksandar Vulin potom je, rekao je Tanin, naglasio da "velika Albanija može biti ostvarena samo velikim balkanskim ratom".

"Kakve god da su namere svih tih izjava, one mogu da dovedu do nečeg mnogo goreg i pomislite šta bi svaka osoba, Albanac i Srbin mogao da misli o tim rečima", rekao je Tanin.

Tanin je rekao da su učestali i incidenti u Mitrovici i da, umesto otvaranja glavnog mosta na Ibru, sadašnja klima je puna tenzija i anksioznosti i nema razloga za optimizam.

Vljora Čitaku: Srbija da prihvati Kosovo kao sebi jednako

Ambasadorka Kosova u Sjedinjenim Američkim Državama Vljora Čitaku poručila je danas, na sednici Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija (UN), da Srbija za pomirenje mora da prihvati Kosovo kao sebi jednako, napominjući da Priština ostaje predana dijalogu sa Beogradom, ali da je umorna od duplih standarda i dvostrukih igara.

Čitaku je zahvalila članicama SB UN na podršci koju su pružali Kosovu od 1993. godine, kada su se Albanci suočavali "sa aparthajdom i zatvaranjima", kao i 1998. i 1999. godine, "kada smo živeli u noćnim morama brutalnosti".

Bili ste uz nas u najtežim danima, kada je milion izbeglica bilo po kampovima u Albaniji i Makedoniji i kada smo se vratili i obnovili svoje domove iz pepela. Sada to više nije potrebno i cinično je da dolazimo ovde svaka tri meseca i ponavljamo iste priče iz političkih razloga, ocenila je Čitaku.

Čitaku smatra da je posle 18 godina rezoluciji 1244 istekao rok trajanja.

Uverena sam da ste čuli da je Crna Gora postala članica NATO, a prema toj rezoluciji ona je deo Unije koja više ne postoji. Ovo uvaženo telo je 2005. godine donelo predsedničku izjavu koje se tiče budućeg statusa Kosova, podsetila je ona.

Čitaku je podsetila i na izveštaj specijalog izvestioca generalnog sekretara Martija Ahtisarija koji je nezavisnost Kosova predložio kao konačno rešenje, kao i na odluku Međunarodnog suda pravde kojom se navodi da Kosovo nije prekršilo međunarodno pravo time što je proglasilo nezavisnost.

Pozivam vas da vidite realnost, jer se o tome ne govori. Samo zato što nas Srbija ne priznaje kao državu ne znači da nismo nezavisna država i narod, ukazala je Čitaku.

To što nismo članica UN, naglasila je ona, je geopolitička igra sila i to nas ne čini manje državom.

Nismo savršena država, imamo mnogo izazova, ali njima nije mesto ovde da se rešavaju, dodala je Čitaku.

Čitaku je istakla da najdiskriminisanija manjina živi u Srbiji, a to su Albanci u opštinama Preševo, Bujanovac i Medveđa.

Radi se o vidljivoj i konstantnoj diskiminacija Albanaca u obrazovanju, zapošljavanju, javnom sektoru, a o njima nema sednice SB UN, rekla je Čitaku.

Srbija, predočila je ona, koristi ovu platformu i insistira na nesimetričnom predstavljanju, da nismo jednaki, da su oni superiorniji.

Ima nešto rasistički u takvom stavu, ocenila je Čitaku, jer nam se obraćaju kao narodu druge klase.

Čitaku je ocenila i da je trošenje novca na misiju koja nema svrhu na Kosovu, aludirajući na UNMIK, uvreda za ljude kojima je potrebna pomoć.

Ona je istakla i da je bila iznenađena kada je videla da se povećava budžet za UNMIK, iako misija nema nikakvu ulogu.

Kada je reč o dijalogu sa Srbijom, Čitaku je navela da Kosovo ostaje predano tim razgovorima, iako umorno od duplih standarda i igara.

