Izvor: N1
Članovi Programske komisije Beograda za uređenje prostora Starog sajmišta, gde se tokom Drugog svetskog rata nalazio koncentracioni logor, dobili su od Vlade Srbije Predlog zakona o Ustanovi Spomen žrtve. Sonja Biserko kaže da Srbija ovim zakonom falsifikuje istoriju jer Srbe predstavlja kao glavne žrtve, a svu odgovornost svaljuje na NDH.
Helsinški odbor za ljudska prava saopštio je da Predlog zakona "nije u skladu sa istorijskim činjenicama, da relativizuje istrebljenje Jevreja tokom Drugog svetskog rata i da je u funkciji dnevnopoličkih potreba vlasti".
Zakonskim predlogom se utvđuje izgradnja memorijalnog centra na mestu nacističkog logora Staro sajmište. Sonja Biserko, predsednica Helsinškog odbora, kaže da predloženi zakon zamagljuje istorijske činjenice.
"Ovaj zakon je falsifikat i u kontinuitetu sa revizijom istorije i isticanja Srba kao apsolutnih žrtava, uz marginalizaciju činjenica da je Sajmište bilo simbol holokausta nad Jevrejima u Srbiji. I drugo, falsifikat je pošto je to pripisano Nezavisnoj državi Hrvatskoj (NDH). Logor jeste formalno bio na teritoriji NDH, međutim, logor je bio pod kontrolom okupatora i kvinsliške vlade Milana Nedića u Srbiji. To se potpuno zanemaruje i Srbija se amnestira od odgovornosti", ističe Biserko.
Haris Daič, istoričar i potpredsednik Jevrejske opštine Beograda, bio je član Komisije koja je formirana sa zadatkom pripreme Memorijala na Starom sajmištu, u okviru čega je pripremala i tekst zakonskog prijedloga. on kaže da niko iz jevrejske zajednice nije bio uključen u pisanje zakona.
"Do prošle sedmice, kada smo dobili ovaj nacrt zakona, mi nismo znali ko učestvuje u njegovoj izradi. Ja sam čuo da neke moje kolege učestvuju u tome, ali nismo nikada dobili jasan spisak ko radi na tome. I ono što je interesantno, mi uopšte u to nismo bili uključeni, tako da smo zatečeni. I naravno da mislimo da ovakav nacrt mora da se menja", objašnjava Daič.
Predsednik Komisije i radne grupe koja je pisala nacrt predloga zakona, episkop Srpske pravoslavne crkve Jovan Ćulibrk, tvrdi da je Komisija formirala radnu grupu koja je priredila Predlog zakona. Dodaje da se od članova Komisije očekuje da dopune obrazloženje zakona.
"Ovaj Nacrt predloga zakona nije kompletan bez obrazloženja", ističe Ćulibrk.
Na pitanje da li to znači da tekst nacrta ostaje isti, dok će mu biti dodato jedino obrazloženje, Ćulibrk je odgovorio: "Da. Verovatno".
Daič kaže da će Savez jevrejskih opština vrlo brzo objaviti svoj stav o Nacrtu zakona i ističe da ovakav predlog zakona ne obeležava stradale Jevreje na adekvatan način.
Žarko Korać, koji je pročitao predloženi tekst zakona, takođe ima primedbe na njega.
"Pominje se neka vidovdanska etika, genocid na Kosovu …To sve nikakve veze nema sa ovim logorom i sa spomen memorijalom koji tu treba da se napravi. Obeležen je politički skandalozno i velikim delom služi i da opere Nedićev režim koji se uopšte ne pominje ni na koji način. Pominju se Srbi, ne kaže se da su ti Srbi bili antifašisti, nije jasno po kom kriterijumu su ti Srbi bili u logoru i streljani u Jajincima. Reč antifašisti je potpuno izbegnuta", objašnjava Korać.
Iz preambule teksta predloženog zakona Vlade Srbije, preciznje Ministarstva za rad i boračka pitanja, između ostalog piše:
"Ponoseći se srpskom slobodarskom tradicijom i vidovdanskom etikom žrtve i podviga koje našoj istoriji daju smisao, svesni zavetne obaveze prema slavnim precima i potomcima, odlučni za odbranu otadžbine i prava na život u svom identitetu i slobodi, kao narod mali po broju, a veliki po istorijskom karakteru, spremni na odvažnost i odgovornost postojanja u istini i pravdi; Imajući u vidu da se srpski narod u oslobodilačkim i odbrambenim ratovima časno ubrojao među narode s najvećim žrtvama u novijoj istoriji, a naročito u dva svetska rata, što simbolizuju Albanska golgota i Jasenovac, i pokazujući brigu za žrtve genocida nad srpskim narodom i nad sastradalnim narodima, za žrtve holokausta nad jevrejskim i porajmosa nad romskim narodom, kao i za sve žrtve ratnih zločina…"
U tekstu predloga zakona predviđeno je da u memorijalnom centru bude smešten, pored postojećeg Muzeja genocida nad srpskim narodom, Muzej holokausta i Muzej porajmosa, genocida nad Romima.