Srbija nam govori da je za mir i pomirenje, a sa druge strane zloupotrebljava sistem Interpola i izdaje poternice za našim liderima i borcima za slobodu koji su branili svoje domove od zločinaca, rekla je Čitaku.

Čitaku je ocenila da je dobro što je završena "epizoda" sa Ramušem Haradinajem, podsećajući da je on dva puta oslobođen u Haškom tribunalu, ali da ceo taj slučaj govori o "stanju uma u Srbiji".

Srbija dobro zna da je sa Kosovom izgubila bitku - vojno 1999. godine, politički 2008. godine i pravosudno 2009. pred Međunarodnim sudom pravde, rekla je Čitaku.

Sada je jasno da Srbija želi da dobije moralni izazov, želi veštački da napravi moralnu razliku između sebe i drugih naroda u bivšoj Jugoslaviji, naglasila je ona.

U SFRJ je bio jedan agresor, Srbija, i jedna vojska se borila za vlast i počinila genocid, a mi ostali smo se borili za slobodu i svoje živote, predočila je Čitaku.

Svaki dan Srbija odbija da prihvati istorijsku odgovornost za ono što se dogodilo. Za pomirenje, Srbija mora da prihvati Kosovo kao jednako sebi i kao državu, mora da prihvati istorijsku odgovornost, naglasila je ona.

Čitaku je najavila da će Kosovo raditi vredno da bi postalo poštovani član slobodnih nacija sveta, kako bi doprinelo regionalnoj i globalnoj bezbednosti.

Angažovaćemo se da ubedimo lokalnu srpsku zajednicu da prihvati vojsku Kosova. Sve ostale manjine je prihvataju, ali ne želimo da nas iko drži kao taoce i nećemo dozvoliti mešanje Srbije, poručila je Čitaku.

Nema velikog Kosova, nema velike Albanije, ali postoje Albanci koji žive na Kosovu, u Albaniji, Makedoniji i naš zajednički cilj da budemo jednaki građani Evropske unije (EU), zaključila je Čitaku.

POVEZANE VESTI

Komentari (10)

Komentar je uspešno poslat.

Slanje komentara nije uspelo.

Nevalidna CAPTCHA

Programmatori Nerolinguini

Diletantizam na najvišem nivou iliti VRH DNA!

ceki

Srbi pakujte kofere.

ceki

Ministarka pravde je neznalica,to su nazadno radikali.

* Sva polja su obavezna

NAJČITANIJE

ČITAOCI REPORTERI

ČITAOCI REPORTERI

Vaša poruka je uspešno poslata.

Hvala.

GOTOVO

Ubacite video ili fotografiju.

Možete da ubacite do 3 fotografije ili videa.
Ne sme biti više od 25 MB.

Pročitajte još

Vesti

Vesti

U Pranjanima obeleženo 75 godina od operacije "Halijard" 19:17 h

19:17 h  |  Vesti

Vesti

Vesti

Dijalog o Kosovu posle izbora, na pregovaračkom stolu ponovo ideja razgraničenja 19:14 h

19:14 h  |  Vesti

Vesti

Vesti

Brnabić: Radi se na zakonu o registrovanju partnerstava i rodnom identitetu 18:37 h

18:37 h  |  Vesti

Vesti

Vesti

Održava se Parada ponosa: Šetnja završena bez incidenata, žurka u parku Manjež 18:13 h

18:13 h  |  Vesti

Vesti

Vesti

Uhapšen osumnjičeni za izazivanje sudara u Inđiji, pijan usmrtio jednu osobu 16:49 h

16:49 h  |  Vesti

Vesti

Vesti

Pet mladića s protesta protiv Prajda privedeno nakon sukoba s policijom 16:38 h

16:38 h  |  Vesti

Vesti

Vesti

MEDEL: Srbija da zaštiti sudije i tužioce koji govore o problemima u pravosuđu 15:17 h

15:17 h  |  Vesti

loader